Azijski baraž - “Kenguri” moraju na zadnja vrata?

Dugi niz godina, Austalija je bila na neki način jednooki kralj u državi slepih. Slab standard tamošnjeg fudbala pokrivan je činjenicom da se Novog Zelanda nisu ni imali pravog rivala u zoni Okeanija. Veća ulaganja, ali i dolazak stranih trenera, pre svega Engleza na kontinent, kao i gostovanje poznatih timova podigli su svojevremeno sedamdesetih interesovanje za "soker".

Rezultat toga je plasman na Mundijal 1974. kada su uzeli bod protiv Čilea i izgubili od obe Nemačke. Pre toga, kao najbolji tim Okeanije imali su dva baraža, za Englesku 1966. i Meksiko 1970. izgubili su prvo od Severne Koreje, pa Izraela.

Ali, sve je to daleka prošlost, nakon četrdeset godina u zoni Okeanija, početkom veka su startovali pregovori sa zonom Azija. Cilj je bio kompetitivniji fudbal u kvalifikacijama i to je dalo rezultat, Početkom veka su "Oziji" napravili najbolji rezultat u istoriji, u pitanju je bio Kup Konfederacija, u meč za treće mesto, tukli su budućeg prvaka sveta Skolarijev Brazil.

Zlatna generacija je stvorena  prvoj deceniji našeg veka, a cementirao je Gus Hidink koji je prethodno napravio čudo sa Južnom Korejom. Holanđanin je stigao pred baraž sa Urugvajem, nakon što je prethodnik Frank Farina podneo ostavku, kao rezultat slabih partija na Kupu Konferederacija. U ovom interkontinentalnom baražu, Urugvaj je krenuo na put oko sveta, donevši 1:o iz Montevidea u Sidnej na Olimpijski stadion. Po mnogima to je najveći trenutak za "Kengure" u poslednjih dvadesetak godina. Mark Brešano je poravnao rezultat iz Južne Amerike, posle penala je Australija otišla na završni turnir i to kao prvi tim u istoriji koji se dokopao Mundijala na penal-lutriji.

Nisu razočarali, u poslednjih sedam minuta protiv Japana dali su tri gola, a posle poraza od Brazila bodom u duelu sa Hrvatskom plasirali su se u osminu finala. Kontroverzni penal u nadoknadi izbacio ih je u sudaru sa budućim prvakom Italijanima. 

Četiri godine kasnije su eliminisali Srbiju (sećate se onih 2:1), ali i sami nisu prošli zbog katastrofe protiv Nemaca na startu. Sledila je titula vicešampiona u Aziji i poraz od Japanca, u Brazilu na Mundijalu su bili topovska hrana, kao i u Rusiji.

Van Okeanije, u stvari otkada pripadaju Aziji, Australijanci imaju jednu kontinentalnu titulu, onu iz 2015. godine. Ostali su u grupi kvalifikacija za Katara iza Saudi Arabije i Japana, pa će morati dužim putem. Prvo treba u azijskom baražu da eliminišu Emiraćane, a onda da se preko Perua dokopaju Katara.

Azijski baraž na programu je utorak u Kataru, igra se jedan meč, selektor Arnod će imati najjači tim na raspolaganju izuzev Toma Rogića. Ali, niti je Australija posebno kvalitetna, niti ima mnogo igrača u vrhunskim ligama, na kraju krajeva niko nije u PL, golman Rajan brani u Sosijedadu, Hrustić je u Ajntrahtu, ali van glavnih uloga. 

Zbog toga Emiraćani nisu bez šansi. Ovaj tim je uigran, svi fudbaleri nastupaju u domaćoj ligi, "Sinovi Zajeda" su pobedom protiv Južne Koreje koja je bila demotivisana izborili treće mesto i plej-of. Na klupi je Rodolfo Arubarena koji naplaćuje ime, poznatiji je kao igrač iz zlatnog doba Viljareala, ali je pre dolaska u naftne države vodio par godina Boku kao i Tigre. Argentinac ima par naturalizovanog Brazilca Kaja, Makmud i kapoten Abas imaju više od 100 nastupa. Emirati traže svoj drugi Mundijal, stariji ih se sećaju iz Italije 1990. bili su u grupi sa Jugoslavijom, kao prolaznici, tri poraza, 11 primljenih golova. 

Sada su ozbiljniji, liga je jača, finansije su učinile svoje. Australija ih je dobila u prethodnim kvalifikacijama dva puta, ali su Emiraćani pre dve i po godine slavili kod kuće u četvrtfinalu šampionata Azije (to polufinale je njihov najveći uspeh). 

Za Australiju su igrali najbolji, uključujući i Degeneka, a Makbut koji će predvoditi napad Arapa i u utorak je dao jedini gol.

Kada god su ova dva tima igrala, golova nije bilo puno, pa je to možda i najbolja opklada, ko zna, možda budemo videli i penale.