"Sale Nacionale" o italijanskoj košarci, evrokupovima, igranju na otvorenom i svom prijatelju Mihi

Italijani su otkazali sezonu, nisu proglasili ni šampiona, pauza od košarke već traje više od dva meseca, a s ozbirom da je šampionat na Apeninima otkazan, za sve koji se bave košarkom na "Čizmi" potrajaće još neko vreme.

Pre prekida sezone Virtus Bolonja je imala najbolji skor u šampionatu, imali su dve pobede više od najbližeg pratioca, te se može reći da je otkazivanje sezone najviše pogodilo ekipu našeg Aleksandra Đorđevića.

Igrao je Virtus zaista sjajnu košarku predvođen Đorđevićem na klupi i Teodosićem i Markovićem na parketu, velika je šteta što su ostali bez mogućnosti da se bore za titulu, kojoj su u Italiji bili zasluženo najbliži.

Ipak, život ide dalje, Virtus je izborio plasman među osam najboljih u Evrokupu i mogao bi da se bori za evro trofej već u julu mesecu.

Đorđević je pauzu iskoristio i da proćaska sa italijanskim medijima, govorio je o brojnim temama.

O budućnosti italijanske košarke:

"Zavisi od jačine poruke koju šalju italijanski klubovi. Mi svi pratimo NBA sa puno strasti, najjaču ligu na svetu, ali mi imamo i dosta strasti i kvaliteta u italijanskoj ligi, pogotovu u ovoj poslednjoj godini.

Brojke su jasne, vidi se eksponencijalni rast po pitanju publike i učešća. Interesovanje za italijanski šampionat je poraslo kao rezultat svega što su ljudi koji rade u ovdašnjoj košarci uradili.

Sve počinje rastom nacionalnog tima, koji će uvek biti najjače komunikaciono oruđe u sportu i mislim da smo u prethodnih godinu dana napravili velike korake i moramo da nastavim u istom ritmu.

Nakon tame uvek dođe svetlost i moramo da budemo optimistični kada mislimo o budućnosti".

O igranju košarke na otvorenom:

"To nije moguće, iz fizičkog i atletskog aspekta i brojnih drugih razloga, zbog temperature i rizika od povreda. Igranje napolju znači i igranje na betonu i rizik od povreda je visok. Protiv sam takve odluke.

U 3 na 3 je moguće, jer je to potpuno drugačiji sport i igra se na specifičnoj površini, dizajniranoj specijalno za taj sport sa drugačijim pravilima. Kada je u pitanju 5 na 5, sve je drugačije".

O prijateljstvu sa Sinišom Mihajlovićem:

"Prijatelji smo više od 30 godina. Isto razmišljamo, učimo jedan od drugog.

Uradio je nešto neverovatno ove godine za svoju snagu i snagu svoje porodice. Želim mu da nastavi tako, o njegovoj snazi i hrabrosti smo mi već znali, ali sada zna i ceo svet. Želim mu da nastavi ovako i na profesionalnom planu, uradio je neverovatne stvari sa Bolonjom".

O trenerskom poslu:

"Trudim se da napredujem svaki dan, to je važan deo moje ličnosti. Poruka koja mora da se proširi je sledeća. Ako je trener srećan, on indirektno opušta svoje igrače i to ne donosi željene rezultate, moramo uvek da napredujemo, sve do poslednje sekunde utakmice".

O povratku selektorskom poslu:

"To je težak, ali uzbudljiv posao, koji sa sobom nosi brojne odgovornosti. Sada vodim Virtus i naporno radim da Virtus napreduje svakog dana".

Njegova poruka:

"Nikada se ne zadovoljavajte. Juče sam u video pozivu pričao sa drugim trenerima o tome. Kada sam sam 18 godina na jednoj utakmici postigao 20 poena, otišao sam kući preponosan, a umesto pohvala, otac me je odmah vratio na zemlju, navodivši sve stvari koje nisam dobro uradio. Baš zbog tog razloga zahtevam puno od sebe i tako se ponašaju ljudi koji znaju šta znači pobeđivati i koji su pobeđivali, ne smete nikada biti zadovoljni".

O evropskoj košarci i, možda, prevelikom broju takmičenja:

"Svi francuski timovi su odustlai od Lige šampiona, tako je jedna veoma snažna federacija zauzela snažan stav. To je košarkaška nacija sa velikim brojem medalja, istorijskim imenima, brojnim šampionima, nacija koja je donela bronzu za minulog Svetskog prvenstva. Oni su odabrali kvalitet umesto toga da budu izgubljeni u brojnim međunarodnim takmičenjima".