Šved otvorio dušu: Hteo sam u Zvezdu, ali mi nisu dali jer sam Rus!

Od izveštača Sportskih iz Sankt Peterburga

Iako godinama važi za jednog od najtalentovanijih i najubojitijih napadača koje je evropska košarka videla, Aleksej Šved trenutno deli sudbinu ruskih sportista koji su skrajnuti sa najveće scene. Razgovor sa njim započinjemo upravo tom temom – nedostatkom svetala Evrolige, gde je godinama bio prva violina.

"Veoma mi nedostaje Evroliga, uvek imam želju da se nadmećem u najboljem takmičenju. Ipak, svi znaju da nam ne dozvoljavaju da igramo. Mi čekamo da se sve okonča i nadam se da ćemo se vratiti", iskren je Šved na početku razgovora za srpske medije u Sankt Petrburgu, gde se održava finlani turnir Winline Basket Cup-a. 

Svestan je da odsustvo ruskih timova ne šteti samo njima, već i samom kvalitetu najjačeg evropskog takmičenja:

"Nije ovo dobro za bilo koji sport, pa i za Evroligu. Želimo samo da igramo. Trenutno igramo VTB ligu, to je ono što imamo. Nije naš posao da to popravljamo, na nama je da igramo.“

Zabranjen na Malom Kalemegdanu

Tokom proteklih sezona, Švedovo ime se često dovodilo u vezu sa beogradskim večitima, a posebno je blizu bio potpisu za Crvenu zvezdu dok ju je sa klupe predvodio Duško Ivanović. Ipak, administrativne i političke prepreke bile su jače od košarkaške želje. Aleksej prvi put otvorenije govori o tome zašto posao nije realizovan.

"Nisu mi dozvolili da dođem u Crvenu zvezdu jer sam Rus. Razgovarali smo. Znam koje države mi nisu dale da dođem, znam šta se desilo. Tako je kako je“, objašnjava Šved na pitanje Sportskih, aludirajući na tadašnje restrikcije pojedinih zemalja EU (poput Litvanije) kroz koje bi morao da putuje i nastupa, što je stvorilo nepremostiv problem s obzirom na sastav tima i logistiku. „Sada sam zadovoljan što igram u svojoj domovini i što sam deo Uniksa.“

Njegova veza sa Beogradom datira mnogo ranije nego što se mislilo. Danas, kada čuje reč "Srbija", prva asocijacija su mu navijači koje izuzetno poštuje.

"Navijači! Sjajni navijači Partizana i Crvene zvezde. Imam odličan odnos sa mnogim srpskim trenerima i igračima“, kaže Aleksej, a potom otkriva i jednu zanimljivu anegdotu iz rane mladosti, kada je bio na radaru nedavno preminulog Duška Vujoševića. 

"Kada sam bio mladić, imao sam možda 19 godina, Partizan je želeo da dođem. Bio sam velika želja crno-belih, ali sam tada bio igrač CSKA i oni jednostavno nisu dopustili da odem.“

Ruska škola sa srpskim pečatom

Kroz karijeru, Šved je delio svlačionicu sa nekim od najvećih imena naše košarke. Poseban trag u njegovom srcu ostavila je saradnja sa Milošem Teodosićem i Nenadom Krstićem, tandemom koji mu je godinama činio igru lakšom.

"Nedostaje mi Miloš, sjajno smo igrali zajedno. Imao je neverovatnu karijeru, sada uživa u zasluženoj penziji. Čujemo se s vremena na vreme“, sa setom priča Šved i dodaje: 

"Nedostaju mi njegove asistencije, on je igrač koji vidi apsolutno sve na terenu. Isto važi i za Nenada Krstića. Njegovi blokovi su bili izvanredni, uvek ste znali da ste sigurni uz njega. Zaista sam uživao igrajući sa njima dvojicom“, zaključio je Šved, koji će sa Uniksom u nedelju pokušati da preko CSKA dođe do prvog trofeja u sezoni.