Sećanje na dve Željkove evrotitule i kako je Barsa postala ''omiljeni'' Micićev rival

I dok će naša najveća pažnja večeras biti usmerena na susret Partizana i Baskonije, biće još zanimljivog sadržaja, a posebno se izdvajaju ''reprize'' nekadašnjih finala Evrolige, dueli Panatinaikosa i Makabija, odnosno Efesa i Barselone.

Predstojeći susret u Atini vraća nas najpre u 2011. godinu, kada su PAO i Makabi vodili glavnu reč u Evroligi. Za razliku od poslednje decenije, to je bilo vreme evropske dominacije atinskih ''zelenih'', njihovo zlatno doba, kada ih je sa klupe vodio najtrofejniji evropski trener Željko Obradović. Pod njegovim vođstvom su do te 2011. godine već osvojili četiri titule prvaka Evrope i protiv Makabija su se borili za peti evropski trofej u Obradovićevoj eri, a šesti ukupno u klupskoj istoriji, dok je srpski stručnjak u svojoj karijeri već imao sedam evrotitula.

S druge strane, i Makabi je u to vreme imao pet titula prvaka Evrope, pa je to bio susret evropskih košarkaških giganata, od kojih samo Real Madrid i moskovski CSKA imaju više evropskih titula. Finale se igralo u Barseloni, gde je Obradovićev tim trijumfovao rezultatom 78:70 i osvojio šestu titulu prvaka Evrope. Ujedno, Željko je tada postao rekorder po broju evropskih trofeja, računajući i igrače i trenere, jer je osvajanjem svoje osme evropske titule u trenerskoj karijeri nadmašio legendarnog Italijana Dina Menegina koji je kao igrač to činio sedam puta. Posle tog finala, Obradović je podsetio da je Panatinaikos na početku sezone ostao bez trojice vrhunskih igrača, Spanulisa, Pekovića i Jasikevičijusa, da mu mnogi nisu davali velike šanse u Evroligi, ali su se kao lideri tada nametnuli Dijamantidis i Batist koji su bili najbolji akteri finala, uz Čaka Eidsona iz Makabija.

Nije to bilo jedino finale u kom su se sastali Panatinaikos i Makabi. Prvi put se to dogodilo još 2000. godine u Solunu, kada su Atinjani takođe bili bolji. To finale su dobili sa 73:67 i stigli do svoje druge titule prvaka Evrope, a prve pod vođstvom Željka Obradovića. Na terenu, vođe ekipe Panatinaikosa bili su naši reprezentativci. Željko Rebrača je bio najbolji akter finala sa 20 poena, od toga 17 u prvom poluvremenu, a Dejan Bodiroga je u tom finalu upisao devet poena. Na drugoj strani je briljirao Nejt Hufman sa 26 poena. Za treće mesto su se tada borili Efes i Barselona, takođe uz značajne uloge naših igrača. Efes je slavio sa 75:69 uz 16 poena Predraga Drobnjaka, a na drugoj strani Milan Gurović je upisao 13 poena.

Barselona i Efes su u poslednjih nekoliko godina svoje rivalstvo podigli na najviši nivo, a kruna je finale Evrolige iz 2021. godine u Kelnu. Efes je dobio to finale rezultatom 86:81 i stigao do svoje prve titule prvaka Evrope. Sada ih ima već dve, jer je prošle sezone odbranio trofej, a najzaslužniji za pomenuti trijumf nad Barsom bio je srpski reprezentativni plejmejker Vasilije Micić. On je bio najbolji akter tog meča sa 25 poena, pet asistencija, tri skoka, uz Larkina sa 21 poenom. Barselona je, predvođena Higinsom (23p), samo do sredine druge četvrtine bila nešto bolji rival, a čim je preuzeo vođstvo Efes do kraja meča nije dozvolio preokret.

Zajedničko za sve susrete Barselone i Efesa u prethodne dve godine je - efikasni Vasa Micić. Efes je i gubio i dobijao te mečeve, ali ono na šta se uvek moglo računati, to je da će Micić ''isporučiti'' veliki broj poena. Tako je bilo i u njihovom poslednjem susretu pre nepuna dva meseca, kada je Efes u Istanbulu trijumfovao sa 96:86, a Micić upisao 22 poena i pet asistencija. Njihov poslednji međusobni susret u Barseloni Katalonci su dobili sa 82:77, a Micić je opet bio najefikasniji u Efesu sa 18 poena. Mesec dana pre toga, Barselona je posle produžetka trijumfovala u Istanbulu, a domaćima nije pomoglo Micićevih 26 poena, pet skokova i četiri asistencije. Poslednju pobedu u gostima protiv Barselone, Efes je ostvario februara 2021. godine, bilo je 88:86 za tim iz Istanbula, a Micić je i tada ''brojao'' do 26. Ako i sada bude na tom nivou, Efes će imati čemu da se nada u Barseloni.

Večerašnji evroligaški program će kompletirati i mečevi u Lionu i Milanu. Francuski Asvel će dočekati Valensiju, u situaciji kada je ponovo ušao u seriju poraza, a ni španski klub ne briljira u poslednje vreme, i posustao je u borbi za plasman među osam najboljih. Poput Asvela, u sličnoj situaciji je i Armani, koji će u Milanu dočekati sve bolju ekipu Žalgirisa, pojačanu Tejlorom i Polonarom iz Efesa, ali i oslabljenu povredom Kinana Evansa.