Baskijski ples pod Tošakovom palicom

Retko koja decenija je obeležila neki klub kao što je to slučaj sa Real Sosijedadom osamdesetih godina prošlog veka. Bilo je to zlatno doba plavo-belih iz San Sebastijana koje je nagovešteno osvajanjem dve titule šampiona Španije 1981. i 1982. godine.

Delovalo je da Baski neće izaći iz senke najvećih španskih klubova kada su u sezoni 1979/80 za samo jedan bod ostali iza šampiona Real Madrida, ali je sve nadoknađeno naredne kada su se žestoko osvetili kraljevskom klubu. Klubovi iz Madrida i San Sebastijana imali su isti broj broj bodova, ali je međusobni skor uticao da se slavljenički šampanjac otvori na „Anoeti“.

I naredne sezone odbranjen je naslov šampiona u gradu koji izlazi na obalu Biskajskog zaliva pošto je Real Sosijedad iza sebe ostavio Barselonu. Da tim raste naročito se videlo po iskoraku u Kupu kralja kada su plavo-beli stigli do polufinala. Malo je nedostajalo da se plasiraju u istorijsko finale ovog takmičenja, ali su poklekli pred potonjim osvajačem pehara Real Madridom, koji ih je tukao na penale 4:3.

Bilo je to doba potpunog procvata kluba koji do tada čak ni u svojoj pokrajini Baskiji nije mogao da izađe iz senke mnogo uspešnijeg Atletik Bilbaa. O tome koliko su igrali lep i moćan fudbal zlatnih osamdesetih godina svedoči i rezultat u Kupu šampiona u sezoni 1982/83 kada su stigli do polufinala gde ih je eliminisao kasniji prvak Evrope Hamburger.

Na početku te sezone osvojili su premijerno izdanje Superkupa Španije neverovatnim preokretom protiv Real Madrida u revanšu kada su minimalan poraz iz prve utakmice nadoknadili veličanstvenim trijumfom od 4:0. Te sezone kadu su završili tek na sedmom mestu u prvenstvu, igrali su polufinale Kupa kralja gde su zaustavljeni od Maradonine Barselone. Argentinski majstor sa loptom bio je strelac u obe utakmice koju su Katalonci rešili u svoju korist.

Usledile su ne naročito berićetne tri sezone kada baskijski klub nije imao većih uspeha, a posebno im je bila teška naredna 1983/84 kada im je ljuti rival Atletik postao šampion Španije. Bilo je to alarm da se nešto konkretno učini i spas je pronađen u dovođenju velškog trenera Džona Tošaka iz lisabonskog Sportinga u čijoj karijeri će naročito ostati zabeležena sezona 1986/87.

Baski su tada očajne partije u prvenstvu Španije nadomestili veličanstvenim osvajanjem Kupa kralja. Prvim u istoriji kluba iz grada na ušću reke Urumea u Atlantski okean.

Sistem takmičenja bio je takav da su se po dve utakmice igrale već od prve runde. Real Sosijedad je nakon rutinske pobede protiv Eibara otputovao na četvrtfinalni meč protiv Majorke na Balearskim ostrvima i vratio se u San Sebastijan bez prednosti uoči revanša.

A onda se tog 11. marta 1987. godine dogodila istorija pošto je Real Sosijedad razbio Majorku sa 10:1. Bilo je to pravo buđenje proleća tima pod vođstvom Tošaka, a čak četvorica fudbalera upisala su se po dvaput u listu strelaca.

Ako je goleada protiv Majorke vratila osmeh na lice momcima sa „Anoete“, onda je trijumf u polufinalu protiv najvećeg rivala Atletik Bilbaa raširio kez do ušiju. Posle meča bez golova u San Sebastijanu, Tošakov tim je slavio na „San Mamesu“ 1:0 zahvaljujući pogotku legendarnog Bakera polovinom prvog poluvremena.

Usledilo je finale protiv moćnog tima Atletika iz Madrida čiji sastav je bio dovoljno opominjući ako se zna da su u polufinalu slavili protiv gradskog rivala Reala. Finale tog 27. juna u Saragosi bio je dostojno borbe za trofej Kupa kralja, a nakon 2:2 u regularnom delu igre pristupilo se penalima u kojima je Real Sosijedad bio nepogrešiv.

Trofej je završio u rukama legendarnog golmana Luisa Arkonade, koji je tada bio na zalasku karijere. Bila mu je to prava nagrada za veliku vernost klubu iz rodnog grada sa kojim je tokom 80-ih godina učestvovao u najvećim uspesima.

Spomenuti Bakero, koji je kasnije ostavio dubok trag u Barseloni, bio je uz napadača Lopeza Ufartea ključna karika u velikom uspehu Real Sosijedada. Ogroman doprinos dao je i legendarni Ćiki Begiristajn, koji je takođe kasnije postao ikona na „Kamp Nou“.  Jedini žal ostaje što deo istorije nije bio čuveni golgeter Satrustegi pošto je uoči te sezone posle čak 13 godina u Real Sosijedadu završio karijeru.

Ogorman uspeh u Kupu kralja trgao je plavo-bele iz letargije pa su naredne sezone napravili rapidan skok u Primeri završivši kao vicešampioni posle prosečnih šest godina. Ta 1987/88 ostaće upamćena i po novom finalu Kupa kralja kada je od Tošakovog tima bila bolja Barselona 1:0, golom defanzivca Alesanka, deteta Atletik Bilbaa. Veći poraz Sosijedad nije mogao da doživi od toga da im u borbi za trofej presudi Bask koji navija za rivalski klub.

Iz te sezone u kupu pamtiće se veliki preokret protiv Atletiko Madrida u četvrtfinalu. Nakon poraza u prvoj utakmici na „Visente Kalderonu“ 2:1, plavo-beli su u revanšu na „Anoeti“ pobedili 3:1. Kasnije su u polufinalu razbili Real Madrid, a posebno će se pamtiti revanš na „Santijago Bernabeuu“ i pobeda od velikih 4:0 uz dva gola sjajnog Bakera, koji će tog leta preći u Barselonu.

Bila je to svojevrsna osveta kraljevskom klubu za dominantno osvojen šampionski pehar sa čak 11 bodova više u odnosu na Sosijedad. Uprkos šetnji kroz prvenstvo, Real Madrid se prilično namučio u sudarima protiv plavo-belih iz San Sebastijana te sezone, a poraz u polufinalu Kupa kralja samo je potvrdio da razlika u kvalitetu nije bila ogromna kako je na to tabela ukazivala.

Posle te 1988. godine Real Sosijedad je učestvovao još i u finalu 2020. godine kada je osvojio Kup kralje, a već sada ima lepu priliku protiv Majorke da se plasiraju u novo. U prvom meču u gostima bilo je 0:0 pa uprkos nešto slabijoj formi imaju šansu da kod kuće overe prolaz u finale gde ih čeka bolji iz duela Atletik Madrida i Atletik Bilbaa, koji se sastaju dva dana kasnije.

Da li je potrebno podsećati koji je najubedljiviji trijumf Sosijedada nad Majorkom i zašto bi Predrag Rajković i saigrači trebalo da se plaše?