Vanja Marinković: ''Vujoševiću sam najviše zahvalan!''

Partizan na svom klupskom YouTube kanalu iz dana u dan predstavlja nove igrače crno-belih, a danas je došao red na povratnika i novog kapitena, reprezentativca Srbije Vanju Marinkovića.

Koje igrače iz novoformiranog sastava Vanja najbolje poznaje?

''Znam Frenka Nilikinu iz mlađih dana, jer smo se 'peglali' non-stop. On je igrao za Francusku, ja za Srbiju, U16, U17, U18... Nisam ga znao lično, ali sam znao ko je. Protiv Karlika Džonsa i Ajzaka Bonge sam igrao i prošle godine, ali i ove. Kad smo se sreli ovde, kao da smo se pomalo već znali. Mislim da su svesni gde su došli i da polako saznaju za koji klub i čiji grb igraju. Vremenom će im to postajati sve jasnije. Mislim da je to sada najbitnije, da oni znaju gde su došli i kako treba da se bore za ovaj klub'', objašnjava Marinković.

A kako se on oseća posle povratka u Partizan koji se mnogo promenio u odnosu na vreme kada je on iz crno-belog dresa kao mlad igrač odlazio u inostranstvo?

''Sve je drugačije i nekako je čudno. Kada sam odlazio klub se polako dizao i stajao na noge, a bilo je vreme da i ja odem jer je takav bio sled događaja. Nisam imao šta više da tražim ovde. Prijalo mi je što sam stekao inostrano iskustvo i igrao u Evroligi.

Sa mnogo većim iskustvom i većim znanjem i kroz Baskoniju i Valensiju, kao i za reprezentaciju Srbije uz najbolje igrače naše zemlje sam i ja bolji. Dosta stvari se desilo u mojoj karijeri, dosta lepih stvari. Kapiten sam Partizana, tako da se lepe stvari još uvek dešavaju. Ono što je bilo je bilo najteže. Klinac od 17 godina koji ne zna gde bije van terena, a kamoli na terenu. 

Više sam se uželeo ljudi nego Beograda. Ja volim Beograd i to mi je najlepši grad na svetu, ali uželeo sam se porodice i ljudi s kojima sam ja blizak. Takođe i igranja pred ovakvim navijačima. Borba za titule, to je ono što mi je falilo'', kaže Marinković.

U dosadašnjoj karijeri je imao prilike da uči od velikih ovdašnjih trenera, počev od Duška Vujoševića u Partizanu, preko Svetislava Pešića u reprezentaciji Srbije i Duška Ivanovića u Baskoniji, do Željka Obradovića sada po povratku u crno-beli dres.

''Te trenere na 'ić' sam najviše prošao. Duško Vujošević je simbolika i njemu sam najviše zahvalan na onome gde sam sada. On me gurnuo, izbacio na derbi sa 17 godina kada je bilo ono ludo finale. Ulazio sam dva-tri minuta i uzeo titulu. Nisam ja uzeo titulu, uzeo je Bogdan Bogdanović, ja sam samo bio tu.

Sudbina je htela da igram za najvećeg trenera svih vremena. To je dobar i lep splet okolnosti kako je to sve ispalo. Stvarno mi je drago i velika mi je čast. I da igraš za Duleta i za Željka, nema veća dva trenera u ovom klubu, uz Ranka Žeravicu. Sami trenerski vrh. Velika čast, odgovornost i mogu još mnogo stvari da naučim'', izjavio je Marinković.

Na kraju je uputio i poruku navijačima.

''Podržite nas u što većem broju, nadam se da ćemo vratiti, ako ne pobedama, onda borbom sigurno, ali mislim da će da dođu i pobede'', optimista je Marinković.