Tadić: ''Loša konotacija po Partizan, nije istina da nisam hteo da dovedem Jokića''

Košarkaški put Nikole Jokića od Sombora do šampionskog trona u NBA ligi je nešto o čemu se ponovo priča ovih dana, pošto su brojni mediji preneli citat iz knjige američkog novinara Majka Singera, gde se pored ostalog navodi kako trener Goran Tadić koji je svojevremeno radio u Partizanu navodno nije bio zainteresovan da Jokića dovede u mlađe kategorije crno-belih.

''Na balkonu, sa pogledom na teren, trener Partizana Goran Tadić gledao je preko ograde i bez mnogo razmišljanja izrekao sledeće: "Pozvali ste me zbog ovog momka? Neću ni da siđem na teren. Imamo mnogo takvih momaka u Beogradu", navodne su reči Isidora Rudića, prvog trenera Nikole Jokića, objavljene u knjizi Majka Singera.

Tadić je na to reagovao danas u razgovoru za ''Sportal'', gde je demantovao to što se o njemu priča.

''Pa ja sam iskreno malo iznenađen, pre dva dana je izašao članak u novinama, citirali su tu knjigu Majka Singera koja treba da izađe kod nas. Bombastičan je naslov, Nikola Jokić, Partizan, da sam ja zaslužan što on nije došao u Partizan, što naravno uopšte nije istina. Priča je sledeća, da sam ja, mislim da sam tad vodio juniore Partizana, završio sam sezonu i sa drugarom sam krenuo na odmor u Crnu Goru. Jedan od tadašnjih trenera u SO Košu, mislim da se tako zvao klub u kom je Nikola trenirao, Siniša Savović, kolega me je pozvao, hajde svratite na Zlatibor, mi smo tu na kampu, na putu do Crne Gore. Mi treneri smo stalno u košarci, ti si 24 sata unutra, ako hoćeš da se baviš profesionalno poslom, rekoh, hajde, što da ne, da svratimo. Oni su bili tu, naravno i Nikola Jokić je trenirao,

Mi smo napravili pauzu. Kolega moj, drugar Zoran Topić, koji je tada radio u Hemofarmu, Siniša Savović i ja smo sedeli na terasi, pričali o košarci, o raznim temama, pošto ja Sinišu dugi niz godina poznajem, pre nego što je Nikola počeo da trenira, a on je u košarci dugo isto bio. Dotakli smo se teme talentovane dece. I predočio je Siniša da ima jedno jako zanimljivo dete, koje sada malo kasniji sa biološkim razvojem kao velika većina centara, tj. da ima braću koja su igrali, jedan u Hemofarmu, da dolazi iz dobre porodice, dobra familija i da ima jednu glavu plejmejkera. I meni je baš interesovao, hajde, hoću da ga upoznam, da ga vidim. Mislim da je tada bilo vreme ručka, da je kolega otišao po njega, da je Nikola izašao, pozdravili smo se, upoznali. Otprilike, Nikola je otišao svojim tokom da se igra sa drugarima, a nas trojica smo nastavili priču nevezano za Nikolu, pričali smo neke druge košarkarske teme'', objašnjava Tadić.

On dalje otkriva da je tek kasnije čuo da ''dete napreduje''.

''Tek posle dve godine on prelazi dalje... To je bilo 2011. godine, ne sećam se, jun, jul. On je eksplodirao faktički dolaskom u Vojvodinu. Sada u medijima, u toj knjizi koju su preneli svi mediji je bila priča kao da je mene neko zvao, da ja vidim i da sam ja ispao neprofesionalan, da nisam hteo ni da pogledam dete.

Naše pravilo je, kad ti neko predloži dete, ti mladog košarkaša uvek dovodiš na probu. Ja sam radio 13 godina mlađe kategorije Partizana. Ko god me je zvao, 'ima to i to dete', ja kažem - izvoli na probu. Bez obzira na njihove kvalitete, svima dajemo šanse da pokažu kvalitet na terenu. Tako da i mnogo manje talentovani igrači su dolazili, na primer, lično kod mene u Partizan na probu, da ih čisto proverim sa saradnicima da vidim kakvi su. Ali ovo je priča totalno drugačija, gde sam ja iz neke spontane priče provučen. 

Na kraju kolegu Rudića ni ne poznajem. Stvarno, ja nikad nisam pričao s njim, da me pominje u knjizi. 

Da li je on to izjavio, da li je novinar to formulisao tako u priču, to mi je onako jedna loša konotacija po Partizan, da ja nisam hteo da dovedem Nikolu u Partizan, što nije istina. U najkraćim crtama'', zaključio je Tadić.