Betis - Istorijska šansa!

O Betisovoj generaciji koja je uspela da "nagradi" ulaganja kontroverznog predsednika Ruiza de Lopere i osvoji kup 2005, godine smo pisali. Deo tog tima je bio i Denilson, Brazilac koga su Andalužani učinili najskupljim igračem sveta krajem prošlog veka. On je to bio sve dok Florentino Perez nije platio klauzulu za Figa i doveo Portugalca iz Barselone 2000. godine.

Zanimljivo da Denilson nije imao veću ulogu u tom timu iz 2005. on je i u finalu protiv Osasune bio na klupi. Kada je konačno podigao trofej, Betis je prekinuo  post od gotovo 30 godina kada su trofeji u pitanju. 

Klub je osvojio jedinu titulu još 1935. pred izbijanje građanskog rata, tada je prvi put, njihov najveći rival Sevilja zaigrala u eliti. Kup su uspeli da podignu 1976. a u finalu su posle penala tukli specijalistu za takmičenje, ekipu Bilbaoa. U toj generaciji koju je trenirao Baskijac Rafael Iriondo igrali su klupske legende Fransisko Lopez, Antonio Benitez,A Antonio Boska, branio je Hoze Ensnaoja i gro tog tima je na okupu bio deceniju. 

Nisu se obrukali u debitantskom nastupu u Evropi, izbacili su i Milan, pobeda od 2:0 na "Viljamarinu" je bila ključ, u revanšu je pomenuti Lopez postigao gol za prolaz. Dinamo Moskva je bio prejak u narednom kolu, a posle tog vatrenog krštenja u Evropi, u prvoj polovini osamdesetih taj iskusni tim je dva puta igrao i u kupu UEFA, bez nekih rezultata.

Sredinom devedesetih Loperin novac je imao veliku ulogu, stigli su naši Vidaković i Vlada Stošić (danas skaut u klubu), pa Jarni, napad je predvodio fantastični Alfonso Perez. Ponovo su zaigrali u KPK, iako nisu osvojili trofej. Naime, Betis je 1997. posle sjajnog meča izgubio od Barselone sa 3:2 finale na "Bernabeu". Kao poraženi zaigrali su u KPK i ispali, verovali ili ne, od Čelsija svog protivnika u sredu u finalu LK, Bilo je to u trećem kolu, odnosno četvrtfinalu, "Plavci" su bili prejaki i na kraju protiv Štutgarta osvojili trofej u Stokholmu. 

Tu je započeo čudan niz, prvi, ali ne i poslednji put se desilo da Betis naleti na pobednika, Njihov najgori poraz je vezan za evropski "Seviljano" 2014. Ne samo da u ovom veku moraju da gledaju kako Sevilja osvaja kup UEFA, odnosno LE, već su i sami bili deo tog puta. Naime, Pep Mel je tim doveo do sedmog mesta 2013. i izašao u LE. Taj tim će naredne sezone ispasti iz La Lige, ali desilo im se mnogo gore u Evropi. Dobili su Sevilju u prvom meču na "Pishuanu" sa 2:0 i kada se očekivalo da overe narednu rundu, dozvolili su sebi da izgube istim rezultatom. Na penale su rohiblankosi otišli dalje, sve do Torina i trofeja protiv Benfike.

Pre par godina, tačnije 2022. Betis je igrao u LE protiv Ajntrahta, u Andaluziji je bilo 2:1 za "Adlere", naš Kostić je bio jedan od strelaca. Uspeli su Španci da na "Valdu" pobede u regularnom delu 1:0 i dok smo čekali penale, Argentinac Gvido Rodrigez je postigao gol u 121. minutu i doneo top osam. I opet je Betis do kraja gledao kako nemački "Orlovi" lete do titule i to, da stvar bude gora, u Sevilji gde je igrano finale. 

Ovo je daleko najveći evropski uspeh Betisa, iako je u pitanju "samo" Liga Konferencija. Uz to, konačno je i Pelegrini razbio prokletstvo, Čileanac je još 2006. sa Viljarealom igrao polufinale LŠ i ispao od Arsenala u onim epskim mečevima u kojima je Rikelme promašio penal. I sa Sitijem je bio u polufinalu, isprečio se bivši klub Real. Evo sada će konačno igrati za evropski pehar. 

U timu ima dvojicu igrača koji su osetili pobedu u evropskim finalima. Jedan je Isko, to znate, a uz kapitena, koji je bio deo Realovih pet Liga šampiona, njegov zamenik Bartra je dva puta trijumfovao sa Barsom, doduše njegov doprinos je u tim krunama bio mali. 

Pelegrinijev Betis je tvrd, ima tu još iskusnih igrača poput Beljerina, Dijega Ljorentea (on je pre par godina sa Romom izgubio finale LE), Lo Selsa, golmana Adrijana (imao je svojih trenutaka u Liverpulu), Bakambua, da ne nabrajamo. Nisu "Zeleni" uspeli da se dokopaju Lige šampiona, možda su platili ceh igranju u LE, Viljareal je osvojio peto mesto. 

Betis nije imao toliko težak put do Fiorentine, nisu blistali u ligaškoj fazi, morali su u baraž gde je Gent posle lake pobede u Flandriji, pobedio u Sevilji. I Gimaraeš je ostao neporažen u Andaluziji, u prvom meču, ali ih je Pelegrinijev tim rasturio u Minju. Dobili su Jageloniju, poljskog prvaka, i onda posle velike bitke i produžetaka protiv Italijana otišli dalje. 

Betis ima šansu, iako je Čelsi i pre početka takmičenja slovio za favorita za trofej. Sigurno da Mareska neće mešati karte tokom takmičenja, izvešće tim sa svim zvezdama. Pelegrinijev plan je jasan, da unervozi Engleze, umrtvi igru, uzdaće se u Entonija koji se ponovo rodio po odlasku iz Junajteda i naravno Iska u napadu. Ali, sigurno najbolja šansa Španaca leži u jakoj odbrani. Tukli su i Atletiko i Real ove sezone, odigrali nerešeno sa Barsom u oba meča, tu smo naime videli sposobnost ekipe da preživljava. 

Čelsi ume da igra finala, ali to se ne može uzeti kao dokaz bilo čega. Ovo je potpuno nova generacija "Plavaca", retko je zaista u ovom veku, ali i pre toga (pomenuta pobeda nad Štutgartom i trijumf sedamdesetih takođe u KPK kada su rasturili Atletiko iz Madrida) tim gubio mečeve u Evropi za pehar. Tim iz zapadnog Londona ima šansu da postane jedini u istoriji koji je osvojio sve trofeje. Doduše ostali velikani nisu igrali Ligu Konferencija, ali ipak, ako pobedi u Vroclavu Čelsi postaje jedini tim sa svim trofejima, tačnije pobedama u svakom takmičenju u kome su učestvovali. 

Samo, neće biti lako, nekako ljudi potcenjuju Betis koji je odlična ekipa i što duže izdrži veća je šansa da može da iznenadi favorita.