Saša protiv svojih!

Nije nedostajalo mnogo da dvojica trenera pod prezimenom Obradović, Željko i Saša, istovremeno treniraju Partizan i Crvenu zvezdu i budu akteri najvećeg košarkaškog derbija na ovim prostorima.

Loši rezultati s početka sezone 2020/21 doveli su već krajem decembra do prevremenog rastanka Saše Obradovića i crveno-belih, a samo pola godine kasnije vratio se u srpsku košarku njegov prezimenjak Željko i seo na klupu Partizana.

U poslednjoj utakmici crno-belih u Evroligi, odigranoj u četvrtak uveče protiv Efesa, navijači Partizana priredili su emotivan doček Željku Obradoviću, pokazavši koliko im trofejni stručnjak znači u ne baš blistavom periodu po njega i klub. Baš to falilo je njegovom prezimenjaku Saši u Zvezdi. Sablasno prazne tribine te pandemijske 2020. godine uticale su da sadašnji trener Monaka ne oseti ono zbog čega se prvenstveno vratio u voljeni klub – ljubav navijača koju već treću godinu oseća njegov kolega Željko.

Sadašnji strateg Monaka vratio se na leto 2020. godine u Zvezdu sa reputacijom jednog od najboljih trenera u Evropi. Bilo je to u jeku godine koju je obeležila pandemija virusa COVID-19 i nakon jedne od turbulentnijih sezona u redovima crveno-belih na čijoj klupi su se smenila čak trojica trenera.

Dolaskom Obradovića na mesto dotadašnjeg trenera Dragana Šakote planirana je nova etapa u klubu sa Malog Kalemegdana. Navijači crveno-belih su sa ushićenjem ispratili dolazak trenera koji je prethodno sa uspehom vodio timove poput Albe, Lokomotive Kubanj i naposletku Monaka iz kojeg se vratio u Beograd.

Ugovor je potpisan na dve godine uz opciju produžetka, a beogradski mediji su tog leta preneli informaciju da je Obradović lično platio obeštećenje da dođe u klub sa Malog Kalemegdana u kojem je ostavio značajan igrački trag. U momentu odluke da se vrati u Beograd imao je još godinu dana ugovora u Monaku.

Uprkos značajnoj rekonstrukciji tima i dovođenju nekoliko kvalitetnih igrača Obradović je vodio crveno-bele na svega 26 utakmica. Perspektivni trener je nizao pobede u AdmiralBet ABA ligi, ali mnogo slabiji rezultati u Evroligi uticali su da već u decembru raskine ugovor.

Imala je Zvezda te jeseni nekoliko zapaženih utakmica poput onih protiv Baskonije i CSKA, međutim čak šest poraza na poslednjih sedam evroligaških utakmica bili su signal da u klubu treba nešto da se menja. Ubedljiv poraz na gostovanju Zenitu u Sankt Petersburgu bio je kap koja je prelila čašu u očima predsednika kluba Nebojše Čovića, pa je Obradoviću ubrzo pronađena zamena u ljubimcu navijača Dejanu Radonjiću.

Kao što konstatovasmo, Obradoviću je naročito teško pao rastanak iz ugla specifičnog momenta u kojem je vodio klub. Usled pandemijskih uslova, tribine su bile prazne. Ironično, Obradović je uzajamnu ljubav prema klubu i navijačima više osetio kao trener protivničke ekipe kada bi gostovao protiv crveno-belih u Beogradu nego u vreme kratkog mandata na klupi voljenog kluba.

Neće se rado Obradović sećati početka 2021. godine, koju su mu obeležila dva teška trenutka – tužba protiv Zvezde i hospitalizacija posle zaraze virusom korona. Budući da je kao veliko trenersko ime stigao u voljeni klub nije se nadao neočekivano brzom rastanku. Već početkom godine je tužio klub uz zahtev da mu se isplati novčani iznos za celokupan ugovor, ali i bonus za rezultate u Kupu Radivoja Koraća.

Obradović je dobio Zvezdu pred Komorom za rešavanje sporova u Evroligi, a presuda je stigla nekoliko meseci kasnije posle koje su crveno-beli bili dužni da mu isplate, prema Čovićevim tvrdjama, 645.000 evra na ime dvogodišnjeg obeštećenja. Zahtev za isplatom bonusa je odbijen jer je otišao pre Kupa Radivoja Koraća.

Upravo je zbog tog bonusa naišao na nerazumevanje kod pojedinih pristalica crveno-belih koje su koristile priliku da na društvenim mrežama „pecnu“ bivšeg trenera, ali pravu javnu osudu dobio je lično od Čovića krajem leta 2021. godine.

Bilo je to pred početak sezone 2021/22 gde je pred okupljenim novinarima Čović u nimalo lepom tonu govorio o bivšem treneru okarakterisavši Sašinu emociju prema Zvezdi rečima da je to ljubav do poslednjeg evra u sopstvenom džepu.

Obradović se već krajem te godine vratio u Monaku, a povratak u Beograd imao je već u februaru 2022. kada je sa „Kneževima“ pobedio Zvezdu u Evroligi 91:80, ali posle utakmice nije želeo da se detaljnije da pred novinarima odgovara Čoviću. Samo je poručio da ne želi od svega da pravi rijaliti šou.

Međusobno poštovanje i ljubav između njega i navijača ipak se nisu dovodili u pitanje, pa je od decembra 2021. godine, kada se vratio na klupu Monaka, Obradović u svakoj utakmici pokazivao emociju prema Zvezdi. To je pred beogradskom publikom činio tako što bi na centru igrališta kleknuo poljubivši grb kluba u kojem mu se nije dalo da ostavi trenerski trag.

Od povratka u Monako ovaj stručnjak je vodio francuski klub na četiri evroligaške utakmice protiv Zvezde i poražen je samo u beogradskom meču iz januara prošle godine kada su crveno-beli dobili goste rezultatom 92:68.

Ovog četvrtka od 19h sati mu u goste dolaze crveno-beli koji su se porazom od Bajerna u Minhenu još više udaljili od plej-ina. Zvezda uoči 28. kola Evrolige zaostaje tri pobede za pozicijom koja nudi doigravanje za plasman u četvrtfinale.

Veoma je težak zadatak pred izabranicima Janisa Sferopulosa da u narednim kolima preskoči ekipe koje su u ovom momentu objektivno ispred njih. Čak i sa povratkom Miloša Teodosića na teren teško je zamisliti bilo kakav ishod u Monaku osim poraza beogradskog tima, znajući da je prošlog petka Obradovićev tim lagano pobedio Barselonu u gostima.

Zapanjujuće zvuči podatak da je Monako poslednji poraz u Evroligi doživeo još početkom godine na gostovanju Panatinaikosu posle čega su ostvarili čak šest pobeda u nizu i ogromna je verovatnoća da će to učiniti i protiv Zvezde.

Crveno-belima ostaje da šansu traže u  preostalim utakmicama, ali više ništa ne zavisi samo od njih. Nakon Monaka slede im tri utakmice kod kuće protiv ekipa iz gornjeg dela tabele – Makabija, Panatinaikosa i Virtusa, pa teška gostovanja Real Madridu i Efesu između kojih im dolazi Olimpijakos.

Jasno je da će eventualni poraz u Monaku dodatno udaljiti crveno-bele od plej-ina, ali u slučaju pobeda u tri utakmice pred domaćom publikom sigurno bi uneli još veću neizvesnost pred poslednja kola.

Mnogo veće šanse za plasman u TOP10 u ovom trenutku ima Partizan koji se posle reprezentativne pauze vratio u igru pobedom protiv Efesa u Beogradu. Crno-beli su rame uz rame sa Valensijom, koja je na desetom mestu, a protiv koje igraju kod kuće u poslednjem kolu.

Izuzetno važan meč čeka izabranike Željka Obradovića u narednom kolu na gostovanju Olimpiji iz Milana koja je porazom u Francuskoj protiv Asvela ostala na dve pobede manje od crno-belih. Eventualni brejk u „gradu mode“ dao bi dodatni vetar u leđa Partizanu pred velike izazove ovog meseca.

Nakon Milana sledi im gostovanje u Barseloni, koja im tradicionalno ne leži, pa utakmice u Beogradu protiv Baskonije i Real Madrida koji nisu u piku forme kao što je to nedavno bio slučaj. U poslednja dva kola im stiže Olimpijakos i Valensija i ukoliko dođu u situaciju da do tada sami odlučuju o svojoj sudbini, Partizanovi igrači će uz pomoć navijača to i iskoristiti.

Sudeći po trenutnoj formi, Bajern iz Minhena je ubedljivo najveći konkurent Partizanu za plej-in, a tim Pabla Lasa u narednim kolima očekuju direktni dueli protiv Efesa, Žalgirisa, Valensije i Makabija koji će pred poslednja tri kola dodatno iskristalisati sliku u pogledu konačnog plasmana.