Bajern priziva čudo iz 1988. godine!

Osamdesete su za Bajern prošle u uzaludnim pokušajima da se vrate na evropski vrh. Generacija Bekenbauera, Gerda Milera i ostalih legendi koje su pokupile sve titule u klupskoj i reprezentativnoj konkurenciji je sišla sa scene, Bajern je na prelazu sedamdesetih i osamdesetih osvojio dve "Salatare" ali u Evropi nisu uspeli da ponove uspeh svojih prethodnika. Tako su 1981. naleteli na Liverpul, izgubili na gol u gostima, da bi kada su već videli trofej bili poraženi u Roterdamu od Aston Vile u finalu. Prva zvezda tog tima bio je sadašnji čelnik Karl-Hajnc Rumenige koji će par godina kasnije završiti u Interu. Kapiten tog tima i spona sa prethodnim generacijama je bio Pol Brajtner koji se u domovinu vratio iz Reala.

Usledia je suša, do povratka titule 1985. i taj tim sa trenerom, legendarnim Udom Latekom na čelu, Augentalerom, belgijskim golmanom Fafom, Lotarom Mateusom, napadačem Diterom Henesom i Dancem Lerbijem (danas moćni fudbalski agent) se ponovo dokopao finala KEŠ, i još jednom kao i protiv Vile bio favorit. Usledile su nove suze. Naime, savladali su ubedljivo Real u polufinalu, onim što je nemačka štampa nazvala finalom pre finala. A onda ih je u Beču savladao Porto, posle preokreta. Ti preokreti u utakmicama u Evropi postali su Bajernova crna sudbina, a gol Rabaha Mađera, Alžirca iz Portoa je Pfafu petom je postao deo fudbalskih almanaha.

Sledeće godine su ispali u četvrtfinalu od Reala, a tim koji je Jup Hajnkes preuzeo od Uda Lateka nije ni odbranio titulu, završio je u Kupu UEFA. U tim timu je verovali ili ne, Hansi Flik, kao i Rumenigeov mlađi brat Mihael. Breme i Mateus su otišli u Inter. Upravo te sezone je Bajern igrao sa Interom i uspeo u onome što se nadaju da će reprizirati u revanšu četvrtfinala Lige šampiona.

Naime, ekipe su se sastale u Kupu UEFA u trećem kolu, to je Trapatonijeva godina u kojoj je osvojio titulu sa Interom, od stranaca tu je bio i legendarni Argentinac Ramon Diaz, ali i gro italijanske reprezentacije, Zenga, Feri, Berti, Serena, brat Franka Barezija Bepe...

Inter je dobio taj prvi meč na "Olimpiji" u Minhenu, sa 2:0. Aldo Serena i Berti su matirali Aumana (njega navijači Zvezde obožavaju, iz kasnije noći kad se "nebo prolomilo"), pa su Bavarci u revanšu u Lombardiji bili prežaljeni.

Ipak, usledilo je "čudo u Milanu" kako se taj meč obično naziva u Nemačkoj. Iako je Inter delovao moćno sa doskorašnjim igračima Bajerna, Mateusom i Bremeom (ovaj drugi se povredio posle pola sata). Usledilo je neverovatno poluvremen, centarfor Volfart je načeo Italijane, do poluvremena su Augentalerom i Jirgen Vegman savladali Zengu. Iako je Serena u finišu prvog dela vratio nadu crno-plavima u nastavku nije bilo golova. Pomenuti Auman je činio čuda na golu, odbranio je nekoliko zicera i priliku Mateusu koja je bila bolja od penala. Na kraju, Nemci su otišli dalje, zbog više golova u gostima, ali nisu stigli daleko, pošto su dobili Harts, u polufinalu im je Maradona sa Napolijem skratio krila.

U Bajernu kažu da je ovaj tim sposoban da napravi sličan podvig kao 1988. da nisu imali sreće u prvoj utakmici, da je za razliku od pomenute godine sada razlika samo jedan gol, Postoji mogućnost da se Nojer vrati za ovaj meč i eventualno bude "Auman novog vremena".

Timovi su dosta puta igrali, u našem veku je Bajern popio gorku pilulu u madridskom finalu iz 2010. kada je "Il Prinćipe" Milito sa dva gola doneo Murinju tripletu. I tu može da se izvuče poređenje, Lautaro Martinez koji je načeo Bajern prošle nedelje je dete Rasing Aveljanede kao i Dijego Milito. "Princ" je inače sada predsednik popularne "Akademije" iz Aveljanede.

Ima tu još dosta poveznica, Inter je recimo 2011. razočarao Bajern i to pošto su Nemci dobili prvi meč u Milanu, sa 1:0, Pandev je rešio pitanje pobednika u Nemačkoj u finišu, završilo je 3:2 za tada aktuelnog prvaka Evrope. Pre nekoliko godina su timovi igrali u grupnoj fazi, bolji su bili Bavarci, osvojili četiri boda iz dva meča. Inter ima tradiciju Nemaca u timu, od Rumenigea i Hansija Milera osamdesetih, kao i Bremea, Klinsmana i Mateusa koji su im vratili titulu, preko Zamera, Podolskog, Gosensa (nisu se snašli), do sadašnjeg štopera Biseka koji je poreklom Kamerunac rođen u Kelnu.

Pomenuti Trapatoni je trenirao i Bajern, posle Intera, u to vreme igrao je Ruđeri Riciteli u napadu najveće nemačke ekipe. U ovom veku se sećate verovatno bombardera Luke Tonija, jedno vreme je bio u timu još jedan svetski prvak iz Nemačke 2006. Masimo Odo, ali on nije ostavio neki trag. Kod Intera golman Somer ima prošlost u Bajernu, stigao je baš iz ovog kluba u Inter pre dve godine, isti put imao je Francuz Pavard. Nekoliko igrača "nera-azura" je vodilo velike bitke sa Bavarcima u Bundesligi, Markus Tiram, Čalhanoglu, Mkhitarijan je igrao za Dortmund, Arnautović za Verder.

Sve u svemu, Bajern čeka baš težak posao. Inter retko gubi kod kuće, taktički su sjajno pripremljeni, posle uvodnih pola sata u kojima je Bajern promašivao u Minhenu, kontrolisali su meč. Inzagi će bez obzira na najave braniti 2:1 iz prve utakmice, čekaće šansu iz kontre, po nama, on je i kvalitetniji i iskusniji trener od Kompanija.

Ne mora ni to ništa da znači, ali iako kao Nemci kažu, “sledi drugo poluveme” mi i dalje ne vidimo kako će Bajern uspeti da prođe. Mnogo nedostaje Musijala, Kompani je ostavio Milera na klupi, kritičari kažu da je to bio ključ, lako je jasno biti general protiv bitke.

Moraće gosti da brzo daju gol, inače, pre ili kasnije će morati da rizikuju, u takvim situacijama se Inter snalazi kao riba u vodi. No, poslednji tim koji je pobedio Inter na “Meaci” u Evropi je baš Bajern iz 2022. Tada su slavili sa 2:0 u grupnoj fazi.

Ovo je ipak znatno drugačije…

Za vikend je inače Inter pobedio Kaljari, i otišao na +6, ali je Napoli sinoć igrao svoj meč kola. Bajern je odmarao neke igrače za “Meacu” protiv Dortmunda je završilo 2:2, ali nije pobedio ni Leverkuzen, pa je povratak “Salatare” u Minhen gotovo izvesnost.