Bodo - “Horda” obožava kad ih otpišeš!

Kada se Bodo vratio u norvešku elitu 2017. godine, iako nisu repa bez korena, automatski su bili proglašeni za kandidata broj 1 za ispadanje. Ne biste očekivali takvu istoriju od tima iz malog ribarskog gradića u nedođiji na severu Arktičkog kruga, ali su oni u prvoj polovini devedesetih nakon jedne godine u eliti osvojili kup. I to zanimljivo nije prvi kup. Naime, 1975. su stigli do samog kraja, ali tada timovima iz severne Norveške nije bilo dozvoljeno da igraju sa najboljima.

To se promenilo nekoliko godina kasnije, odmah su bili drugi, ali je osamdesetih već krenulo mnogo lošije, padali su u treću ligu. No, to su vremena amaterskog fudbala, pa hajde da premotamo u naše doba, tačnije već pomenutu 2017. godinu.

Nije krenulo dobro, tri pobede u 11 mečeva i svi su očekivali da probaju da promenom trenera spasu što se spasti može. No, klub je zadržao poverenje u neiskusnig Kjetila Knutsena koji je promovisan na početku te godine sa mesta pomoćnika i to im se isplatilo. Nekako su preživeli u finišu, tri boda iznad zone ispadanja.

Naredne godine su očekivanja bila ista, da ispadnu kao iz voza, tim pre što novca za pojačanja nije bilo, pa su dovodili igrače iz nižih rangova i pružili šansu sopstvenom omladinskom pogonu. Da li su ih potcenili ili je nešto drugo u pitanju, tek Bodo je praćen sumnjama bio prvi na tabeli. Osvojili bi titulu te sezone, u tome se svi slažu da se Lajuni i Herem, dva ključna igrača u napadu nisu povredili. Ali i pozicija vicešampiona je na kraju donela Evropu.

Priča se ponovila, prodali su najbolje, Hakon Evjen koji je završio u AZ Alkmaru je uneo najviše para u kasu. Ipak, "Žuta Horda" je ponovo protiv svih očekivanja letela visoko. Knutsen je promenio stil, od ekipe koja je zavisila od kontre i jake odbrane, presvičovao je stvari na ono što u Norveškoj zovu "kamikaza" fudbal. Da nešto nije po starom videlo se kada su dali 10 golova u prva dva meča. Sa formacijom 4-3-3 bili su enigma, Cinkerhagel i Hauge su uništavali rivale po boku, deset pobeda u deset mečeva zaokruženi su trijumfom protiv Moldea. Prednost je ubrzo bila dvocifrena dok se Molde borio u evropskim kvalifikacijma pa je Bodo osvojio prvu titulu prvaka. I to na kakav način, sa samo jednim porazom, 81 bodom što je rekord, i takođe sa 103 gola još jednim istorijski najboljim učinkom u norveškom fudbalu. Haugea su prodali Milanu tokom sezone, ali se nije odrazilo na njihove partije. Nije samo on otišao, naravno klub je punio kasu u ovoj deceniji, Cinkerhagel se preselio u Dansku, Bothajm u Krasnodar, ako pogledate poslednjih godina, kroz klub su prošli Bonifejs, Ola Solbaken, Danac Junker, iskusni Pelegrino (sada u MLS), Gronbek (Ren pa Sautempton), Vetlesen je u Brižu, Afrikanac Mumbanja u Marseju, svake godine izbace nekoga ko napuni kasu.

Da li se to odrazilo na rezultate?

Naravno da ne, od prve titule, pomenute 2020. godine, osvojili su tri u četiri sezone, dodali i kup iz 2022. U Evropi su već igrali četvrtfinale, protiv Rome u LK. Sećate se da su te iste godine u grupnoj fazi Murinju i "Vučici" spakovali šest golova, jedini put da je "Ze" primio šest golova u jednom meču. Portugalac je posle tog blama na severu Evrope sipao vatru rekavši da njegovi rezervisti ne mogu da igraju u norveškoj ligi, doveo je i Solbakena kasnije u Romu.

Do Lige šampiona Bodo nije stigao, prve godine je Legija bila prejaka, blizu su bili u leto 2022. kada ih je posle produžetaka slomio Dinamo na "Maksimiru". Ove sezone su mislili da je pravi trenutak, ali su ispali od Zvezde. Ipak, EL se pokazala kao prava mera za "Žute", u ligaškoj fazi su kod kuće tukli Porto, Bešiktaš, Makabi, izgubili zanimljivo jedino od slabog Karabaga. Na strani su dobili u Bragi, Junajted ih je pobedio uz dosta sreće, bez golova su završili u Briselu protiv Uniona. I onda u baražu strepnja protiv Tventea, posle poraza u Enšedeu. Kod kuće je bilo 5:2 posle produžetaka, pa su onda u osmini finala demolirali na svom ledenom severu osvajača LK, Olimpijakos, bilo je 3:0, pa minimalan poraz u Atini nije značio ništa.

I sada, Lacio. Rekli smo igrali su protiv Rome u grupi i u četvrtfinalu LK. Jednom ih je početkom decenije izbacio Milan u post-korona sezoni kada se igrao jedan meč, bilo je 3:2 za "Rosonere" u LE. Ako se vratimo u devedesete, Sampdorija sa Jugovićem, Mihajlovićem, Gulitom, Manćinijem, Lombardom ih je eliminisala u prvoj rundi KPK u jesen 1994. ali su Norvežani prvi meč dobili kod kuće sa 3:2, Englez Plat i Lombardo su odlučili revanš na "Marasiju". No, Norvežani su i tada, kao i uvek bili srčani.

Nekako protiv Italijana uvek igraju sa dosta golova i svakako da to što dočekuju Lacio u prvoj meču greje optimizam na ledenom severu Evrope. Dobili su teškog rivala, mada Rimljani u poslednje vreme nekako imaju najslabiju etapu u sezoni. Lacio je bio najbolji tim ligaškog dela LE, prvi koji je obezbedio plasman u osminu finala gde su izbacili opasni Plzenj.

Bodo je tek ušao u novu domaću sezonu, opet slabiji za nekoliko igrača koji su i raije bili u klubu, odlazili i vraćali se poput Cinkernagela. Ali, Hauge koji je od onog odlaska u Milanu imao prave putešestvije je otkupljen posle odlične sezone na pozajmici u bivšem klubu, pa je njegov ostanak najveće pojačanje. Ostao je i kapiten Berg, stiglo par igrača iz domaćih klubova. Ali, ako budu prodavali, učiniće to na leto, kada su cene više.

Lacio jeste favorit, ali u prvom meču, Bodo može da napravi aktivan rezultat za revanš. Par mečeva četvrtfinala obradićemo u posebnim rubrikama, Lion dočekuje Junajted koji je bolji u Evropi nego u razočaravajućoj sezoni u PL. U stvari je LE jedini način da spasu godinu. BIlbao je, znate i sami, blagi favorit za trofej, sanjaju finale na svom "San Mamesu". Žreb je sa jedne strane bio blagonaklon, pali su im Rendžersi koji su nedavno promenili trenera. Šansa je pružena nekadašnjem kapitenu Bari Fergusonu koji nema neko značajno trenersko iskustvo, ali je eliminisao Murinja i Fener, toliko o tome.

I za Totenhem kao i za "Đavole" Evropa ostaje jedina nada. U severni London stiže Ajntraht koji je pre par godina osvojio takmičenje. Zimus su "Adleri" ostali bez Marmuša, uspeli su nekako da to amortizuju, mada je bilo potrebno desetak mečeva tokom zime. I nisu bez šansi, iako je i ovde na papiru engleski tim favorit.