Banjalučani u Beču, Rapid senka nekadašnje slave…

Borac ima nadu. Sjajni rezultati Banjalučana u Evropi ove sezone, doveli su ih u evropsko proleće, a gol Davida Vukovića iz penala u nadoknadi vremena je okončao prvu utakmicu, 1:1 je rezultat koji ostavlja stvari otvorenim u bečkom revanšu.

Rapid je uspavani gigant kada je austrijski fudbal u pitanju, "Zeleni" su jedan od onih velikih klubova nastalih kao avangarda u Austro-Ugarskoj monarhiji. Jednu titulu žele da zaborave, onu posle nacističkog Anšlusa kada su pobedili i neprikosnoveni Šalke i osvojili prvenstvo Rajha 1941. To je možda istorijska nelogičnost, Rapid je nastao kao ideja bečkih radnika. Oni su dominirali pre Drugog Svetskog Rata, ali i pedesetih i šezdesetih, takođe su osamdesete bile sjajne sa Kinastom, "alpskim Maradonom" Hercogom, Kranklomm, Pakultom, Kranjčarom (za taj tim je igrao i Antonjin Panenka u finišu karijere). Oni su uspeli da se dokopaju posle dominacije u Austriji (tada Jugosloven Oto Barić je bio trener) finala KPK, ali je u Roterdamu bio bolji Everton. To je bilo par nedelja pre pokolja na Hejselu i petogodišnje suspenzije engleskih klubova.

Sledeće godine ta ekipa je u četvrtfinalu naletela na moćni kijevski Dinamo sa pukovnikom Lobanovskim na čelu...

Novi juriš na evropski trofej desio se devedesetih, u jednom od poslednjih izdanja KPK. Tim u kome su bili Nemac Karsten Janker, pokojni Trifon Ivanov, Kibauer i još nekolicina reprezentativaca Austrije je preko rumunskog Ploještija, lisabonskog Sportinga, moskovskog Dinama, Fejenorda stigla u briselsko finale. Rival je bio PSŽ, defanzivac Bruno N'Goti je rastužio Bečlije. I nikada više Rapid nije bio ni blizu, iako je pomenuta generacija debitovala u LŠ već naredne godine (igrali su i dekadu kasnije, 2005-06), Rapid je samo par puta stigao do proleća. Sada su eto ponovo u osmini finala, "Zeleni" su ligaškoj fazi jesenas pobedili u četiri od šest mečeva, direktno otišli dalje, sanjaju velike stvari, ko bude izašao kao bolji iz duela u Austriji, ide na pobednika dvomeča Pafosa i Đurgardena (Kiprani u Stokholm nose prednost od 1:0).

Vratimo se Rapidovoj istoriji.

U ovom veku ne samo da nisu konkurentni u Evropi, niko sem donekle Salcburga nije, već i u nacionalnim takmičenjima ne uspevaju da naprave ništa značajno. Odavno ih je Austrija Beč pretekla po trofejima, ali oba prestonička kluba su u senci Salcburga, poslednjih par godina i štajerskog Šturma. Rapid je u našem veku osvojio dve titule, 2005. i 2008. i to je to. Bez kupa su od sredine devedesetih, budžet je prilično mali, ekipa prosečna. Austrija svakako nije zemlja fudbala, osuđeni su da brzo prodaju talentovane igrače, pre svega u Bundesligu, pa je tamošnje prvenstvo više kao odskočna daska, ili poslednja isplata za prosečne fudbalere. Imaju igrače sa Balkana, Radulović je pozajmljen od Vojvodine, bivši Zvezdin omladinac Nenad Cvetković je par godina u klubu. Sada je na klupi Robert Klaus, Nemac koji je radio u drugom timu Lajpciga, pa u Nirnbegu početkom ove decenije. On je bio deo stručnog štava Nagelsmana među "Bikovima", nije uspeo da pomeri stvari, Rapid je u top pet ili šest ekipa, u zoni plej-ofa, ali ništa više. Iskorak je eto napravljen u Evropi, možda je i igranje u LK po meri. Bilo je lepih pobeda jesenas, protiv Kopenhagena, turskog Basakšehira na strani, izbacili su Trabzon u trećem kolu kvalifikacija za LE, tesno ispali u plej-ofu od Brage.

Kako rekosmo, Borac ima šansu, kreće se od nule, atmosfera na stadionu "Alijanc" koji je otvoren pre desetak godina i nalazi se na zapadu grada u 14. okrugu nije posebno vatrena. Stadion je napravljen na mestu nekadašnjeg "Hanapija" ali mnogi tvrde da je nekadašnja atmosfera davna prošlost.

Šta nas čeka još u LK?

Betisu je komplikovanije nego što smo očekivali, Vitorija Gimaraeš je stigla do remija u Andaluziji, pa je nada "Konkvistadora" sada veća, revanš u Minju je definitivno šansa da naprave iznenađenje.

Već imamo verovatno četvrtfinalistu u vidu Jagelonije, poljskog šampiona. U baražu su lako dobili TSC, u prvom meču osmine finala su preslišali Serkl Briž sa 3:0, revanš u Flandriji liči na formalnost.

Sjajno gura Celje, "Grofovi" su pobedili Lugano kod kuće minimalcem, imao osećaj da mogu da prođu. Slovenci bi u tom slučaju igrali protiv boljeg iz duela u Toskani, PAO brani 3:2 iz Atine protiv Fiorentine, koja je dve godine u nizu igrala u finalu.

Molde je imao velikih 3:0 protiv Legije, Poljaci su postigli dva gola, pa je sada neizvesno u Varšavi. I Legija i Jagelonija se nadaju prodoru u samu završnicu, finale je u Vroclavu ove godine. Ali, i ako "Legionari" prođu, ići će najverovatnije na Čelsi. Prvi favorit takmičenja je sa kombinovanom ekipom tukao Kopenhagen i trebalo bi bez problema u zapadnom Londonu da overi četvrtfinale.