Srpski olimpijski prvak kritikovao slavlje "Orlova": "Nekultura i nepoštovanje"

Olimpijske igre u Parizu biće naročito značajne u sećanju ljubitelja srpske košarke, ne samo zbog meča sa SAD i svojene bronze, već i velikog slavlja u glavnom gradu Francuske.

Srpski košarkaši su imali dovoljno vremena posle meča u jutarnjem terminu da se provesele pre dodele medalja. I proveselili su se za zlatnu medalju, ne bronzanu.

Bivši olimpijski prvak, sada sportski psiholog, Andrija Gerić je prokomentarisao ponašanje košarkaša na dodeli medalja.

"Njihovo slavlje je okej, ali nije bio momenat za tako nešto. Prvo je trebalo da prođu medalje. A to što ne mogu da ih nađu gde su… u kafani, to meni lično nije simpatično, ali jeste srpskom narodu. Na neki način je nekultura i nepoštovanje drugih učesnika turnira. I ti drugi su nešto postigli. I uvek moraš poštovati svog protivnika, to je vrednost sporta koju prvo treba da naučiš! I ja sam osvajao svašta i slavili smo uspehe, ali mislim da su preuranjeno slavili na taj način", rekao je Andrija Gerić za "Nedeljnik".

Na pitanje da li ljudi u Srbiji preterano slave uspehe, imao je šta da kaže.

"Sport je nešto u čemu smo mi jako dobri na svetu, a malo je toga, i onda se ljudi projektuju i uspeh je uspeh čitave nacije. I to tako treba da bude. Jedan pesnik mi je rekao: ja vama zavidim zato što vi možete da oduševite čitavu naciju, ogroman broj ljudi, u jednom trenutku, a ja pišem pesme i ko zna ko će ih jednom pročitati i osetiti sve te emocije. A vi te emocije prenosite u sekundi. I zato je sport lep. I ja sam plakao kad je Novak osvojio medalju, siguran sam da je pola Srbije plakalo. Svi smo to nekako priželjkivali i to je njemu bilo važno. To je mehanizam projekcije u sportu", rekao je proslavljeni srpski odbojkaš sa funkcijom psihologa u zlatnom vaterpolo sastavu u Parizu.

Prokomentarisao je i ličnost Nikole Jokića.

"Nismo svi isti, svi smo različiti. On konkretno je jedan introvertni tip, koji ima mehanizam odbrane takav da kad ne igra košarku bavi se drugim stvarima – konjima, porodicom, onim što voli. To mu je način da drži "hladnu glavu". Jer on nije u košarci 24/7. Kad je završio NBA, rekao je "idem kući", a ovde je slavio i sve drugačije doživljava. Svaki sportista je prvo čovek sa svojim nekim strahovima i emocijama, mehanizmima odbrane i načinom na koji komunicira, i upravo je to poenta da trener nauči da komunicira i da motiviše različite tipove ljudi", istakao je prvak Olimpijskih igara u Sidneju 2000.