Brazil i Argentina - Koreni neprijateljstva!

Čekali smo i dočekali, "Superklasikor" Južne Amerike, mnogi će tvrditi da je ovo najveće rivalstvo u svetu fudbala, kada su reprezentacije u pitanju. 

Kada igraju klubovi u Kopa Libertadores to su ratovi, kada igraju nacionalni timovi, svet staje. Koreni netrpeljivosti su i političke prirode, rivalstva na svim planovima, različitih strana u svetskim sukobima, ali i nekadašnjih teritorijalnih pretenzija ka drugim zemljama. 

Brazilci veruju da su Argentinci bez razloga arogantni, da je njihova zemlja bastion demokratije u odnosu na "one iz Buenos Airesa", da je njihov fudbal nadmoćan, na kraju krajeva bili su prvaci sveta pet puta. Ali, Argentina ima više kontinentalnih titula, njeni timovi su najviše puta osvajali Kopa Libertadores i ta razlika nije mala. Recimo i to, da je u većem delu prošlog veka, argentinski šampionat slovio za najbolji u Južnoj Americi, što nije slučajno. Brazil jeste najveći izvoznik igrača na svetu, ali ljudi iz fudbalskih klubova u Evropi će vam često reći u neformalnom razgovoru da nisu videli Argentinca koji je loš igrač, takvo je sito da su oni najfiniji proizvod Latinske Amerike.

Kada je Brazil primio sedam golova od Nemačke na Mundijalu 2014. svet su obišle slike radosti i u Brazilu gde su bili argentinski navijači, ali i na ulicama Buenos Airesa. Pesma poruge Brazilcima postoji 30 godina, uključuje Kaniđu i Maradonu i onu čuvenu pobedu sa italijanskog Mundijala 1990. godine, kada je Lazaronijev Brazil šokiran u osmini finala iako je bio veliki favorit.

Nikada ništa nije zagarantovano u duelima ova dva tima, pre svega jer imaju strašne igrače, i mada im se fudbal razlikuje, po mnogima i pristup, glupo je zaključiti da Brazilci igraju lepši fudbal, i sa druge strane postaviti Maradonu i Mesija. Da, Argentinci su bliži Evropljanima delom i zbog mešane krvi, mada takve ima i kod Brazilaca u manjoj meri, ali i Brazil je svoje titule u novim vremena osvajao promenivši ćud i sa selektorima poput Pareire i Skolarija više insistirajući na taktičkoj disciplini i efikasnosti.

Razlika svakako ima, u Brazilu više ljudi igra fudbal, imaju više klubova, ali je filter suroviji u Argentini, stvari ipak nasilne, čak i pritisak veći na igrače. To možda zvuči čudno, ali Brazilci ipak lako zaboravljaju i poseduju više nade i vere da igra pruža drugu šansu, njihovi rivali su ipak fatalistički raspoloženi. 

Dalje, tu je rivalstvo između Pelea i Maradone, pokojni Argentinac je uvek navodio rivala kao muzejski trofej i ukazivao na novac koji je zaradio, ali i to da se dokazao u Evropi, iako je Pele osvojio tri titule prvaka sveta sa Brazilom. Ova rasprava o tome ko je bolji trajaće dok bude sveta i veka, svako je obeležio svoje vreme. Brazilci Argentincima ne osporavaju veštinu, ali smatraju se očevima fudbala, dok su "Gaučosi" cinični, oni jednostavno veruju da je Argentina zastava Južne Amerike i da oni jedini mogu da stanu na put Evropljanima.

Brazilci podvlače i poređenje između ženskog fudbala gde dominiraju, a rivali nemaju profesionalnu ligu. Kada se zbroje trofeji rezultat je 20:20, ali tu se računa i svojevrsni Superkup za reprezentaicje, "Artemio Franki" trofej, Argentina je dobila Dansku u okršaju kontinentalnih prvaka 1993. to je igrano samo dva puta. Kako rekosmo, pet titula više za "Albiseleste" na kontinentalnim takmičenjima, ali Brazil ima tri Mundijala više i tri Kupa Konfederacija. I ako se gledaju zvanični mečevi, ali i prijateljske utakmice (ovo uzmite sa zadrškom nema prijateljskih, potuku se i kada igraju klubovi na pripremama, Brazil je uspešniji, iako je Argentina dominirala pre rata...

Na ovim stranam pričaćemo i o međusobnim mečevima na velikim takmičenjima, a ovo je samo da nagovestimo kakvo je rivalstvo u pitanju.