Prava istina o povredi Karlika: "Dobro je, solidno ide, a ostalo su zlonamerna pisanja"

Odjeknula je vest da oporavak Karlika Džonsa ide loše i da početne metode nisu dale rezultata, što je razumljivo.

Ipak, Sportske su proverile situaciju u medicinskom timu Partizana i dobili smo informaciju da oporavak ide po planu i da su sve prognoze apsolutno preuranjene. Prema pisanju beogradskih medija, "Partizan je lečio Džonsa tradicionalnim metodama", što je naišlo na neodobravanje.

"Šta su to 'tradicionalne metode'? Čajevi, masti? Procenom stručnih lica, prelomi se leče ili konzervativno, što je gips, ili operativno. Za operacijom nije bilo potrebe jer je stabilan prelom. Pazite, nije prošlo ni dva i po meseca od kako se povredio, a već se govori da nije dobro zarastanje, što je jako zlonamerno i pogrešna meta".

Uz poštovanje kolegama, lekarskom timu je zasmetalo takvo pisanje medija.

"Interesantno je to kako oni bolje znaju i kako su informisaniji, pa pričaju gluposti. Red je valjda da nas neko pita, ili bar nekog drugog doktora, nekog od ortopeda ili slično".

A kako ide oporavak?

"Još nije prošlo dovoljno vremena, a minimum su neka tri meseca. U prvi mah je rečeno da su potrebna četiri meseca. Tek 20. januara će biti tri meseca, a danas je tek prvi januar. Radimo kontrole na svakih 15 dana i to solidno ide, zarasta. Šta će dalje biti, videćemo, nismo mi nikakvi mađioničari".

Partizan nije u dobroj situaciji, pa je razumljivo zašto smeta kada se pojavljuju ovakve informacije.

"Svašta pišu ljudi. Evo, Bolomboj je bio povređen skoro godinu dana, Lesor godinu i po dana. Oni su se uhvatili dečka koji se povredio tek pre dva i po meseca. Nema još ni puna dva i po meseca".

U redu, a čemu navijači mogu da se nadaju kad je povratak Džonsa u pitanju?

"Pa ne možemo još precizno da kažemo, videćemo. Mi na svakih 20 dana pravimo kontrolu skenerom i magnetnom rezonancom. Za sada zarastanje ide dobro. Zaraslo je 80 odsto. Taj prelom je, pre svega, bio stabilan. Nije bilo dislokacije, niti pomeranja ulomaka ni za jedan milimetar. Bio je mali razmak. Postoje dve metode, konzervativna, gipsom, imobilizacijom i kontrolom kroz gips, ili operativna. A i da je operativno lečen, to ne znači da će da igra za dva ili tri meseca. To treba da zaraste ispod šrafa, da se spoji kost i da se stvori čvrst kalus. Ne znam zašto ljudi tako brzo prognoziraju. Zarasta tih 80 odsto, a onih preostalih dvadeset odsto treba da postane čvrst kalus. Taj kalus, to je popunjavanje kosti na mestu preloma, koštani ožiljak. Još jedan deo treba da se učvrsti, pa ćemo videti za desetak dana, kada ponovo snimimo, kako to ide".

Koliko god ljudi voleli egzaktne informacije, one su u medicini često nemoguće kod nekih stvari, pa je tako naše insistiranje na nekom prognoziranju dobilo sledeći odgovor:

"Pazite, ne znamo mi šta može da se desi. Možda ostane tri milimetra koja neće da zarastu, nismo mi mađioničari. Dobro je, nego se ljudi prebrzo zaleću previše se zaleću. Što se nisu uhvatili drugih igrača koji ne igraju po godinu dana u velikim evropskim timovima jer su operisani? I Rubio i Bolomboj i Lesor i Larkin, i Laprovitola. Neki ne igraju po godinu dana".

Nema, dakle, mesta panici, sve ide svojim tokom, a medicinski tim Partizana je pokazao da zna šta radi.