Argentina - Velez opet u modi!

Za mnoge je teško objašnjiv pogled na tabelu argentinske prve lige. Velez Sarsfild igra iznad svih očekivanja, diči se na prvom mestu tabele. Strašna serija kluba iz Linijera, sa zapadne granice prestonice usledila je posle Kopa Amerika. Od tada su ređali pobede, a jedina dva poraza protiv Gimnazije i Boke bila su pre pauze zbog kontinentalnog prvenstva.

Drugim rečima, zaboravili su kada su poslednji put izgubili, a jedino im je u poslednjim mesecima odoleo Banfild.

Šta se desilo sa timom koji je poslednju od deset titula osvojio pet 12 godina.

Ključ je bio dolazak Gustava Kinterosa, Bolivijca koji je posle prošlogodišnjeg razočaravajućeg šampionata preuzeo klubu od Sebastijana Mendeza. Još pre dvadesetak godina je kratko vodio San Lorenco, a onda se vratio u domovinu. Ovaj trenerski vagabundo je vodio selekciju svoje zemlje, tamo 2010. bio je selektor Ekvadora, radio na naftnom istoku u Saudi Arabiji i rivalskom Kataru, ali i u Čileu i Meksiku.

Stigao je u Velez umesto Sebastijana Mendeza. U klubu su za nepunih 18 meseci pre njegovog dolaska promenili četiri trenera! Argentinski mediji tvrde da ima nekoliko razloga zbog kojih je Velez uspeo da se domogne vrha. U takmičenju koje se igra u prvom delu sezone Liga Kupu su stekli pobedničke navike. Ušli su neočekivano u plej-of, izbacili Godoj Kruz i Argentinos Juniorse i na kraju sa penala pali protiv Estudijantesa.

Trener ima sjajne liderske sposobnosti, ali je spreman i da seče. Tokom leta klub je bio u centru skandala kada su četvorica igrača Kufre, Osorio, Hoze Florentin i Sebastijan Sosa optuženi za seksualno uznemiravanje. Nemilosrdno ih je precrtao i prisilio klub da sa njima raskine ugovore.

Nije to lako u društvu mačizma kakva je Argentina, mnogi su strahovali da će klub biti silno oslabljen, ali Velez je tada počeo da pobeđuje u seriji.

Odrađen je odlično i prelazni rok, bivši igrač Liona i Zenita, Emanuel Mamana je stigao kao slobodan igrač iz Rivera, vraćen je kapiten Buzat iz Kolo-Koloa, iskusni Akino se vratio iz Paragvaja gde je igrao sa Sero Portenjo. Mrežu je zaključao pridošlica iz Atletiko Tukumana Markijoni, a trener je promovisao Pizinija i Brajana Romera koji su bili na marginama kada je stigao u klub.

Rezultat?

Ne samo da Velez ima granitnu odbranu, već je i ubedljivo najefikasniji u ligi.

Poslednjih godina Velez je napustio politiku pravljenja tima isključivo od igrača sa strane i šansu pružio svojim klincima. Njih nekolicina poput Ordoneza, Emanuela Gomeza su dobili šansu. Time je povećana i rotacija što je jako bitno.

I na kraju, ponovo je stadion postao tvrđava, "Amalfitani" (nazvan po predsedniku koji ga je napravio) je neosvojiv, od mogućih 18, Velez je izgubio tek dva boda.

Ako nastave ovako mogli bismo da vidimo povratak kluba u Kopa Libertadores. Osvojili su titulu šampiona Južne Amerike još 1994. kada je na klupi sedela klupska legenda Karlos Bjanki.

Ali, to je daleka prošlost.  Velez je u prvoj polovini prošle decenije redovno  igrao među evropskom elitom. Recimo 2013. kada su pali na gol u gostima protiv zemljaka iz Njuelsa, godinu dana pre toga ih je u četvrtfinalu na penale eliminisao Santos sa Nejmarom.  Prošli su grupu i pre 10 godina, ali završili u osmini finala protiv paragvajske Olimpije.

Usledila je pauza do 2021. izašli su iz grupe, ali je Barselona iz Ekvadora u top 16 bila prejaka. Pre dve sezone su blistali, nokautirali River Platu i Taljereš, ali su protiv moćnog Flamenga delovali nedoraslo. Kako rekosmo, onda su se treneri smenjivali na traci.

Videćemo da li je vreme za novi uzlet tima za koji su igrali Ruđeri, Neri Pumpido, Bjanki, Čilavert, kasnije Mauro Zarate, Otamendi, Riki Alvarez, Maksi Moralez i mnogi ostali koje znate iz Evrope, ali i reprezentacije Argentine.

Velez za vikend dočekuje Rasing Aveljaned koji već dugo nisu pobedili. River Plata je favorit protiv Palensea, dok je Boka u velikoj krizi. "Ksenezes" su  pretrpeli tri poraza u nizu i u sredini su tabele.

Ako dobiju mogu da se odlepe jer drugoplariani Taljereš čeka gradski derbi protiv Belgrana.

Red je da kažemo nešto više o ovoj utakmici.

Clásico cordobés je star 110 godina i jedan je od najstarijih gradskih derbija u Argentini. Ogorčeni rivali su se sastali 254 puta i crno-beli "Matadori" imaji dvadesetak mečeva više.

Belgrano je više od decenije bez pobede protiv gradskog rivala, davna je bila 2013. kada su se poslednji put radovali. Istina, nisu "Pirati" sve to vreme proveli u ligi, od tada je odigrano devet mečeva, nisu slavili. Zanimljivo da su ova dva kluba računajući sva takmičenja i one rane dane bez profesionalne lige igrala više od 400 puta, odnosno češće nego River i Boka.

Ako se gledaju samo takmičarski mečevi (često timovi osporavaju jedni drugima neke pobede u prvih 15-tak godina postojanja) "La T" ima tek par pobeda više od "Pirata". Sedamdesetih je nakon serije od 20 mečeva bez poraza Taljereš stigao plavo-bele. Prva utakmica nije završena te 2014. naljutili su se crno-beli jer su smatrali da gol rivala nije trebalo da bude priznat.

Od te godine do 2010. nije prošla nijedna sezona da se derbi Kordobe nije igrao.

Bilo je i mnogo nasilja, par tragičnih smrti o kojima nećemo pisati. Taljereš je bolja ekipa, već godinama su u vrhu. Ali, možda je bolje probati sa duplom šansom na domaće i malo golova, ili da Belgrano ne daje gol. Obe ekipe ulaze u meč osokoljene sjajnim pobeda. Taljereš je srušio River na "Monumentalu" dok je Belgrano na svom "Alberdiju" preslišao Boku.

Od ostalih mečeva, Urakan verovatno neće primiti gol, ako pobedi Sarmiento Hunin, Gimnasija La Plata i Godoj Kruz bi mogli da odigraju tesan meč, miriše na remi sa malo golova...