Borac Banjaluka – evropski miris u slivu Vrbasa

Sezona 1975/76 u jugoslovenskom fudbalu najviše se pamti po prvoj šampionskoj tituli Partizana nakon duže od decenije i golu Nenada Bjekovića protiv Olimpije u poslednjim trenucima utakmice u Ljubljani.

Prisećajući se pesmom opevanog istorijskog trenutka pod Bežigradom, mnogi zaboravljaju da je tu sezonu obeležila jedna od ubedljivijih pobeda jugoslovenskog predstavnika u UEFA takmičenjima.

Bilo je to sredinom septembra 1975. godine kada je Borac iz Banjaluke u debitantskoj sezoni u Evropi demolirao slabašnu ekipu luksemburškog Rumelanža, slaveći u gradu na Vrbasu sa ubedljivih 9:0.

Sezonu ranije tim iz najvećeg grada postdejtonskog entiteta Republike Srpske izborio je izalazak na evroscenu plasmanom u finale Kupa Jugoslavije. Poraz od splitskog Hajduka 1:0 na stadionu JNA bio je bezbolan jer je omogućio plasman u čuveni Kup pobednika kupova.

Izabranici Miljenka Mihića već nakon 16 minuta igre spakovali su tri gola nedoraslom rivalu, a u meču tog 17. septembarskog dana naročito su se isticali petostruki strelac Muhamed Ibrahimbegović i Miloš Cetina, upamćen kao strelac prvog gola za Borac u Evropi.

Crveno-plavi su i u revanšu početkom oktobra slavili sa 5:1, a u drugom kolu Kupa pobednika kupova sačekao ih je slavni Anderleht.

Snaga belgijskog velikana osetila se već u 11. minutu kada je Rob Resenbrik, čuveni holandski fudbaler iz ere Johana Krohfa, načeo mrežu Marijana Jantoljaka, a reprezentativni vicešampion sveta iz 1974. i 1978. godine postavio je u 55. minutu konačnih 3:0.

Revanš u Banjaluci protekao je u znaku pirove pobede Borca, a častan oproštaj od debitantske sezone na evrosceni priredio je izvanredni Ibrahimbegović golom u 37. minutu.

Usledila je nešto duža pauza u Evropi pošto se na drugo učešće čekalo sve do sezone 1988/89 kada je ponovo izboren izlazak u Kup pobednika kupova.

Za razliku od prethodnog puta kada su izgubilu u finalu Kupa Jugoslavije, ovaj put su ostvarili istorijsku pobedu protiv Crvene zvezde 1:0 na stadionu Partizana.

Taj meč je upamćen po čuvenom neiskorišćenom penalu sadašnjeg selektora Srbije Dragana Stojkovića Piksija, tada najveće zvezde jugoslovenskog fudbala.

Izlazak u Evropu ulio je nadu već na startu sezone kada je u Banjaluci pao Metalist 2:0, ali su izabranici Josipa Kuže doživeli pravi debakl u Harkovu pošto ih je tadašnji predstavnik SSSR-a sravnio sa visokih 4:0.

Borac se tri godine kasnije vratio u Evropu nastupajući u poslednjem izdanju čuvenog Mitropa kupa.

U vreme kada se vihor građanskog rata nemilice rasplamsavao u Jugoslaviji, Borac je želeo da sumornu stvarnost zameni fudbalom, pa je pred 30.000 gledalaca u Fođi eliminisao istoimeni tim na penale u polufinalu turnira.

Do trofeja je stigao na isti način trijumfom protiv mađarskog kluba BVSC Zuglo, sadašnjeg drugoligaša, a nekada tima koji je tokom devedesetih godina igrao važnu ulogu u zemlji našeg severnog suseda.

Trijumf u Fođi značio je oproštaj od Evrope sve do sezone 2010/11 kada je tim Vlada Jagodića osvojio prvu šampionsku titulu prvenstva Bosne i Hercegovine.

Sezonu ranije su sa Zoranom Marićem kao trećeplasirani izborili drugo kolo kvalifikacija za Ligu Evrope gde su eliminisani od švajcarske Lozane.

To je ubrzo zaboravljeno prvim učešćem u kvalifikacijama za Ligu šampiona kada su se u spektakularnim okršajima suprotstavili Makabiju iz Hafije u drugom kolu.

Prvi meč u Haifi zavrešen je ubedljivom pobedom domaćina 5:1, a u postavi izraelskog šampiona našao se budući prvotimac Crvene zvezde Idan Vered.

Uprkos tome što se već nakon uvodnih 90 minuta ime putnika u treće kolo znalo, uzbuđenja u Banjaluci nije izostalo.

Borac je na svom stadionu slavio sa 3:2, golovima dvostrukog strelca Branislava Krunića i junaka meča Nemanje Vidakovića, čiji pogotak je u 84. minutu doneo prvi trijumf banjalučkog kluba u Evropi posle duže vremena.

Sezona 2012/13 ostaće upamćena po ranoj eliminaciji u kvalifikacijama za Ligu Evrope od Čelika iz Nikšića. Oba meča završena su nerešenim rezultatom, ali je crnogorski predstavnik otišao dalje zahvaljujući golu u gostima.

Usledila je sedmogodišnja pauza u Evropi sve do pandemijske 2020. godine. Marko Maksimović je vodio tim u kvalifikacijama za Ligu Evrope kada se zbog zdravstenog rizika igralo na samo jednu utakmicu.

U prvom kolu eliminisana je Sutjeska iz Nikšića, ali je Rio Ave bio krupan zalogaj.

Ta sezona ostaće upamćena i po drugoj tituli državnog prvaka i uzbudljivim okršajima protiv Kluža u uvodnom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona.

Rumunski predstavnik je na svom stadionu slavio sa 3:1, dok je revanš u Banjaluci doneo produžetke i nesrećan poraz u 118. minutu utakmice.

Bolana eliminacija od Kluža odrazila se i na nastavak kvalifikacija i veliki šamar od Linfilda u drugoj rundi borbe za Ligu konferencije.

Blamaža od B36 Toršavna i častan poraz od Austrije obeležili su i naredna dva pokušaja banjalučkog kluba da se domogne grupne faze najmlađeg UEFA takmičenja.

Petogodišnji kontinuitet izlaska na evroscenu je ipak uspostavljen, a već ovog leta Borac ima lepu priliku da se domognu drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona.

Prvi meč protiv Egnatije kod kuće rešili su pobedom 1:0 u dubokoj nadoknadi vremena, a sada ih čeka još teži zadatak na „Elbasan areni“.

Imajući u vidu tenzije i prekid utakmice izvesno je da fudbalere Borca ne čeka nimalo lak zadatak u Albaniji kako bi produžili evropsko leto.

Egnatija je klub iz Rogožine koji će polovinom septembra proslaviti devet decenija postojanja, ali čiji se rapidni uspon najviše osetio od 2021. godine kada su se vratili u elitni rang albanskog fudbala.

Prošle sezone su u finalu plej-ofa pobedili branioca titule Partizani, što je enorman podvig ukoliko se zna da su samo 12 meseci ranije završili sa dvocifrenom razlikom iza tima iz Tirane.

Aktuelnu kalendarsku godinu pamtiće i po prvoj duploj kruni pošto su dvaput uzastopno osvojili i Kup Albanije.

Da im ambicija ne nedostaje pokazuje i primer infrastrukturalnih rešenja i najave izgradnje tribine koja će nositi naziv po preminulom afričkom fudbaleru Rafaelu Dveni, koji se jesenas srušio na terenu u derbiju Egnatije protiv ekipe Partizani.

Interesantna vlasnička struktura (spoj privatnog kapitala iz Italije i opštine) načinila je od kluba drevnog antičkog naziva jedan od najboljih primera u regionu, a nekoliko internacionalaca u timu ruši stereotipe o albanskom fudbalu.

Okršaj protiv Borca biće im drugi izlazak na evroscenu. Prošlog leta su nakon slabijeg izvođenja penala eliminisani od jermenskog Ararata u okršajima gde je viđeno čak pet golova na obe strane.

Revanš protiv Borca u sredu od 21 sat u Elbasanu dočekaće sa golom zaostatka, ali i sa dva igrača manje zbog isključenja u Banjaluci. Prvi meč nije protekao sa mnogo golova, pa verujemo da ne bi trebalo očekivati goleadu ni u Elbasanu.

Kompletnu ponudu kvalifikacionih utakmica Lige šampiona pogledajte OVDE!