Argentina i Urugvaj - Od “neprijatelja” do “dobrih usluga”

Mnogi neće verovati, ali je do 1950. godine, u prvih pola veka južnoameričkog fudbala Argentina i Urugvaj su bili apsolutno dominantne reprezentacije u latinoameričkoj igri.

Derbi Rio de la Plate, nazvan po teritoriji za koju su zemlje ratovale u 19. veku je uvek bio visokog intenziteta, a zanimljivo da je prvi meč odigran još 1902. godine  da je to prvi reprezentativni meč koji je odigran van britanskog ostrva.

Argentinci su se uvek merili prema Urugvaju i trpeli bolne poraze, ne samo u Lipton kupu (magnat u izvozu čaja po kome se i danas zove najpoznatiji čaj je poklanjao trofej), već i na prvom izdanju Kopa Amerika. Taj turnir na kome je nastao CONMEBOL je održan u čast veka argentinske deklaracije nezavisnosti, u odlučujućem meču su igrali baš domaćin i Urugvajci nije bilo golova, ali je to bilo dovoljno za trofej Urugvaja.

U to doba, osim Kopa Amerika jedino takmičenje na kome su mogli da se sastanu je bilo ono najprestižnije, Olimpijske Igre. Urugvaj je osvojio zlato u Parizu 1924. između ostalog su napunili i Jugoslaviju odnosno kraljevinu SHS, u finalu je pala Švajcarska. Legendarni Pedro Petrone je sa šest golova bio najbolji strelac turnira, a četiri godine kasnije je Urugvaj ponovo osvojio zlato, pobedivši Argentinu u finalu posle ponovljenog meča (u prvom je bilo 1:1 posle produžetaka). Kada su stigle vesti u Buenos Ajres o porazu, gnevna masa je zapalila sedište fudbalskog saveza.

Ekipe su se toliko mrzele, da se igrači nisu pozdravili posle meča. Kako bi ih pomirio, čuveni tango plesač Karlos Gardel ih je pozvao na koncert, izbila je tuča, Rajmondo Orsi koji je kasnije zaigrao kao "Orijundo" za italijansku reprezentaciju i uzeo titulu prvaka sveta 1934. je Stradivarijus violinom razbio glavu Andradeu gigantskom štoperu Urusa, Andradeu.

Ono najgore za Argentinu je sledilo, poraz u finalu prvog Mundijala u Montevideu, iako su vodili sa 2:1 na poluvremenu. Ovoga puta je kamenovan urugvajski konzulat u Buenos Ajresu. Posle drugog svetskog rata. Brazil preuzima primat i postaje najveći urugvajski rival (ni njih Urugvajci ne vole zbog ratova i otimanja teritorije). Argentina pada u fudbalsku depresiju posle neuspeha 1958. počinje da igra anti-fudbal, a zanimljivo da od prve Kope 1916. nikada više nisu igrali u finalu kontinentalnog takmičenja. Argentina je obično pobeđivala Urugvaj (na kraju krajeva oni imaju 90 pobeda, 58 poraza i 40 remija) ali rival je osvojio mnogo više titula na Kopa Amerika. Slatka pobeda Argentine i hladno servirana osveta za finale iz 1930. bila je u Meksiku 1986. kada je u osmini finala na putu ka tituli Maradonina ekipa dobila sa 1:0, strelac je bio Paskuli, ali realno, tada je već Urugvaj dugo bio van glavnih tokova u svetskom fudbalu (mada su osvojili Kopa Amerika 1983. godine). Već 1987. Urugvaj pobeđuje svetske prvake i to u Argentini u polufinalu prvenstva Južne Amerike i osvaja svoju 13. titulu, Ali, od tada su "Urusi" osvojili samo još dve krune, Argentina četiri, su ih konačno "Albiseleste" pretekli (16:15 u broju južnoameričkih kruna).

Ne možemo da kažemo da se rivalstvo izgubilo, ali su odnosi ipak topliji. Dosta argentinskih igrača nastupa u Urugvaju, ne onih najboljih naravno, ali u ovom veku zaista su Argentinci izvršili dosta uticaja na fudbal u Urugvaju. Čak 2002. kada je Urugvajuu u kvalifikacijama za Mundijal u Južnoj Koreji i Japanu, Urugvaju bio potreban bod da bi ušli u Interkontinentalni baraž, posle 1:1 u prvom delu Argentinci nisu šutnuli na gol, niti napadali, na kraju se Kolumbija žalila FIFA da je meč dogovoren, a čak je snimljen neki razgovor Hermana Burgosa golmana Gaučosa i defanzivca Sorina. Oni na tom snimku kažu da bi pustili meč da je Urugvajcima potrebna pobeda. Urugvaj je otišao na Mundijal preko baraža protiv Australije. Četiri godine kasnije opet Urugvajcima treba pobeda protiv Argentine na račun Kolumbije. Dobijaju 1:0 golov Rekobe, rival nije šutnuo na gol. U kvalifikacijama za Mundijal u Brazilu, Urugvaju treba opet pobeda za baraž. Alesandro Sabelja, selektor Argentinaca izvodi rezervni tim i gubi meč. Četiri godine kasnije Urugvajci ovoga puta u boljoj poziciji od komšija, igraju na bod, svako je zadovoljan, zemlje promovišu zajedničku kandidaturu za Mundijal 2030. Neki mediji u Brazilu i Kolumbiji tvrde da je remi dogovoren između Suareza i Mesija, novine izlaze sa naslovima "Dobar remi, braća zauvek".

Naravno, uvek je moguće da proključa latinska krv, recimo 2019. u Tel Avivu u prijateljskom meču, Kavani zove Mesija na tuču, u Kataru izbija sukob navijača, a u ovim kvalifikacijama, Argentina je ugostila Urugvaj na "Bombonjeri". De Pol i Matijas Oliveira ulaze u sukob, Mesi hvata Urugvajca za grlo, onda izbija nekoliko malih požara među igračima, na kraju raduje se gost, Arauho i Nunjez su rešili meč. Naravno, na klupi Urugvaja je Marselo Bijelsa što daje poseban šmek svemu.

Argentinci se inače žale, posebno Mesi da mlađi urugvajski igrači nemaju poštovanja koje su imali nekada Suarez, Forlan i ostali, ali sa druge strane ne kriju da će učiniti sve da pobede Argentinu u Montevideu.

Oba tima su blizu Mundijala, Argentina je prva sa 25 bodova, Urugvaj drugi sa 20. Mesi nije pozvan za ovu akciju, što ipak oduzima dosta na atraktivnosti utakmice. Selektor Skaloni će imati Lautara, Otamendija, Dibua Marrtineza i stale. Ponovo je pozvan Niko Paz iz Koma, tu je Alvarez, ali nema Dibale, Lisandra Martineza, povređen je i Lo Selso.

Urugvaj od pomenutog meča 2005. kada je Argentina izvela rezerve nije pobedio "Gaučose" u Montevideu. O nekim mečevima koji se igraju u noći između četvrtka i petka smo pisali u prošlom broju, osim duela Argentine i Urugvaja, u petak uveče Ekvador dočekuje Venecuelu koja je potonula posle dobrog starta.