Atletiko Madrid - Klub koji je morao da bude šampion Evrope, ali nije!

Kroz istoriju najelitnijeg evropskog takmičennja, Kupa ili Lige šampiona, samo 23 različita kluba su uspela da podignu najvažniji pehar klupskog fudbala. Mančester siti se prošle sezone upisao na listu kao 23. u nizu, a postoje timovi kojih na toj listi nema, a koji su odavno zaslužili da na njoj budu.

Vodeći i bez premca na listi najvećih gubitnika Kupa (Lige) šampiona je svakako Atletiko Madrid, koji je igrao tri finala i sva tri puta je nesrećno izgubio.

Igrače ovog madridskog kluba čak dva puta je u finalima bukvalno samo nekoliko desetina sekundi delilo od trijumfa i podizanja pehara. U sezoni 1973/1974. su u četvrtfinalu eliminisali Crvenu zvezdu, a u polufinalu Seltik, na njihovom putu ka prvom finalu najvažnijeg evropskog takmičenja, gde im se u Briselu, 15. maja, suprostavio Bajern, takođe debitant u odlučujućem meču za trofej.

Tim iz Minhena je smatran favoritom jer je u svojim redovima imao nekoliko zvezda reprezentacije SR Nemačke, tadašnjeg prvaka našeg kontunenta. Trener Atletika Huan Karlos Lorenco je na stadion “Hejsel” izveo Rejnu, Mela, Kapona, Rodrigeza, Herediu, Ufartea, Bajarana, Aragonesa, Garatea, Iruretu i Salceda. Nemački prvak je prema očekivanjima napadao i stvorio veći broj prilika ali su se šampioni Španije, ne samo uspešno branili, već i iz kontri opasno ugrožavali Sepa Majera. Pošto su mreže mirovale svih 90 minuta utakmica je otišla u produžetke koji su imali dramatičan završetak. Posle jedne akcije Atletika Luis Aragones, čovek koji će 34 godine kasnije kao selektor voditi Španiju do njene druge evropske titule, je u 114. minutu preciznim udarcem savladao Sepa Majera i doveo tim iz Madrida pred vrata raja. Zbunjeni fudbaleri Bajerna su delovali nemoćno u poslednjim minutima drugog produžetka, a predsednik UEFA Artemio Franki se spremao da preda pobednički pehar novim šampionima. Igrači minhenskog tima su u 120. minutu krenuli u poslednji napad, koji je predvodio štoper Hans Georg Švarncenbek. Ovaj defanzivac Bajerna je sa više od 25 metara udaljenosti od gola španskog tima uputio očajnički šut, a lopta je na opšte iznenađenje završila u mreži Migela Rejne. Otac Pepea Rejne, po opštim ocenama, svojom lošom intervencijom je kumovao ovom golu i tako sprečio Atletiko da postane drugi klub iz prestonice Španije koji je osvajao Kup evropskih šampiona.

Prema tadašnjim propozicijama UEFA, nakon nerešenog rezultata u produžecima nisu izvođeni penali, već je igran novi meč. U drugoj utakmici odigranoj 17. maja, fizički potrošeni i psihički poljuljani igrači Atletika nisu imali nikakvih šansi da se suprostave fudbalerima Bajerna. Gerd Miler i Uli Henes su po dva puta savladali Migela Rejnu (4:0) i tako omogućili Bajernu da osvoji svoju prvu titulu šampiona Evrope.

Narednu priliku da ponovo bude akter finala najkvalitetnijeg evropskog takmičenja Atletiko je morao da čeka punih 40 godina! Najzaslužniji za novi uzlet kluba, koji se dugo nalazio u senci gradskog rivala Reala, bio je trener Dijego Čolo Simeone. Argentinski stručnjak, koji i danas predvodi Atletiko, je sa svojim “ratnicima” najpre osvojio trofej u Ligi Evrope, a zatim u sezoni 20013/2014. neočekivano trijumfovao i u La Ligi, gde su Atletikovi fudbaleri titulu obezbedili u poslednjem kolu remijem (1:1) sa Barselonom na Nou Kampu. Ova titula je osvojena samo nekoliko dana pred finalni meč Lige šampiona sa Realom u Lisabonu, za koji su Simeonovi izabranici izvadili vizu tako što su prethodno u eliminacionoj fazi iz daljeg takmičenja izbacili Milan, Barselonu i Čelsi.

Navijači oba madridska kluba su se preselili u glavni grad Portugala, gde je 24. maja 2014. godine Atletiko krenuo u drugi juriš na najprestižniji međunarodni trofej sa Kurtoom, Huan Franom, Mirandom, Godinom, Felipe Luisom, Tijagom, Gabijem, Kokeom, Raulom Garsijom, Viljom i Koštom. Dijego Godin je u 35. minutu iskoristio grešku golmana Ikera Kasiljasa i doveo Atletiko u vođstvo. Real je u drugom poluvremenu bezuspešno napadao, a Atletiko se fantastično branio.

Kako se utakmica bližila kraju izgledalo je da će Simeonov tim uspeti da ispravi propust prethodnika iz dalekog briselskog finala, a onda je za sve igrače i navijače crveno-belih usledila šokantna repriza “horora sa Hejsela”. U drugom minutu suidijske nadoknade vremena Luka Modrić je uputio centaršut u kazneni prostor Atletika gde je, neometan od protivničkih igrača, štoper Reala Serhio Ramos zahvatio loptu glavom i poslao je u mrežu nemoćnog Kurtoe. Otišlo se u produžetke, a tamo je grogirani Atletiko bio na “giljotini”, primio je još tri gola, pa je Real pokupio slavu i po deseti put postao prvak Evrope.

Atletiko je naredne sezone zaustavljen od Reala u četvrtfinalu Lige šampiona, ali su madridski gradski rivali 2016. dobili priliku da ponovo odmere snage u meču za trofej. Atletiko je do finala stigao preko moćnih Barselone i Bajerna.

Simeone je 28. maja 2016. na San Siru ukazao poverenje Oblaku, Filipeu Luizu, Godinu, Saviću, Huan Franu, Kokeu, Fernadnezu, Saulu, Gabiju, Grizmanu i Toresu.

Ponovo je Serhio Ramos bio koban za “jorgandžije” pošto je u 15. minutu savladao golmana Oblaka, ali iz ofsajda koji sudije nisu videle ili nisu želele da vide. U trećem minutu drugog poluvremena je Atletiko dobio penal. Šut Antoana Grizmana sa bele tačke je, međutim, umesto u mreži, završio na prečki Navasovog gola. Atletiko se ni nakon ove velike neiskorišćene šanse nije predao, a nagrada za upornost je stigla u 79. minutu kada je rezervista Janik Karasko iskoristio odličan centaršut Huana Frana i anulirao prednost Reala.

Rezultat se nije menjao ni u preostalim minutama regularnog toka finala, baš kao ni u produžecima, pa su novog šampiona Evrope odlučili jedanaesterci. Za Atletiko, na veliku žalost igrača i navijača ovog kluba, ni treća finalna utakmica nije bila srećna. Svi izvođači najstrožih kazni su do četvrte serije bili sigurni, a onda je pogrešio iskusni defanzivac Huan Fran. Iako se tokom utakmice gotovo nije video na terenu ,Kristijano Ronaldo je iskoristio priliku da u petoj seriji bude čovek odluke. Real se tako još jednom, po 11. put našao na evropskom tronu, dok je njegov gradski rival postao “večiti” gubitnik.

Simeone je još tu, nastavlja da pokušava, pa ostaje da se vidi da li će on dobiti treću, a Atletiko četvrtu šansu da konačno osvoji nešto što je do sada morao da osvoji…