Atletiko vs Barsa - Od Krojfove pete do Milinkove glave

Kada se pomene rivalstvo Barselone i Atletika, možda je bolje reći da je ono kroz decenije osciliralo, poput pakta usmerenog protiv Reala, a transferi Davida Vilje i Luisa Suareza su jedan od dokaza. Ali, navijači "Jorgandžija" će vam reći, da ne vole Real, ali mrze Barselonu, razlog naravno reši u kastiljansko-katalonskim nesporazumima. 

U novijoj istoriji, pisali smo o tome već, svakako najdraži meč za "Kolčonjerose" je remi važniji od pobede, onaj koji je doneo Godin u maju 2014. To je prva i poslednja titula Atletika od 1996. i Antićevog herojstva.

I mada je Atletiko uglavnom gubio od Barse koja ima bolji međusobni skor na starom "Metropolitanu" Madriđani su dobili prvi ligaški meč ikada. Bilo je to 1929. kada je osnovana La Liga, domaćin je samleo Katalonce sa 4:1.

Problem?

To što je Barsa dobila sve ostale mečeve, i revanš sa 4:0 i osvojila krunu. 

Ovo rivalstvo nije lišeno kontraverzi, obično su mečevi posle građanskog rata donosili mnogo golova i obično je Barsa punila mrežu Atletiko Avijasiona koji se spojio sa timom ministarstva vazduhoplovstva kako bi imao dovoljno igrača (osmorica su poginula tokom krvavog sukoba). 

Samo, početkom pedesetih je Atletiko vratio staro ime, doduše kastiljanizovano kako bi se izbrisali baskijski koreni i nakrcao šest golova u mrežu Katalonaca, bilo je to 1950. godine. Nije bitno to što je Barsa dala četiri, Madriđani su osvojili drugu uzastopnu titulu. Ono što je kuriozitet u utakmici sa deset golova, na njihovoj klupi je sedeo Helenio Herera, kasnije kralj "Katenaća". Ali, on je bio ofanzivac, a onda se preobratio, mnogi kažu na savet slavnog novinara Brere i posle par sezona sa Interom prihvatio "katanaca". Uostalom, za Breru je vezana legenda da je Hereri prodao priču da je idealna fudbalska utakmica ona koja se završi bez golova. Herera je kasnije vodio i Barselonu posle Atletika i pre odlaska u Italiju, osvojio je dve titule prvaka, 1958. pa je odbranio naredne sezone. I svoju trenersku labudovu pesmu imao je u Barsi krajem sedamdesetih, poslednji posao pre povlačenja.

Johan Krojf je obeležio svoju prvu sezonu golom protiv Atletika koji je prerastao u mit. Holanđanin je posle šest titula i evropske dominacije sa Ajaksom, 1973. stigao u Barselonu, vratio je titulu posle 14 godina, a njegov gol petom u decembru te sezone, u pobedi od 2:1 je u istoriji poznat kao "Fantomov gol", niko nije video u prvi mah šta je majstor uradio. 

Mitski tim Atletika iz 1976. koji je trenirao klupska legenda "Kornjača" Aragones je osvojio titulu, ekipa je bila prepuna Južnoamerikanaca, a Ajala i Kano su dali 42 gola u šampionatu. Te godine su pregazili Barsu za poluvreme i prošetali se do krune. 

U mitske, spadaju i pobede u kupu 1996. dupla kruna i gol Milinka Pantića sa prve stative glavom. Najneverovatniji od svih načina da se u produžetku osvoji trofej, Dijego Simeone je bio na terenu.  Sledeće godine videli smo novi triler u kupu, Barsa je sa Bobijem Robsonom na klupi, ostala bez titule, ali su Ronaldo u toj jednoj sezoni i engleski menadžer isporučili Kup Kralja i KPK. U kupu je bilo 2:2 u Madridu, a Antićev tim vodio het-trikom neizbežnog Pantića. Barsa se vratila, ali su gosti i aktuelni vladari u takmičenju vodili sa 4:2. A onda jedan od najšokantnijih preokreta u istoriji španskog fudbala. Figo je smanjio, Ronaldo izjednačio, da bi Argentinac Huan Antonio Pici dotukao goste. Sve se desilo za 15 minuta, 5:4 za Barsu koja je i osvojila, kako rekosmo trofej. Te godine je Barselona u šampionatu dobila sa 5:2 na "Kalderonu", Ronaldo je postigao het-trik, a Simeone se nije pomirio sa porazom, iskljućen je zbog grubog starta na Luisu Figu. 

I Gvardiola je progutao gorku pilulu na startu trenerske karijere, u još jednoj drami. Ovoga puta Anri i Leo Mesi su doneli prednost Barsi, koja je vodila sa 2:0 i 3:2, ali su Forlan i Kun sa po dva gola učinili to veče nezaboravnim za navijače Atletika, 4:3 na kraju. 

Samo, umeo je Pep da se osveti i to kako. Njegova poslednja sezona u klubu, i još jedna, kako Španci kažu “Manita”, teško je prevesti na naš jezik, ali “razbijanje” bi bilo najprikladniji izraz. 

Jer to je bilo upravo to, 5:0 za Barsu u jesen 2011. Mesi je razmontirao rivala, het-trik, a Kurtou je načeo David Vilja koji je kasnije igrao za Atletiko. Inače, u tom meču se Pep bojao rivals jer su Pujol i Pike bili na klupi zbog povreda, ali napadači Atletika gotovo da nisu videli Viktora Valdesa izbliza.

I kako rekosmo, Godin je u meču za titulu utišao Kamp Nou, taj remi 1:1 je poslednja titula Atletika (opširnije o tom meču OVDE), ali s obzirom na odnos snaga, navijači Madriđana će vam reći da jedna njihova vredi kao deset Reala i Barselone, s obzirom na ulaganja i zajedljivo će primetiti, pomoć sudija. 

Zbog toga se pred vikend meč već digla frka, lete optužbe i sumnje, ali to je deo španskog “morba”, folklora i dizanja tenzije pred svaku utakmicu.

S obzirom na viđeno ovog proleća, Barsa je favorit, Atletiko je u 2021. prosuo deset bodova prednosti, ali je Simeonev najveći trik što nas je nebrojeno puta ubedio da ne može da ustane sa poda.

Zato treba prognoze uzeti sa rezervom.