Toni Kukoč: "Strašna atmosfera... Obradović u NBA? Najbolji je ikada, ali..."

Legendarni hrvatski košarkaš Toni Kukoč bio je gost na večerašnjoj utakmici Partizana protiv Olimpijakosa u "Štark areni".

Po treći put u poslednje dve decenije, Toni Kukoč je dočekan ili ispraćen aplauzima od navijača Partizana. Kako je rekao u studiju "Sport Kluba" po završetku meča, uživao je tokom susreta.

"Istina. Hvala im na tome. Sva tri puta sam super dočekan ovde u Beogradu od publike Partizana", počeo je Kukoč za "Sport Klub".

On je zatim analizirao utakmicu, pohvalivši atmosferu.

"Ne može se uvek ni dobiti, to svi znamo, ali je atmosfera strašna. Samo takva... Svi igrači imaju želju da igraju dobro u ovakvoj atmosferi. Možda neke neiskusnije igrače pogodi na početku, pa se malo smrznu. Videlo se u par slučajeva. Imao sam osećaj da Partizan na 13 razlike kontrolise utakmicu, a onda su me pomalo iznenadila nonšalantna dodavanja i driblinzi. Imali su u nekoliko navrata izgubljene lopte, izgubili su se u tome... Grci su agresivnom odbranom okrenuli momentum na svoju stranu do te mere da je Partizan od običnog pik-en-rola gubio igrača i primao zicere. To se ne bi smelo desiti. Ali, kad uđeš u poslednja dva minuta u egal, obično ekipa koja ima taj momentum nađe način da dobije utakmicu. Štaviše, Paritzan je imao dobre šuteve u finišu, ali nisu ulazili. Grci su pogađali nekoliko trojki od tablu i kada se pogleda sve, zaslužili su da pobede".

On je mišljenja da u Paritzanu nije imao ko da preuzme odgovornost u presudnim trenucima meča.

"Desi se to da se smrzne ruka. Mišljenja sam da je više igrača Partizana trebalo da preuzima inicijativu. Imali su neke čudne napade, duge driblinge, visoke, da ih je vrlo lako preseći i iskontrolisati. Mislim da je trebalo više pomeranja bez drbilinga, pasova od lopte, akcija... Dosta toga je s loptom. Kada uđeš u poslednjih šest-sedam sekundi napada i opet ga krećeš od centra, prolaziš kroz devet igrača. To nije lako. Da su uspeli dođi više do penala kada su imali tih +13, mogli su da završe utakmicu u svoju korist".

Olimpijakos je sve vreme odlično branio bekove crno-belih.

"Videlo se da na 3/4 terena igraju agresivnu odbranu na bekovima. Videlo se da Partizanu nedostaje bekovskog iskustva. Najpre je preoblem u prenošenju lopte, a kada je prenseš pravi igrači ne dobiju loptu. Hajmo reći da su bili zadovoljni što su uopšte preneli loptu. I kada su imali 13 razlike, od sve te agresivne odbrane Grka. Niko sa klupe nije dao tu ekstra energiju, taj ekstra poen, dva koji su nužni u tim momentima. Da se neko pojavio sa klupe i dao pet poena, mislim da bi se utakmica rešila u korist Partizana".

Željko Obradović je dosta skratio rotaciju kako je meč odmicao.

"Mora da se skraćuje rotacija. Dosta igrača je dobilo priliku. Mislim da je bilo četiri ili pet izmena u jednom momentu prvog poluvremena. Očekuješ da će neko preuzeti odgovornost od tih igrača i ako nema tih individualaca koji preuzmu na sebe, čudne stvari se dese. Igrač koji je preokrenuo utakmicu je Vilijams-Gos. On je na sebe preuzeo odgovornost, pogodio je i sa posta. To je ono što dobije utakmicu. Izgubio si meč sa pet razlike, a on je sa sedam prelomio".

Kako kaže, prijao mu boravak u Beogradu gde je video ljude koje dugo nije.

"Normalno da prija svakome, to nije tajna. Video sam dosta ljudi koje nisam video nekih 20-30 godina, bilo mi je drago. Savića, toliko stvari što su se desile sa nama, ali smo pričali uglavnom o Paritzanu, o utakmici, načinu na koji igraju. Slušaš njega koji je bio deo ekipe... Gledam, komentarišem, nemam razloga da ne navijam za Partizan u ovoj utakmici. Krivo mi je što nisu dobili zbog ove publike jer su zaslužili, ali dese se i porazi".

Pričao je zatim i o Željku Obradoviću i njemu kao treneru i igraču. Nedavno je u Splitu, upravo rodnom mestu Tonija Kukoča, spektakularno dočekan.

"Bilo mi je drago što su ga u Splitu tako dočekali. Nije tajna da je Žoc jedan od najboljih, ako ne i najbolji ikad. Posebno u poslednjih 20 godina. Zna košarku, znao je i kada je bio plejmejker Jugoslavije. Kada neko osvoji Evroligu devet puta sa različitim timovima, nema upita o kakvom se treneru radi. Očigledno je da ga svi ovde vole i poštuju i nesporno je njegovo košarkaško znanje".

"Bilo je igrača koji su samo igrali, on je oduvek bio zainteresovan za više. Sećam se kada je bio oproštaj Divca, vraćli smo se vozom iz Prijepolja i pokojni Duda i njih par me je odvelo u potpuno drugi vagon, pričali smo o Bulsima, crtali su mi trouglove".

Da li bi se Obradović snašao u uslovima NBA lige?

"Ne sumnjam u to da bi on uspeo u NBA. Ako se ne uzme njegovo košarkaško znanje, sigurno bi uspeo. Njegov način komunikacije sa igračima, da li bi američki igrači istrpeli to... Ali, to je onda na igračima, a ne na trenerima.

Igrači su razmaženi, veliki novac utiče. Što se više para dobija, to im se manje igra. Neću govoriti loše ni o kome, tako barem izgleda. Navikao sam i na jedne i na druge trenere. Na mene se i vikalo i išlo na normalno objašnjavanje. Sve sam proučavao, sve uglove, dodavanje, pasove. Taj NBA me je naučio da igram leđima košu i četvortku, peticu i odbranu i napad. Ali, to nije svako, ima igrača koji igraju samo svoje pozicije. Biti trener danas znači da moraš biti i roditelj i učitelj i doktor i psiholog i na kraju trener".

Da li je i on sam nekada razmišljao da se otisne u trenerske vode?

"Ni blizu. Jedna je stvar imati košarku u malom prstu, a druga je učiti nekoga. Najbolji primeri su Fil Džekson, Majkl Džordan... Uz sve poštovanju i prema jednom i prema drugom, nisu se pokazali u drugačijim ulogama. Džordan je za mene najveći ikada u istoriji košarke. I jedan i drugi kad su došli u uloge gazde i generalnog menadžera - nisu se pokazali".

Stiže li Toni Kukoč da isprati utakmice Evrolige?

"Da budem iskren, košarke mi je preko glave Gledam Bulse svaku kod kuće, pogledam neku van. Nemam neku želju da dodatno gledam košarku. Poslednja utakmica EL bila je Partizan - Real. Opet ista stvar i kao da nemaju iskustva da završe utakmicu. To se mora završiti na slobodnim bacanjima. Na dodavnjima, isrcpljivanju odbrane... Kad gubiš lopte na dribling, na pasove koji su nemogući".

Vidi li igrače sa ovih prostora u NBA ligi?

"Vidim ih, dođu svi u Čikago pa ih sve vidim".