Afrička Liga šampiona - Klasik u finalu!

Čini se da niko ne može da spori, osim što je najuspešniji, Al-Ali je i najveći klub u Africi, sa najviše navijača, istorijom koja traje od 1907. i prepoznatljivom crvenom zastavom koja ponekada okupi više istomišljenika nego različite partije u državi.

Njihovo ime znači "Nacionalni" i ukazuje na korene. Oni su prvi egipatski klub, odnosno društvo koje je osnovano bez uticaja kolonizatora kao mesto okupljanja nacionalističkih snaga i pokreta za nezavisnost Egipta. To je i osnova razdvajanja i mržnje prema najvećem rivalu Zamaleku, koji su osnovali Britanci i koji se čak zvao Faruk, pa je promenio ime kada je pomenuti kralj u čiju su čast "Beli" dobili ime abdicirao.

Zamalek sebe naziva "Klub veka" jer jesu najuspešniji u 20. stoleću, ali su ih "Crveni" prestigli. Jer, dok klub viših klasa ima pet afričkih kruna, samo jedna je osvojena u ovom veku. Na drugoj strani "narodni" Al-Ali je od 10 afričkih titula čak osam osvojio do 2001. Oni su u tom periodu i četiri puta izgubili finale, pa je jasno kakva je dominacija u pitanju.

Prošle godine su predali krunu marokanskom Vidadu, ali sada će imati priliu da se osvete, sledi novo finale istih rivala. I to nije drugo, nego treće, Marokanci su u dva meča pobedili i 2017. Posle remija u Kairu, slavili su u Kazablanki i stigli tada do svoje svoje druge titule. Prvu su osvojili još 1992. kada su dobili sudanski Al-Hilal.

Marokanci i Egipćani su prijateljski narodi, sarađuju od sticanja nezavisnosti, uvek su podržavali jedni druge, ali što se fudbala tiče, tu je situacija drugačija, rivalstvo je baš veliko. Zamalek je recimo svoju poslednju titulu osvojio 2022. protiv Raja Kazablanke, a meč su pratili veliki sukobi i na tribinama. Egipćani u fudbalu mnogo bolje prolaze protiv Tunižana nego Marokanaca, pa iako klubovi iz zemlje faraona dominiraju u Africi, kada igraju protiv klubova iz Maroka, uvek je teško.

Ko je Vidad?

U pitanju je jedan od najvećih klubova Maroka, ime na arapskom znači "Ljubav" u smislu privrženosti, nikada nisu ispadali iz prve lige, a i oni su nastali kao izraz nacionalnih težnji u ovoj zemlji.

Čekali su 25 godina drugu titulu prvaka Afrike, ona je stigla nakon dugog niza loših sezona i pada u prvih 15-tak godina ovog veka. Ekipa u kojoj je većina bila iz škole kluba, uz tek par Afrikanaca je kako rekosmo odolela u Kairu i onda na svom stadionu "Muhamed V" golom Valida El Kartija stigla do krune. Prošle godine igran je jedan meč i to na stadionu u Kazablanki, Vidad je golovima El Mutaradžija koji je klupska legenda stigao do novog trijumfa. na klupi je bio sadašnji selektor Maroka Valid Regragui. Sada je na klupi Belgijanac Sven Vanderbruk koji dugo radi u Africi i bio je selektor Kameruna i Zambije. On je uskočio umesto Španca Garida koji je smenjen pre mesec dana.

Nije bilo lako Marokancima, u četvrtfinalu su tek posle penala eliminisali Salam iz Tanzanije. Onda su na gol u gostima koji i dalje važi u afričkim takmičenjima dobili južnoafrički Mamelodi Sandauns. Al Ali je imao više problema u grupi gde su gledali Mamelodiju u leđa, i prošli ispred sudanskog Al-Hilala sa istim brojem bodova i boljom gol razlikom. Ali, u nokaut fazi dobili su Vidadovog gradskog rivala Raju, a onda i pregazili sa dve pobede Esperancu iz Tunisa. Sada je treća sreća, treće finale u šest godina protiv Vidada, prilika da konačno dobiju Marokance.

Na klupi Egipćana je poznato ime, Marsel Koler iskusni Švajcarac koga se sećate iz prošle decenije kao selektora Austrije. Ove godine osvojiće trofej, tačnije titulu sa klubom, prošle je trijumfovao u nacionalnom kupu. Ali, afrička titula je mnogo više.

Egipćani imaju dosta stranaca, Brazilac Savio nema neku karijeru posle Amerike Minero, bio je čak u Hrvatskoj, u Istri, ali i Paragvaju i Boliviji. Malijac Dijeng je dugo u klubu, tu su reprezentativci Tunisa, Alžira, Južne Afrike, na papiru Al-Ali je jači od Vidada koji je ove sezone u šampionatu Maroka završio iza FAR Rabata što je neuspeh. Ali, ovaj klub je poznat kao bolji u Ligi šampiona, oni su, recimo i to, uz dve titule u poslednjih pet godina izgubili finale od Esperance i to posle prekida u Tunisu kada su napustili zbog VAR teren, pošto su Tunižani postigli gol kod kuće.

Uz to imaju i dva polufinala, poslednjih godina.

Kada posmatramo mečeve sa Al-Alijem to je pravi klasik u poslednjih 15 godina. Timovi su u poslednjih 11 godina igrali 11 puta. Egipćani vode 4:3, ali šta to vredi kada je Vidad dobio dva finala. Istina, Al-Ali je na putu ka tituli pre par godina spakovao pet komada u polufinalu Vidadu.

Prvi meč finala će biti na krcatom stadionu u Kairu, teško je verovati da Al-Ali može da izgubi pred svojim navijačima, a ne verujemo da će biti puno golova.