Argentinci ih učili, Kolumbija sada treba da pokaže klasu!

Argentinski fudbal je svakako standard za špansko govorno područje u Latinskoj Americi, ali ako se može reći da je Plata rival Urugvaj uvek bio kost u grlu za "Gaučose", Kolumbijce su bukvalno učili fudbalu.

I bili veoma strogi, naome, Argentina je u prva dva meča u drugoj polovini četrdesetih spakovala 15 golova "Kafeterosima" na dva takmičenja na Kopa Amerika. U toj drugoj pobedi, 1947. u ekvadorskom Gvajakili, Alfredo Di Stefano je učestvovao het-trikom. Ko bi rekao da će samo par godina kasnije, privučen velikim novcem, završiti u Kolumbiji koja je plaćala bogatstvo u trenutku dok je fudbal u Argentini bio u štrajku zbog sukoba klubova i igrača.

Pisali smo o velikom Pederneri koji je povukao nogu, otišao u Milionarios, povukao sa sobom još zemljaka, ne samo Di Stefana već i Rosija, "Maestrika" Baeza, Murina... Bili su poznati kao "Plavi balet", a tukli su Real na "Bernabeu" na turneji 1952.

Ali, ubrzo je Kolumbija kažnjena od FIFA, igrači su morali posle rešenja spora u Argentini da se vrate u svoje klubove, a reprezentacija Kolumbije nikada nije imala neki veliki uspeh.

Primili su osam golova 1957. godine od "Gaučosa", Umberto Maskio još jedna argentinska legenda im je spakovao poker, golova, a onda je usledio kolumbijski egzil, 1959. nisu otputovali, a i šezdesetih su se pojavili samo jednom, u Boliviji 1963. gde su ipak pretrpeli časni poraz od učitelja, 4:2.

U stvari prvi dašak dobrog fudbala u Kolumbiji bila je sredina sedamdesetih, tim je stigao do finala. Igrale su se dve utakmice protiv Perua, nisu se domogli titule, ali ni igrali protiv Argentine koja je u svojoj grupi završila iza Brazila.

Posle toga Kolumbijci postaju ozbiljniji, osamdesetih su razbili maler protiv južnoameričkih divova, tukli i Brazil i Argentinu. Oni su iskoristili priliku što najjači timovi nisu imali igrače iz Evrope, recimo penal Migela Prinsa je odlućio u Bogoti na "El Kampinu" 1984. u prijateljskom meču. Ali, na jednoj sterani su bili Valderama, "Poljak" Eskobar, Ortiz, veliki kolumbijski igrači tog vremena, budući svetski prvak Argentina je bila bez Maradone, Valdana, Pasarele...

Godinu dana kasnije u kvalifikacijama za Mundijal, Argentina je pobedila dva puta.

Kolumbija je na pobedu u takmičarskoj utakmici čekala do 1987. Konačno, Gomez i Galjegano su na stadionu Rivera tukli svetskog prvaka u meču za treće mesto na Kopa Amerika. Argentinci su bili u punom sastavu sa Maradonom, ali delovali kao ispumpan balon posle neočekivanog poraza od Urugvajaca u polufinalu.

To je bio i najveći uspeh Kolumbije ikada u završnicama. Oni će od tada sa svojom zlatnom generacijom iz devedesetih, češće pobeđivati Argentinu. Kruna je svakako onaj trijumf iz kvalifikacija za Mundijal kada su 1993. u Buenos Ajresu dali pet golova Argentini. Rinkon i Asprilja su plesali fudbal sa po dva gola u tom meču, ali kada je bilo baš važno radovali su se "Albi-Seleste". Argentina je dobila čuveno polufinale na penal 1993. Aristizabal je promašio odlučujući jedanaesterac, hipnotisao ga je majstor penala "El Gojko" Goikoečea o kome smo pisali u prošlim brojevima.

Kolumbija je preslišala 1999. Argentinu na Kopa Amerika, u velikom sukobu u drugom poluvremenu isključeni su Vivas i Havijer Zaneti, a "Majmun" Burgos je tri puta vadio loptu iz mreže. Ali to je bilo u grupi, Kolumbija je ispala od Čilea.

Konačno 2001. je Kolumbija na domaćem terenu osvojila titulu, ali taj je šampionat održan uz pretnje potencijalnim nasiljem u zemlji na ivici građanskog rata između vojske i levičarskih terorističkih grupa. Argentina se nije pojavila tvrdeći da im gerila preti...

Baš su retke pobede Kolumbijaca u ovom veku, doduše kvalitet njihovog fudbala je decenijama bio ispod standarda koji je postavio tim iz devedesetih. Uvek je bilo vatreno, 2007. na "El Kampinu" je Mesi dao gol, ali je Kolumbija slavila, Argentina je morala od 25. minuta bez isključenog Teveza. Iste te godine je Argentina dobila na Kopa Amerika u Venecueli, dva gola majstor Rikelmea, ponovo smo videli i crveni karton za Vargasa. Timovi redovno igraju u završnicama kontinentalnog takmičenja. Tako je recimo 2011. u Santa Feu kada je Argentina bila domaćin u završnici bilo 0:0, Kolumbija je bila ispred favorita u grupi, ali ni jedni ni drugi nisu stigli dalje od četvrtfinala.

I četiri godine kasnije u Čileu nije bilo golova, ali je Argentina otišla daje posle penala. Bilja i Roho na jednoj, Mjuriel, Zuniga i Muriljo na drugoj nisu dali gol, ali je Tevez zapečatio sudbinu "Kafeterosa".

I na prethodna dva takmičenja videli smo duele ovih reprezentacija. Na šampionatu u Brazilu, Kolumbija je pobedila sa 2:0 u grupi, ali su ispali od Čilea na penale, dok su na prošlom šampionatu timovi igrali 1:1 u polufinalu, penali su odlučili opet, Sančez, Mina i Kardona nisu savladali majstora za penale "Dibua Martineza". Mnogo je aktera finala u nedelju bilo na terenu pre tri godine na "Garinči" u Braziliji, Lautaro je doveo kasnijeg šampiona do prednosti, Dijaz izjednačio. Meč je zbog korona ograničenja odigran bez navijača.

Poslednja utakmica je verovali ili ne poslednji poraz Kolumbije, pre dve i po godine. Naime, u februaru 2022. još u euforiji zbog svetske titule Argentina je savladala Kolumbiju golom Lautara Martineza u kvalifikacijama za Mundijal 2026. u Kordobi. Od tog poraza na stadionu "Mario Kempes", tim je promenio selektora Ruedu, sada je na klupi Argentinac Nestor Lorenco. On je u 25 mečeva koliko je predvodio Kolumbijce zabeležio 19 pobeda i šest remija. Inače, Kolumbijci oboćžavaju argentinske stručnjake, recimo da je Fernando Paternoster slavni argentinski igrač iz dvadesetih i tridesetih pre rata vodio Kolumbiju.

POmenuti Pedernera je šezdesetih seo na klupiuu, kratko, čak i Karlos Biljardo koji će kasnije osvojiti titulu prvaka sveta sa Argentinom je vodio Kolumbijce početkom osamdesetih. Šest godina je na klupi bio u prošloj deceniji Hoze Pekerman, eto Lorenco je šesti Argentinac selektor Kolumbije.

Kada na to dodate da su veliki kolumbijski stručnjaci poput Paka Maturane, ranije Očoe Uribea. Darija Gomeza bili inficirani argentinskim fudbalom i načinom igre, biće jasnije zbog čega se na neki način Argentinci smatraju uzorom za Kolumbijce.

A opet, to neće značiti ništa u nedelju u Majamiju gde će velika većina na stadionu Dolfinsa biti uz Argentinu!