Raduljica bi opet u Evroligu: ''Kad bi neko bio otvorenog uma da mi pruži šansu...''

S obzirom da prošle sezone nije dobio pravu šansu u Crvenoj zvezdi, Miroslav Raduljica je letos prihvatio ponudu grčkog Marusija, što se ispostavilo kao pun pogodak.

Raduljica ove sezone odlično igra u ovom grčkom timu koji se bori za plasman u plej-of i za sada ima učinak od 13 poena 5.4 skokova i dve asistencije u proseku po utakmici.

U susret odlučujućim borbama za plej-of, Raduljica je dao opširan intervju za grčki ''Sportal'', gde je izrazio zadovoljstvo i zbog ostvarenih rezultata, ali i zbog samog ambijenta u Grčkoj koji mu se veoma dopada i gde se sjajno uklopio.

''U ovim godinama ne osećam nikakav napredak u igri, da budem iskren. Trudim se da budem takmičarski spreman za svaku utakmicu i hvala Bogu da sam zdrav, spasio sam se tokom karijere, ali kao što možete zamisliti kao centar nije lako igrati skoro 30 minuta na svakoj utakmici. Ostajem u formi. To je najveća razlika i pokušavam da se malo prilagodim tempu tokom sezone i sada se sezona bliži kraju i igrači se umaraju, kao i ja. Ovo je najveća razlika. U timu možda bolje učimo jedni druge i moja igra postaje bolja jer tim igra na visokom nivou.

Rekao bih da je teško doći do savršenstva. Rekao bih da je teško doći do desetke, pa bih dao ocenu 8. Jer kao što sam rekao, volim ljude u timu, volim svoje saigrače i kako je sezona prošla do sada. Još više ih volim, volim da se igram sa njima. Da budem iskren, veoma je dobra situacija biti ovde sa nama u pokušaju da postignemo naš cilj i nadam se da ćemo imati vremena da nadmašimo očekivanja i dokažemo moje reči da će kada se sezona završi ljudi ostati bez reči o tome kako je Marusi postao tako dobar. Imamo još vremena, pa ćemo videti, nadam se“, istakao je 36-godišnji Raduljica.

Da li bi želeo da i sledeće sezone igra u Marusiju?

''Nesumnjivo. Sa ljudima iz kluba još nismo razgovarali o tome, ali kao što znate ja volim Atinu i kao što sam rekao - volim tim, ljude i navijače. Videćemo na kraju sezone kako će se stvari odvijati, ali meni bi to bilo dovoljno.

Uvek kažem kada me ljudi pitaju gde je moj omiljeni grad na svetu, ja kažem u Grčkoj. Ima mnogo lepih gradova u smislu arhitekture ili prirode. Ono što čini razliku je energija ljudi. Ljudi su ovde duša i srce zemlje i grada. Ne osećam se kao da sam daleko od kuće. To je druga stvar koju naglašavam. Ne osećam se kao autsajder. Volim ljude, vreme, svi vole vreme i more. Ali ako bih mogao da zadržim jednu stvar, to su ljudi i energija ljudi''.

Ipak, ne krije da se potajno nada i još nekom evroligaškom pozivu.

''Možda ljudi zaboravljaju da je i košarka čudan posao. Prošle sezone u Crvenoj zvezdi sam pokazao da mogu da igram, a sada se vidi razlika u odnosu na prošlu godinu. Još jednom bih rekao da prošle godine nisu želeli da rizikuju. A mogao bih da imam ulogu u Evroligi... Bilo bi teško igrati 30 minuta na ovom nivou, ali mogao bih da imam ulogu ako bi neko bio otvorenog uma da mi ustupi mesto'', naglasio je Raduljica.

Kako bi voleo da ga ljudi pamte jednog dana kada završi igračku karijeru?

''Ljudi te pamte kako uvek žele. Nemam šta da kažem jer ljudi biraju kako će da te pamte. Kao 2014. na Svetskom prvenstvu kada sam postigao nekoliko koševa iznad glave, neke igre su bile i bolje, ali sam istovremeno imao i srećan pogodak i svi govore u mojoj karijeri kako sam postigao taj koš. Želim da me pamte kao skromnog momka, dobrog saigrača, čoveka koji nikoga na svetu nije vređao kao protivnike, jer je to istina. Ljudi ne pridaju veliki naglasak tim sposobnostima, ali to je u redu'', zaključio je Raduljica.