Atletiko i Sevilja – Pehari i suze

Sevilja je poznata kao specijalista za kupove, ali pre svega evropske, tačnije Kup UEFA, nije ima smetalo ni promena imena u LE. Andalužani su gospodari ovog takmičenja, ali kada je Kup Kralja u pitanju ove sezone njihov poslednji trijumf puni deceniju.

Rohiblankosi su u vreme čuveni „Štuka“ o kojima smo pisali prvo 1935. pa posle građanskog rata 1939. osvojili Frankov pehar. U Betisu zlobno tvrde da je to zbog činjenice da su njihovi predsednici, pre svih Pishuan podržavali diktaturu, dok je na njihovom stadionu Generalisimus parkirao tenkove i probao da uspostavi red u republikanski nastrojenim četvrtima koje su bile protiv njega. Ona viša klasa je prihvatila fašiste i falange otvorenih ruku, grad je prvi koji je pao Franku u ruke, upravo su mu kapije otvorili bogati koji su igrali za Sevilju.

Tada je, prema tvrđenju Betikosa, stvorena koalicija Sevilje i režima, pa su crveno-beli osvojili trofej protiv Rasing Ferola. Real i Barselona nisu učestvovali, a finale pre finala je bilo kada su Andalužani dobili Nacionalnu Avijaciju, što je u stvari bio Atletiko Madrid. Dakle, put do trofeja vodi preko Atletika. Posle rata, Sevilja je 1948. dobila Seltu u finalu, a u ovom veku su slavili dva puta. Prvo u istorijskoj 2007. kada je Fredi Kanute svojim četvrtim golom u takmičenju srušio Hetafe i onda na kraju decenije, protiv Atletika.

Ta godina ostaće takođe zapamćena, finale je odigrano u pravom grotlu, preko 90 000 duša stalo je na Kamp Nou, a oko 40 000 navijača Sevilje je stiglo u Kataloniju. Ove utakmice su se svi plašili, i jedni i drugi imaju ekstremne grupe, u to vreme španski klubovi nisu uspeli da očiste tribine od radikalnih elemenata, ali je sve ipak prošlo bez problema.

Sevilja je dobila to finale i za njih je to sećanje prijatno jer je Atletiko sa Kunom i Forlanom bio favorit. Te godine je Antonio Alvarez popio otkaz, zamenio ga je Manolo Himenez.

Rohiblanklosi su bili pet utakmica bez pobede, pa je Antonio Alvarez preuzeo klupu i na kraju, iako je u prvoj utakmici protiv Viljareala izgubio, šest pobeda u finišu je tim dovelo do četvrtog mesta.

Ali, kup je bio poseban, jer ga se sećaju kao sezone velikih očekivanja, tim pre što su u osmini finala imali 1:1 u Moskvi protiv CSKA posle prve utakmice, ali su onda poraženi kod kuće, polovinom marta, upravo je najviše zbog toga Alvarez dobio otkaz.

Na kraju su uspeli da u finišu sezone, poprave formu, a Antonio Alvarez je dobio šansu da se bori za trofej. Naime, još u februaru je Sevilja dobila Hetafe u polufinali i izborila majsku utakmicu za trofej. U Barseloni su načeli favorizovane „Jorgandžije“ već na startu Dijego Kapel je savladao De Heu, da bi u samom finišu Hesus Navas potvrdio pobedu. Nakon meča plakali su svi, trofej je posveće Marijanu Puerti bio je to prvi posle njegove neočekivane smrti 2007. godine. Pre toga je Puerta godinu pre podigao Kup UEFA. Te večeri u Barseloni će na gubitničkoj strani biti Antonio Rejes koji će sedam godina kasnije podići trofej u LE u Bazelu kao kapiten Sevilje. I on će se pridružiti Puerti na nebu, pa je jasno koliko simbolike ima kada igraju Atletiko i Sevilja.

Inače, ovo je odloženi meč prvog kola i Madriđani imaju šansu da pobegnu rivalima i istaknu najozbiljniju kandidaturu za titulu u poslednjih šest godina.