Bolonja - Šansa u kupu?

Bolonja je tradicionalno levičarski grad, a opet se često čuje da je Musolini navijao za njih. U pitanju je samo naklonost prema jednom od svojih prvih saradnika, Leandru Arpinatiju koji je bio iz Bolonje i koji je bio jedan od glavnih zagovornika Serije A. Ali, on je otišao u Rim, bavio se olimpijskom pokretom, simpatisao Lacio. Čak je Musolini imao člansku kartu "L'Akvila" ali je gledao samo jednu utakmicu. Diktator nije voleo fudbal, on je preferirao antičke sportove, pre svega boks.

Bolonja je u drugoj polovini tridesetih zavladala fudbalom na Apeninima. Bogati industrijalac Renato Dal'Ara po kome stadion nosi ime je oformio moćan tim, do 1938. vodio ih je mađarski trener Arpad Vels. Osvojili su nekoliko titula prvaka, ali nikada posle Drugog Svetskog Rata nisu bili moćni. Ipak, šezdesetih je Bolonja uspela da u baražu osvoji titulu, ali je Dal'Ara nije dočekao, umro je od infarkta na žrebu na kome je bio sa gazdom Intera, Anđelom Moratijem.

I to je bilo sve od Bolonje, ove sezone su izašli u Ligu šampiona što je daleko najveći uspeh u ovom veku.

Uz sedam titula prvaka, računaju i onu iz 1941. "Felsinei" imaju i dva kupa.

Poslednji ostaci stare slave zabeleženi su krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina. Naime, tim iz 1970. je predvodio legendari Đaomo Bulgareli, verovatno najbolji, a svakako najvoljeniji igrač u istoriji Emilijana. Onje osvojio i pomenutu titulu u baražu protiv Intera, a nosio je crveno-plavo blizu 500 puta, najviše u istoriji kluba.

Praktično čitavu karijeru, 16 godina je proveo u Bolonji, a partner u tom timu sa kraja šezdesetih mu je bio Đuzepe Savoldi. Ovaj bombarder je dao više od 160 golova u karijeri, dva puta je nosio dres Bolonje i u oba osvojena kupa bio najbolji strelac. Te 1970. Bulgareli i Savoldi su dali 11 golova za pehar, a četiri godine kasnije Savoldi je dao deset. Tada je sistem promenjen, pa se umesto finalne grupe igrala finalna utakmica. Bolonja je bila na pragu poraza na "Olimpiku" od Palerma, ali je Savoldi dao u nadoknadi gol iz penala, pa je posle penal-lutrije pehar otišao u Bolonju.

Devedesetih su u kupu najdalje stigli kada ih je Renco Ulivijeri za dve godine vratio iz Serije C u elitu. Klub je 1996. u godini promocije eliminisao Romu, pa moćni Milan posle serije penala na "San Siru", u polufinalu ih je potopio Bobo Vijeri, tada napadač Atalante.

I sledeće godine su stigli u polufinale, ispali od tada jake Vićence, a i Karleto Macone koji je nasledio Ulivijerija je imao svoje polufinale, 1999. Tada je ekipa u kojoj su bili Šveđani Ingeson, Tedi Lučić, Kenet Anderson pred finale stala protiv Fiorentine. Bili su bez gasa, jer su celo leto igrali u Intertoto kupu i stigli do polufinala kupa UEFA. To su godine u kojima je Serija A bila daleko jača od svih ostalih liga.

Ovaj vek je za zaborav, sa Stefanom Piolijem na klupi pre više od deset godina četvrtfinale, prva zvezda te ekipe je svakako bio veteran Đilardino, izgubili su posle produžetaka protiv Intera, primili gol u 120. minutu. Prošle godine ih je Tijago Mota doveo do četvrtfinala, nokautirali su Inter na "Meaci", ali i ispali u Firenci na penale.

Sada će se za četvrtfinale (praktično počinju takmičenje zbog plasmana of prošle godine) boriti protiv Monce kojoj je liga na pameti. Kao što verovatno znate, italijanski kup se igra u različitim nedeljama, gornji deo žreba je na programu u utorak, sredu i četvrtak, a donji za dve nedelje.

Milan će ugostiti drugoligaša, ekipu Sasuola, umeli su crno-zeleni da im naprave problem, gledaćemo i toskanski derbi između Fiorentine i ove sezone odličnog Empolija, kao i sudar Lacija i Napolija, timova koji su u deceniji dominacije Juventusa (prošloj dekadi) uspeli u kupu da osvoje ukupno pet kupova, što nije mala stvar.