Bolonja – Sinišina prekretnica i tragičan kraj

Priznajte, i da navijate za neki drugi klub u Italiji, bilo vam je toplo oko srca tog 14. maja 2000. godine kada je Lacio poslednji put u istoriji osvojio „Skudeto“.

Ekipa u kojoj su bila dvojica Srba, koji su se proslavili u Crvenoj Zvezdi, Dejan Stanković i Siniša Mihajlović predvođena legendarnim trenerom Svenom Goranom Eriksonom donela je u glavni grad šampionski pehar i prekinula dominaciju Juventusa i Milana kroz poslednju deceniju 20. veka.

Jeste poslednje kolo tog šampionata donelo epsku dramu u kojoj je  Juventus potpuno neočekivanim porazom od Peruđe u gostima ostao bez titule, nakon što je utakmica počela sa čak pola sata zakašnjenja zbog „biblijskog“ potopa, ali toga ne bi ni bilo da nedelju dana ranije „ranjeni“ Lacio nije izašao iz bolonjskog „ratišta“ kao pobednik.

Dva kola pre kraja šampionata Juventus je imao dva boda više od „nebeskoplavih“ i u Torinu su već polako hladili pobednički šampanjac. Rimljane je čekalo teško gostovanje izuzetno nezgodnoj Bolonji koja se nalazila na sredini tabele i nije imala šta da izgubi protiv kandidata za titulu.

Kakva je to utakmica bila na stadionu „Renato Dalara“, još uvek se pamti. Dobro je da su svi živi i zdravi završili meč, mada i nisu baš svi, jer je golman Lacija Markeđani povređen već u trećem minutu, a umesto njega u igru ušao Marko Balota. Siniša Mihajlović je zbog povrede propustio ovaj meč, a Dejan Stanković ušao sa klupe. U pravoj goleadi slavio je Lacio sa 3:2. Junaci su bili Seržo Konseisao, Dijego Simeone i Marselo Salas koji su postigli po gol za „nebeskoplave“, dok je bivši igrač Lacija Đuzepe Sinjori sa dva gola umalo „odneo“ titulu iz Rima.

U poslednje kolo Lacio je ušao sa dva boda manje od Juventusa, ubedljivo kod kuće savladao Ređinu sa 3:0 i sačekao čudo u Peruđi. „Stara dama“ se saplela na kišnom terenu, a sada član Serije B slavio golom Alesandra Kalorija.

Od tada pa do danas Lacio nije osvojio titulu, neće ni ove sezone. Rimljani su u ovom veku najdalje stizali do trećeg mesta, 2001, 2007. i 2015. godine.

Što se tiče jednog od junaka te šampionske generacije Lacija Siniše Mihajlovića koga nažalost više nema sa nama njegovu trenersku karijeru obeležila je upravo Bolonja iz čije klupe je otišao na „večni počinak“. 

Bio je popularni Miha omiljen u Bolonji poput sunarodnika Predraga Saše Danilovića koji je ovom gradu doneo trofej u Evroligi. Siniša nije imao takav uspeh, ali je uradio mnogo za ovaj klub koji mu je prvi ukazao priliku da samostalno postane trener.

To se dogodilo u novembru 2008. godine kada je Siniša preuzeo sedmostrukog šampiona Italije u teškoj situaciji sa samo dve pobede iz 10 utakmica i na pretposlednjem mestu na tabeli. Uspeo je Mihajlović da svojom harizmom i energijom pokrene čitav grad, a Bolonja je u prvih 10 utakmica pod njegovim vođstvom bila neporažena. Usledio je pad u drugom delu sezone i otkaz za našeg trenera posle četiri uzastopna neuspeha.

Ipak, ostavio je Mihajlović dobar utisak, a to se potvrdilo januara 2019. godine kada ga je Bolonja pozvala nazad posle čitave decenije. Nakon samo šest meseci pre početka sezone 2019/20. Siniša je saopštio da ima leukemiju, Bolonja nije želela da ga se odrekne, a sve nadalje bilo je čisto mučenje za oboje.

Dok u subotu od 20.45 na „Renato Dalari“ u 26. kolu Serije A budu igrali Bolonja i Lacio ponovo ćemo svi misliti na legendarnog levonogog „bombardera“ koga smo svi voleli, a koji je obeležio deo istorije ovih klubova.

Lacio je trenutno treći na tabeli sa 48 bodova i jasnim ciljem da izbori učešće u ligi šampiona naredne sezone, dok je Bolonja osma i nada se izlasku u Evropu.