„Želim da te uvek vidim sa osmehom“ – borba Akilea Polonare kroz oči njegove petogodišnje ćerke

Srceparajuća ispovest italijanskog košarkaša objavljena je u intervjuu za Corriere della Sera. Polonara je govorio o trenucima kroz koje prolazi otkako mu je ponovo dijagnostikovana leukemija, a posebno je dirljiva priča o tome kako je njegova ćerka shvatila da mu se bolest vratila.

"Ne znam gde je to čula, ali mi je rekla sledeću rečenicu: ‘Želim da te uvek vidim sa osmehom.’ Od sada će to biti moj moto,” izjavio je Polonara, između ostalog.

„Od petka, otkako sam izašao iz bolnice, sve ide mnogo bolje; osećam da imam puno snage. Video sa decom nastao je potpuno spontano.

Erika mi je rekla: ‘Sačekaj pre nego što izađeš iz kola’. I tada sam ih video kako trče ka meni – kakve emocije, posle mesec i po dana što ih nisam video.

Sledećeg jutra, da se svi probudimo zajedno u velikom krevetu, bilo je predivno.

Izbacili su Eriku iz kreveta jer su hteli da spavaju sa tatom.

Deci nismo ni rekli da sam bio u bolnici; moja tašta je dolazila da nam pomogne kad je Erika bila sa mnom. Mali ima tri godine, a Viktorija će u novembru napuniti pet. Ali ona je već shvatila da nešto nije u redu...

Devojčice su pažljiviji posmatrači.

Tokom video poziva iz bolnice odmah je primetila da mi je opala kosa. Otišla je ljuta kod Erike i rekla:

‘Mama, slagala si me. Ako mu je opala kosa, znači da tata ima nešto ozbiljno, kao i prošli put.’

Iz potpunog mraka i užasa svih vrsta, čak i straha od smrti. U bolnici Sant’ Orsola u Bolonji jedva su mi to saopštili. Ušao je hematolog i rekao:

‘Nemamo dobre vesti’.

Onda je zastao, gotovo zbunjen. Nije da nije znao šta da mi kaže — samo je hteo da bude vrlo pažljiv u izboru reči. Iskreno ti kažem, kad čuješ reč ‘leukemija’, prepadneš se. Ali tek kad počnu terapije, shvatiš koliko je to zapravo teško.

Lekari su ispitali tip leukemije, koji se smatra retkim, pogotovo kad neko ranije nije imao hemoterapiju ili zračenje", reči su Akilea Polonare.