Biti isti, biti poseban, biti – tamnoputi Bask!

 Ako je neko hit i iznenađenje u Španiji ove sezone, onda je to Atletik Bilbao, a ako neka priča zaslužuje posebnu pažnju, onda je to neverovatan put porodice Vilijams, odnosno braće Injakija i Nikolasa.

Ernesto Valverde se vratio na mesto uspeha, pošto je bio bez posla od januara 2020. godine kada je dobio otkaz u Barseloni. Ono što je započeo Marselino Toral sa braćom Vilijams, unapredio je dodatno Ernesto Valverde.

Proteklog vikenda desilo se nešto po prvi put u istoriji, Injaki i Niko su međusobno asistirali za golove, ali to nije sve, jer su prethodno, debitovali za različite reprezentacije. Injaki je prihvatio poziv domovine - Gane, a Niko je debitovao za Španiju i asistencijom za pobedu u Portugalu opravdao poverenje.

Njihova priča, ipak, počinje mnogo ranije, još početkom devedesetih, kada su njihovi roditelji Feliks i Marija, prešli Saharu, bosi, sa nekoliko flaša vode, kako bi stigli u Evropu. Početkom devedesetih, ljudi iz Afrike imali su samo jedan cilj - evropski san. Feliks i Marija Vilijams krajem 1993. godine tražili su način da se domognu Velike Britanije, ali su naivno, kao i mnogi tada, prihvatili ponudu da za manje novca odu u Španiju. Afričke porodice masovno su prenošene kamionima preko Sahare, ali su ih "prevaranti" neretko izbacivali usred pustinje uz reči "platili ste dovde, odavde idete sami, Evropa vam je blizu". Injaki Vilijams, saznao je istinu o svom poreklu i dolasku u Bilbao tek kada je napunio 20 godina i kada je već postao prepoznatljiva zvezda na ulicama Bilbaa.

"I danas se sećam tog dana. Postao sam poznat, a svima sam bio trn u oku jer sam crnac, a rođeni Baskijac. Majka mi je rekla "sedi, vreme je da saznaš istinu". Majka mi je ispričala da su na putu ka Evropi bili prepuštani sami sebima. Moj otac, Feliks, prepešačio je Saharu bosonog, zbog čega i danas ima zdravstvenih problema. Moja majka, Marija, bila je u drugom stanju, a da to nije ni znala. Ljudi su usput umirali, preživeli bi ih sahranjivali i nastavljali dalje", jednom prilikom je ispričao Injaki Vilijams.

Marija i Feliks su imali najteži zadatak, ipak, kada su prešli Saharu i došli na korak od cilja. Bila je to Melilja, šest metara visok žičani zid, koji je služio kao granica između Afrike i Evrope. Neki su uspeli da je preskoče, ali su najčešće bili vraćeni preko iste od strane španske vojske. Viljamsovi su bili pametniji, odnosno, imali su sreću da upoznaju advokata koji im je savetovao da pocepaju svoja dokumenta i da blefiraju da dolaze iz zemlje u kojoj je rat. Tako su stigli na destinaciju i obećanju zemlju - Španiju, odnosno Baskiju, ni ne sluteći šta će im se dogoditi.

Nekoliko meseci kasnije, preciznije, 15. juna 1994. godine rodio se Injaki, dečak sa pravim baskijskim imenom. Dobio ga je po svešteniku Injakiju, koga su Feliks i Marija upoznali i koji im je pomogao da se prilagode i snađu u Bilbau. Život ih je odveo potom 150 kilometara od Bilbaa, u Pamplonu, gde je rođen mlađi brat Nikolas. Njihov otac Feliks dobio je posao u Londonu i nije želeo da ga propusti. Majka Marija je radila po dva ili tri posla, pa je Injaki svom osam godina mlađem bratu bio kao otac. Takav život, Vilijamsovi su živeli čitavu deceniju, dok za prvi tim Atletika nije debitovao - Injaki. Bilo je to decembra 2014. godine.

"To nije bio samo debi za Atletik. To je bilo mnogo više od toga, jer sam znao da ćemo tako moći da ispravimo mnoge stvari, a prvu od svih - da tata konačno može da se vrati iz Londona i da možemo da živimo svi zajedno. Ja jesam sanjao da postanem fudbaler, ali sam više od svega maštao da svi budemo na okupu i u tome sam uspeo kada sam postao profesionalac u Atletiku", ispričao je Injaki.

Niko je pratio stope starijeg brata i izrastao je u fantastičnog igrača. Debitovao je kod Marselina, a kod Valverdea pokazuje nove dimenzije svog talenta.

Injaki je 2016. godine debitovao za Španiju kod Visentea Del Boskea na prijateljskom meču protiv BiH, ali pošto više nije zaigrao za "furiju", prema novim pravilima, mogao je da izabere novu reprezentaciju. Gana ga je nedavno pozvala, a Vilijams nije odbio da zaigra za svoju domovinu.

Za razliku od njega, Niko Gonzales, rođen 2002. godine, debitovao je za Španiju pre samo desetak dana, u Ligi nacija protiv Portugala. Luis Enrike mu je ukazao poverenje, a Niko je bio asistent za Moratu u pobedi koja je odvela Špance na fajnal-for.

Niko Vilijams je ubitačno desno krilo, njegova otkupna klauzula je 50 miliona evra, a u Bilbau, ipak, strepe. Injaki Vilijams je više puta odbijao da napusti Atletik, kako je i sam rekao, ovaj grad i klub su za njega sudbina.

"Ispričao sam svoju priču posle svojim prijateljima, koji nisu mogli da veruju da je naš dolazak iz Gane istinit. Sve se dešava sa razlogom. Da moji roditelji nisu stigli u Bilbao i da se ja ovde nisam rodio, nikada ne bih mogao da zaigram za Atletik. Moji roditelji su bosi prešli preko cele pustinje i završili u Baskiji. To je sudbina i to se kaže kada u životu dobijete šansu. Ja zato nikada nisam želeo da napustim Atletik. Za mene dres Atletika i grad Bilbao simbolizuju žrtvu mojih roditelja. Nositi dres Atletika i predstavljati sve te ljude, važnije mi je od bilo čega na svetu. Hoću da ispišem istoriju. Niko je počeo da piše svoju, ponosan sam na njega, ali ne želim da mu stvaramo pritisak. Ima još mnogo da uči, iako je već sada mnogo bolji fudbaler nego što sam ja ikada bio. Ja sam ušao u istoriji po broju utakmica u nizu u La Ligi, pa neka Niko bude taj koji će ga oboriti", rekao je Injaki.

San svakog navijača Atletika jeste da braća Vilijams ostanu zauvek tu i da postanu najveće legende kluba. Ovu sezonu otvorili su senzacionalno - Niko ima skor od tri gola i dve asistencije, a Injaki tri pogotka i jednu asistenciju. Atletik ima skor 5-1-1 i ispred su samo Barselona i Real Madrid.

Vreme je da se na “San Mamesu” zaigra Liga šampiona, sa braćom Vilijams u napadu, naravno.

Kvota da će Injaki Vilijams danas protiv Sevilje postići gol je 3.55 u AdmiralBetu!