Šta Vanja donosi Partizanu?

Piše: Đorđe Bjelobaba

Nakon razočaravajuće sezone bez trofeja i plej-of Evrolige, Partizanu je evidentno potrebna sveža krv. Posle eliminacije od Reala u prošlosezonskom Top 8, očekivanja su bila velika, ali dosta novih igrača nisu uspeli da se uklope i opravdaju epitet pojačanja. Dok navijači čekaju Hezonju ili Monekea, prvo lice koje ćemo (ponovo)videti biće Vanja Marinkovič. 

Najmlađi kapiten u istoriji Partizana, koji je jedan od simbola jednog od najtežeg vremena u istoriji Partizana, sada dolazi u totalno drugačijem momentu i po njega, ali i klub. U prvom mandatu očekivanja su bila previsoka za tako mladog igrača, pogotovo što je trebao da popuni patike Bogdanovića i Saše Pavlovića. 

Sada dolazi kao reprezentativni bek, dokazan Evroligaški igrač sa jasno definisanim kvalitetima koje može doneti bilo kojoj ekipi. Ipak dolazi u specifičnu okolinu, pogotovo za njega, i biće veoma zanimljivo šta se od njega očekuje na terenu, ali i van njega. 

NAPAD:

Partizan je u prethodnoj sezoni imao problem u organizaciji igre i tu ulogu su morali preuzimati svi po malo. Ipak kada se pogleda igra crno-belih neretko se mogao steći utisak da igra samo igrač koji je sa loptom. Doužir, Smit, Avramović, Panter pa i Naneli i Anđušić su igrači koji kreiraju svoje šuteve uglavnom iz driblinga. 

Vanja je neko ko kroz karijeru igra dosta više bez lopte i sigurno je da će širinom i kretnjom bez lopte otvoriti dosta prostora saigračima. Prepoznatljiva drive n kick igra nije davala rezultata jer je lopta stajala svaki put nakon povratnog pasa iz dubine reketa. Pre svega bi trebao izlazne pasove kažnjavati šutem za tri, ali je u poslednjoj sezoni pokazao znatni napredak u close out situacijama, gde bi mogao biti jako velika opasnost. 

ODBRANA:

Od povratka Obradovića Partizan ima dosta igrača koji mogu da pokrivaju više pozicija. Vanja se napadački ne uklapa u taj sistem, ali defanzivno idealan za sistem koji smo videli prethodne dve godine. 

Protivnici su često sa pozicije beka uvlačili Pantera u pik igru, gde bi na preuzimanju bio laka meta protivničkih visokih igrača na niskom postu. Zbog svoje visine, ali pre svega konstitucije i snage, sigurno je da će reprezentativni bek moći više da isparira nego Panter. 

Odlaskom Egzuma, ali prevashodno Madara Partizan je pored organizacije izgubio pritisak na loptu. Aleksa je ostao usamljen u toj ulozi i Vanja je sigurno neko ko bi mogao da pomogne u tome. Videli smo ga pogotovo u dresu reprezentacije, da jako nezgodan i da dugim rukama, može napraviti ozbiljan problem svakom igraču na lopti. 

VAN TERENA:

Najveća zamerka u ekipi Partizana je bio preveliki broj stranaca. Ove sezone je jaz postao još veći kada su umesto Lesora i Madara koji su osećali klub, dovedeni dosta nonšalantni Doužir, Kaminski i Kaboklo. Vanja je neko ko oseća klub, u istom je i ponikao, i sigurno je svesniji očekivanja publike, šta se od ekipe traži i šta to mora da uradi jedan igrač Partizana. Sigurno je da će olakšati dolazak svakog stranog igrača bilo kom novom pojačanju. 

U najboljim je godinama, sazreo je igrački i ljudski, videli smo i na Mundobasketu da mu nije strano i da odbrusi i da podvikne i sigurno je da će biti jedan od stubova svlačionice. Rano je govoriti o karakterima igrača, pogotovo kada ne znamo kako će ekipa uopšte izgledati, ali sigurno da će iskukstvo nošenja crno belog dresa biti od velikog značaja. 

Iako su domaći igrači voljeniji od stranih, mnogo su podložniji kritici navijača. Marinković više nije golobradi mladić i sigurno je svestan šta ga očekuje, da će možda posle jedne ili dve loše utakmice biti na udaru javnosti. Ipak moraće da bude skoncentrisan na teren i povuče ekipu napred i u takvim momentima. Prva kockica je ubačena, očekuje nas burno leto, a o krajnjem sudu, kao i kompletnoj ulozi Marinkovića pričaće se više kada bude poznat ceo roster.