Askoli - Klub koji voli Srbe!

U italijanskoj pokrajini Marke nema baš puno zabave, stisnuta između mora i Apenina, ovo je planinska zemlja, odnosno predeo koji nekako predstavlja sukob dva sveta, prilično težak i odsečen od one ležerne Italije kakvu poznajemo. Zemljotresi su ovde nešto od čega se strepi svake godine, ne bez razloga, znamo šta se u ovoj oblasti dešavalo godinama unazad.

 Ali, svi koji su odrastali uz Seriju A sećaju se lokalnog kluba, Askolija koji je u najveća vremena italijanskog fudbala bio član Serije A u dobrom delu zlatnih godina italijanskog fudbala.

 Sve je počelo sa čuvenim Karlitom Maconeom, Rimljaninom koji je dočekao da vodi i "Vučicu". On je sredinom sedamdesetih klub, uz velika ulaganja predsednika Konstantina Rocija, doveo iz treće u prvu ligu. Ostali su dve godine, a onda se vratili po novu turu, ovoga puta od čak osam godina. Posle Maconea u klub je stigao Fabri, poznat po svom ofanzivnom shvatanju fudbalu, lansirao je novu generaciju, sa Skancijanijem, Belotom, Novelinom, Mandorlinijem, De Vekijem i Grekom. Iako su ispali, odmah se vratili i četiri godine ponovo bili u eliti. Treba reći da je krajem sedamdesetih crno-beli tim bio u vrhu Serije A Tačnije u sezoni 79-80 u vreme izbijanja Totonero skandala (pisali smo o tome), klub iz Marke je izgubio sedam mečeva, imao treći napad lige i za bod ostao izvan kupa UEFA.

 Ni kada je broj klubova proširen u Evropi na tri u Kupu UEFA Askoli je dve godine kasnije ponovo bio blizu, delila su ih tri boda. Tih godina su za Ascoli igrala neka velika imena, poput Anastasija ili "Turčina" kako su ga zvali navijači Juventusa kojima je ovaj Sicilijanac tamnog tema bio idol. Branio je Feliće Pulići legendarni golman koji je sa Laciom osvojio titulu.

 Problem za Askoli je bio i to što su kao grad od 50 000 ljudi bili neatraktivni za neke strane igrače. Recimo od steana su imali vezistu Afrikanca Zauija, a prvi su nogu povukli Žuari, Brazilac koji nije imao mesto u Interu, ali i naš Aleksandar Trifunović koji je stigao iz Partizana. Zanimljivo da je sredinom osamdesetih (ovo se manje zna) direktor bio Vujadini Boškov, kupili su brazilskog bombardera Dirseua koga su kasnije prodali Avelino, a onda su do kraja osamdesetih počeli da dolaze Srbi. Trifunović je igrao u drugoj ligi, ali su se brzo vratili, čak je i Maradonin brat Ugo igrao za njih, kao i poznati Brazilac Valter Kazagrande. Askoli je u leto 1988. kupio Mustafu Arslanovića iz Zagreba i Boru Cvetkovića iz Crvene zvezde koji se prvo nećkao, pa prihvatio poziv. Sa Jugoslovenima su opstali prve, u drugoj sezoni ispali iz Serije A. "Naši" su bili u ekipi i po povratku odmah naredne godine, ali nisu uspeli da se održe u tada ubedljivo najjačoj ligi na svetu. Bora Cvetković je zamenjen Oliverom Birofom tada ne baš poznatim nemačkim napadačem, ali ni njegovi golovi nisu uspeli da tim iz Pićena vrate u elitu. Čak, oni su 1996. nakon četiri promene trenera završili u trećoj ligi, pa je klub dodirnuo dno posle više od decenije.

 Tu se završav priča o dobrom Askoliju, šest godina su proveli nižem rangu, da bi početkom veka pod komandom specijaliste za promociju Pilona uspeli da se vrate u drugu ligu.

 Četiri godine kasnije vraćaju se u Seriju A, kroz baraž, na klupi je bio i Marko Đampaolo, bili su deseti, igrao je Kvaljarela, Adani, Igor Budan. Bjelanović, čileanski specijalista za slobodnjake Kordova i naravno Ferante koji je bio najbolji strelac tog tima. Ispali su sledeće godine, pet godina su tavorili u Seriji B, a onda na kraju iako je Simone Zaza dao 18 golova ispali u treću ligu. Dve godine kasnije ponovo Serija B, novi Srbin, Milan Milanović, nekadašnji igrač Zvezdine škole i mladi reprezentativac (pre njega je bio napadać Đurić). Pre par godina u Marke je stigao Nikola Ninković, ali sve ove sezone završavali su u donjem domu Serije B.

 Ove sezone ambicije su veće, startovali su sa tri pobede, ali ih je Benevento spustio na zemlju. Ipak duel sa Aleksandrijom je šansa da ostanu u vrhu tabele.