The Vlogilla in Manila (12) – Bogi, poslušaj Betovića!

Manila – dan trinaesti. Po poslednji put, možda i u životu, čuo sam pesmicu „Mixue Ice Cream and Tea“. Ukoliko se sećate onih uvodnih vlogova, onda znate o čemu govorim. Ukoliko ne, trk nazad da otkrijete.  Ponedeljak je bio dan za premeštaj iz jednog smeštaja u drugi. Imajući u vidu kakav je saobraćaj u Manili i koliko vremena je neophodno doći od „Aranete“ do „Mall of Asia Arene“ najisplativija opcija jeste odlazak u drugi smeštaj. Stoga, sada se nalazim u kraju koji mnogo bolje reprezentuje Filipine i sve ono što ste čuli o njima. Naravno, videli ste drugu stranu medalje, ali ona takođe ima svoje lepe crte iako one često mogu biti zastrašujuće.

Došli smo u Pasaj, grad prve klase Filipina koji je zaista druga planeta u odnosu na Kuezon siti. U Pasaju živi oko 440.000 ljudi visokourbanizovan postao je sedamdesetih godina prošlog veka. Po dolasku u novi smeštaj i odlaganju stvari, već je moralo da se krene ka istraživanju dvorane „Mall of Asia“ gde su naši reprezentativci trenirali tog popodneva. Sve okolo nje je ogromno, a i kako ne bi bilo kada se nalazi u sklopu petog najvećeg tržnog centra na svetu! Nema šta unutar njega ne možete pronaći. Za vreme pisanja ovog teksta, još uvek nisam kročio unutar njega, ali nema sumnje da hoću. Prema onome što sam istraživao, unutar mola se nalazi gotovo 700 različitih prodavnica! Pristire se na oko 600.000 metara kvadratnih.

U svakom slučaju, nas najviše zanima dvorana koja je ništa manje glomazna iz perspektiva košarkaških objekata. Moram samo napomenuti da oni baš nisu normalni, za naše uslove. Spoljna temperatura bila je iznad 30 stepeni pre nego što sam trebao da uđem u arenu, a po ulasku je pala barem za 10. Nije ni čudo što su svima sinusi stradali.  Nadam se da se niko neće uvrediti na ovu rečenicu, pokušavam da vam dočaram koliko je neprijatno menjati temperature i kakve su razlike u pitanju.

Košarkaška dvorana izgleda zaista fenomenalno. Prima oko 15.000 ljudi i biće spektakularno videti završnicu turnira ovde. Atmosfera u našem timu, prema viđenom, je odlična i momci su spremni za ono što sledi.

A, da nam se optimizam uveća pobrinuo se britanski komentator Džoš Bet, iliti kako on sebe voli da zove Džoš Betović. Pa, neka bude ovog jutra: Bogdanović in the corner – Trojka, trojka, trojka!