Bohumovo pisanje istorije

Prošlog leta se Bohum posle deceniju vratio u Bundesligu. Jedni od najlojalnijih navijača u Nemačkoj su dugo čekali. "Plavi" inače navode 1848. kao godinu osnivanja, jednu od najvećih sportskih organizacija na planeti, ali to je bio gimnastički klub. Fudbalska sekcija je nastala znatno kasnije, a prvi put su se dokopali elite 1971. 

Ako pogledate brojke, iako je često bio negde između Bundeslige i Cvajte, oni ipak pripadaju eliti. Na večnoj listi su 13. odigrali su 34 godine među najboljim klubovima. Ta generacija iz druge polovine šezdesetih je preskočila nekoliko rangova do Bundeslige, a u međuvremenu su 1968. igrali i finale kupa i izgubili od Kelna.  Zabeležili su od pomenutog plasmana među najbolje timove 20 uzastopnih godina u Bundesligi, tokom tom perioda igra su ponovo 1988. finale kupa i izgubili od Ajntrahta. Ta generacija je bila strašna, sa kapitenom Volkom, Holanđaninon Rekersom, Torstenom Legatom i bombarderom Štefanom Kuncom. Desetak godina kasnije završili su na petom mestu na tabeli, odmah posle povratka iz nižeg ranga, oni stariji se sećaju naturalizovanog Poljaka Darijusa Voša koji je bio heroj u dolini Rura, pa Eberta, Bugarina Donkova, igrao je i Maminjov brat Zoran, Poljak Valdek, Rajs, Hrvat Tapalović. Taj tim se najviše vezuje za one dresove u više boja, pravom paletom, ali i za trenera Topmelera koji će kasnije sa Leverkuzenom doći nadomak tri trofeja i ostati praznih šaka.

Bohum smo 1997. gledali u kupu UEFA, izbacili su Trabzon i Briž i odlično se držali u trećem kolu protiv moćnog Ajaksa. Te godine kupili su Sergeja Jurana ruskog reprezentativca koji je bio najbolji strelac ekipe. No, igranje u Evropi značilo je pad u Bundesligi, vratio se Kunc narednog leta, stigao i Zdravko Drinčić iz Vojvodine, ali su ispali iz lige. Odmah su se vratili, na krilima golova Ahima Vebera, to je godina u kojoj se afirmisao Turčin Basturk, ali i Južnoamerikanac Delron Bakli koji je bio idol navijača. Narednih sezona su ispadali i vraćali se, Darijus Voš je otpočeo drugi mandat po povratku iz Herte, imali su običaj da vraćaju igrače u klub. Ponovo je započeo uspon, Bohum je bio deveti, pa onda pod palicom iskusnog Petera Nojrurera i ponovo peti, ponovili su uspeh iz poslednje decenije 20. veka. U tom timu je igrao i jedan Srbin, Miki Stević koji se vratio u Nemačku iz turskog Fenera. Naredni nastup u kupu UEFA nije bio uspešan, ispali su na startu zbog gola u gostima protiv Standarda iz Liježa, a pogađate, ispali su ponovo iz Bundeslige. Odmah su se vratili, predvođeni Zvjezdanon Misimovićen, zauzeli osmo mesto po povratku, odigrali još dve sezone i do prošlog leta, Bohum nije omirisao Bundesligu ponovo.

Ali, strpljenje se isplatilo trener Rajs je u svojoj drugoj godini u Ruru osvojio prvo mesto u Cvajti, pa Bohum ove sezone ima za cilj da preživi. Nekadašnji Bajernov klinac Miloš Pantović igra dobro, "Plavi" se drže u sredini, mada su samo tri boda ispred Augsburga koji je na mestu koje znači baraž za opstanak. Loša vest za Bohum je da im ovog vikenda stiže Bajern od koga su primili sedam komada u septembru na "Alijanc Areni". Tokom decenije u Cvajti tri puta su igrali sa Bavarcima u kupu i gubili kod kuće. Bohum je 2008. izvukao 3:3 protiv Bajerna u Minhenu, u ovom veku su pobedili jednom, 2004. kada je Danac Petar Madsen savladao Olija Kana za istorijski trijumf.

Zašto istorijski? Pa jer je to jedini put da je pred svojim navijačima Bohum slavio, sve ostale trijumfe vezujemo za prošli vek i Olimpijski Stadion u Minhenu.

Sada bi bod bio kao kuća, ali teško je verovati da mogu da odole...