Rehabilitacija Džoela Bolomboja nije bila savršena: "Hodao sam normalno tek posle šest-sedam meseci"

Centar Crvene zvezde Džoel Bolomboj priznao je da je rehabilitacija posle povrede stopala bila mukotrpna, ali da se sada odlično oseća.

Bolomboj se krajem prošle godine vratio u Beograd iz Sjedinjenih Američkih Država i potom priključio ekipi Saše Obradovića. Dosta novih lica za njega u klubu, ali sada je spreman da debituje u evroligaškoj sezoni pošto je to učinio u AdmiralBet ABA ligi.

"Lepo je vratiti se posle 10 i više meseci. Osećam se normalno, treniram nekoliko nedelj sa ekipom. Na utakmici sam se osećao komforno, ali dobro je vratiti se", počeo je Bolomboj.

Kakvo je prvo iskustvo s parketa budući da je igrao protiv Zadra?

"Osetilo se normalno za mene, posebno defanzivno. Mislim da je najvažnija stvar da naučim da čitam momke više. Imamo mnogo igrača koji su agresivni i koji traže poene. Učim da ih čitam, ali dobro se uklapam".

Sutra će igrati prvu evorligašku utakmicu.

"Imaju mnogo dobrih igrača, Majk Džejms je lider tima, naravno. Moramo da ih usporimo, limitiramo im snage. Moramo da budemo dobri u odbrani".

Upitan je da uporedi tim Zvezde iz prošle i ove sezone.

"Definitivno je ovo veoma talentovan ofanzivan tim. Mislim da možemo da igramo bolju odbranu, ali mislim da je to jedna od mojih vrlina - da donesem čvrstinu, da budem na parketu, da pričam s momcima, posebno u pik en rol situacijama, da znaju da preuzimaju ili ne. Čak iako mene izuzmete iz rama, momci koji igraju na poziciji "petice" doprinose. Sezona je duga, momci ulaze i izlaze iz rotacije. Mislim da mogu da donesem veliku razliku".

Zatim je pričao o procesu oporavka.

"Mislim da moja rehabilitacija nije bila savršena. Planirali smo da to traje devet meseci, nadao sam se da će biti kraće, ali srećan sam što mogu da pomognem timu i budem na parketu jer možeš da gledaš i biti u okruženju, ali to nije isto kao kada si u igri sa momcima.

Bilo je dosta izazova. Od početka, imao sam operaciju, nisam mogao da šetam skoro dva meseca. Kretao sam se uz pomoć skutera. Na početku je fokus bio da se kontrolišu emocije i kada sam to uspeo, krenuo je oporavak. Nisam koristio stopalo dva meseca, jačao sam kost. Posle šest-sedam meseci sam mogao normalno da hodam. Onda sam učio, da ponavljam stvari. Bilo je mnogo izazova.

Porodica mi je bila najveća podrška, definitivno. Moj tim je bio uz mene, treneri, doktori... Svi su bili tu. Nije bilo specifične osobe".

Da li je možda uplašen posle povrede?

"Mentalno sam dobro, prevazišao sam situaciju. Osećam se kao da se ništa nije desilo. Sada je glavni cilj da se integrišem u tim", rekao je on.