The Vlogilla in Manila (13) – Bogi je poslušao Betovića

Manila – dan četrnaesti. Dve sedmice prošlo je otkako sam stigao na Filipine. Nijedan dan nije bio ni nalik onom prethodnom. Konstantno novo iskustvo. Konstantno drugačiji osećaji. Konstantno novi ljudi. Upljuvaću se već (iako je ovaj deo pisana forma) u kazivanju koliko je sve ovo bitno za moju dalju karijeru i život.

I, iskren da vam budem, nisam bio baš najspremniji za ono što se desilo danas. Nekako, posle svih dešavanja oko reprezentacije u vidu otkaza i atmosfere koja se kreirala okolo, kao da su svi računali četvrtfinale kao poslednju stanicu. Prevarili su se, a nisam ni ja daleko od toga.

Posle briljantne atmosfere na doku gde smo sa srpskim navijačima željko iščekivali početak utakmice, usledila je nervozna priprema za istu. Au, koliko su nas mučili ti Litvanci u mislima. Neko su ko je šutirao fenomenalno čitav turnir i ko je pre samo nekoliko dana razbio Amerikance.

I susret protiv nas počeli su nestvarnim procentima šuta za tri poena (5/7), ali srećom, Srbija je držala ritam i agresivnijom odbranom od početka druge deonice, pa do poslednjeg momenta utakmice, održala čas košarke litvanskoj selekciji za polufinale. Bogdanović je ponovo bio lider naše zemlje. Poslušao je Džoša Beta...

Verovali jesmo, ali malo je ko bio uveren da ćemo ovako dominantno doći do polufinala. Pričao sam i pisao, još uvek nisam svestan stvari koje mi se ovde dešavaju i to će se verovatno dogoditi kada se vratim normalnim životnim aktivnostima.

Tako, sa potpunim odsustvom svesti, sedeo sam sat vremena posle u istoj dvorani, za istim mestom, gledajući kako se Amerikanci spremaju za megdan Italijanima. Ti igrači za koje sam mislio da neću nikada ugledati na ovakvoj sceni sada su na nekoliko desetina metara od mene. „Oprali“ su ih, imali i neke „Ol-star“ poteze zabavljajući oduševljenu filipinsku publiku. Inače, ljubimac domaćih navijača je Ostin Rivs, pa su na svaki njegov potez ili pomen eklaktično reagovali.

Bližio se kraj radnog dana, a sada već tradicionalno, nakon pobede našeg tima, to se proslavi u medijskom krugu. Kako drugačije?