Alberto Đilardino - Uvek Juventino, nikada Juventino

Rođen u Bieli, na samom severu Italije, mestu 80 km udaljenom od Torina, nekako je prirodno da navijaš za klub iz sopstvene regije. U ovom slučaju, to je Pijemont. I zaista bi tako, s tim što je dete po imenu Alberto Đilardino maštalo da jednog dana postane veliki fudbaler, što i jeste bio. Maštao je da zaigra za voljeni Juventus, što mu se nikada nije dogodilo.

"U mojoj kući si bio ili član Torina ili Juventusa. Bio sam strastveni Juventino. Često sam kasnije išao kod Bađa, Bolera i Vialija. Onda je normalno da je sve to pomalo izbledelo. Igrao sam celu karijeru protiv njih, iako nisam postigao mnogo golova protiv Juvea, ispričaću vam jednu anegdotu. Sa 11 godina otipao sam u kamp koji je Juventus organizovao za mlade fudbalere u Setrijere. To je trajalo nedelju dana. Trećeg dana sam nazvao oca i zamolio ga da dođe po mene. Bilo je jako teško, nisam mogao da podnesem da budem sam. Samo dve i po godine kasnije otišao sam u Pjaćencu i nosio omladince. Mentalitet mi se promenio. Od deteta, postao sam dečak“, otkrio je Đilardino.

Nosio je dresove brojnih velikih rivala Juventusa poput Parme, Milana, Fjorentine, Palerma... Ali se nikada nije posebno proslavljao u duelima sa „starom damom“. Svega dva pogotka na 24 odigrane utakmice u Seriji A i samo jedna ostvarena pobeda i to sa Milanom kada je upisao asistenciju u trijumfu od 3:1.

Nije mnogo nedostajalo da Đilardino obuče crno-beli dres, što je i sam otkrio u jednom od razgovora. Tada, kao tridesetogodišnjak, 2012. je iz Đenove bio nadomak Juvea.

„Poslednjih dana prelaznog roka 2012. umalo nije došlo do razmene. Marko Borijelo je trebalo da ide u Đenovu, ja u Juventus, a Fabio Kvaljarela u Lacio. Ali, na kraju se ništa nije dogodilo“.

Drugi put kada se umalo nije spojio sa klubom za koji navija je je bilo pre dve godine kada se povezivao sa Juventusovim omladinskim pogonom. Bio je kandidat da preuzme njihovu Primaveru, ali to se nije obistinilo. Da jeste, ko zna, možda bismo ga sada gledali kao trenera prve ekipe...

Treća, pa sreća? Nije isključeno da Masimilijano Alegri na kraju sezona spakuje svoje kofere i spasi navijače Juventusa još jedne takmičarske godine užasavajućeg fudbala. Ime Alberta Đilardina figurira kao ono koje bi moglo da ga nasledi. Igraju moderno, proaktivno i lepo za gledanje uz želju da se istaknu i neke individualne note. Juventus svakako ima predispozicije da igra dominantan fudbal, ali tako nešto u skorije vreme ne može da se vidi od „stare dame“. Prilika da se napadne titula je propuštena, doći će do ponovnih renoviranja u timu, pa otuda i ne čudi zbog čega se Alergijeva budućnost dovodi u pitanje. Đilardino sa svojom Đenovom drži 12. mesto, pred smiraj prošle godine su im odoleli na „Marasiju“. Prava prilika da se Alberto predstavi Juventinima.