Brazil - Igraj loše protiv Ekvadora i osvoji titulu

Kada je Ekvador drugi put za 51 godinu uspeo da ostane neporažen protiv Brazila, "El Trikolor" nisu ni sanjali koga su u Andima uspeli da zaustave. Oni su do tada odigrali 14 mečeva protiv Selesao, uglavnom na Kopa Amerika, jedino su ostali neporaženi 1963. 

Ali, kada su "Orlovi" sačuvali 0:0 u julu 1993. na manje od godinu dana od početka Mundijala, činilo se da je Karlos Alberto Pareira na putu da postane najomraženiji čovek u Brazilu.

Naime, njegov tim je osim remija u Andima, na takođe planinama izgubio od Bolivije sa 2:0 što je bio prvi poraz ove reprezentacije ikada u kvalifikacijama za Mundijal.

Izgledalo je da kola kreću nezadrživo nizbrdo, nisu ni pobedili Urugvaj kod kuće. Mediji su žestoko kritikovali tim, a Romario je poručio da neće dolaziti nakon što je doputovao na meč u Montevideu i nije dobio šansu. 

"Pritisak je bio neizdrživ, kada smo pobedili Boliviju sa 6:0, jedan list nas je optužio da igramo suviše defanzivno", seća se tadašnji selektor.

Valjda nikada Brazil nije bio tako blizu da ostane bez Mundijala. Naime, oni su u poslednji meč protiv Urugvaja na "Marakani" ušli sa bodom manje. Bolivija je odolela u Ekvadoru i obezbedila prvo mesto u grupi što je Pelea nateralo da tvrdi da će postati prvaci sveta. 

U međuvremenu u savezu su namolili Romarija da zaigra, garantovali mu mesto u timu, pred 100 000 ljudi on je postigao dva gola u finišu, srušio rivala i odveo Brazil kroz iglene uši na Mundijal...

"U tom trenutku sam ponovo počeo da dišem", priseća se Pareira koji je planirao da emigrira iz Brazila.

Ali, ni to nije baš uverilo brazilsku javnost. Oni su optuživali selektora da je evropeizovao fudbal, da talentovane igrače ostavlja po strani i forsira razbijače tipa Dunge, Maura Silve, Mazinja.

Ovo je zaista bio netipičan tim, tvrd i oslonjen na individualni kvalitet Bebeta i Romarija. Rai je bio van forme, standardni štoperi povređeni, pa je formiran tandem Aldair-Marsio Santoš pozadi. Mlađani Ronaldo bio je samo maskota, a malo igrača je preživelo neuspeh u Italiji četiri godine ranije. Nije bilo Valda, Alemao i Kareka su bili prošlost, kao i Mozer, Renato Gaučo, Galvao...

I zbog toga im niko nije davao šansu, jer Brazil ne pobeđuje odbranom, tvrdili su novinari. Ispraćeni su sa skepsom i ruganjem u Ameriku. U grupi su dobili Ruse koji su se posvađali i bojkotovali selektora, pa nekoliko prvih zvezda nije ni igrali. Lako su izašli na kraj sa Kamerunom koji je imao problem takođe sa štrajkom fudbalera zbog neisplaćenih premija, a onda su podelili bodove sa Šveđanima, Romario je izjednačio nakon vodećeg gola Keneta Andersona, Brazil je sa prvog mesta otišao u osminu finala.

Tamo ih je namučio domaćin. Nije baš da je Amerika stvarala šanse, čak su kritikovali Boru Milutinovića da je bio suviše defanzivan, podsetimo Brazilci su ostali sa desetoricom, Leonardo je udario Taba Ramosa, pa je sadašnji direktor PSŽ suspendovan. Bebeto je dvadesetak minuta pre kraja uspeo da savlada Meolu, ponovo strepnja, još jedna neuverljiva partija i nove kritike. 

A onda možda i najbolja utakmica na prvenstvu, pola sata za bogove po užasnoj vrućini na "Koton Boulu" u Dalasu. Brazil je poveo protiv Holanđana sa 2:0, za deset minuta su neizbežni Romario i Bebeto savladali De Hoja, ali je Bergkamp vratio "Lale" u meč, da bi Vinter izjednačio za "Oranje". Na kraju je sve ostalo u rukama veterana, Branko koji je igrao i u Meksiku i u Italiji je probao dva puta. Treći put smo videli jedan od golova prvenstva. Veteran sa strašnim šutem koga su često nipodaštavali i dovodili njegove pozive u reprezentaciju u pitanje je zapušio usta svima.

"Valjda ćete me malo više poštovati", rekao je iznervirano nakon utakmice. Inače on je prethodna četiri meča presedeo na klupi...

U polufinalu u Pasadeni ponovo Švedska, izmučena paklom produžetaka i penala protiv odličnih Rumuna. Nedostajalo im je par igrača, ali dobro su se držali, ponovo su mediji tokom meča dovodili u pitanje "evropski stil" Brazila, ali je Romario špicem ispod Ravelija pogodio mrežu, do kraja je bilo deset minuta, Brazil je otišao u finale.

"Voleli bismo da izgubimo finale jer ovo nije Brazil. Mi imamo kredibilitet i tradiciju, prodali smo se", objašnjavao je poznati novinar Čiko Maja po radio emisijama.

Nije mu se dalo, oko 95 000 ljudi na Rouz Boulu je videli očajan meč, Italija izmučena, Saki se branio svim silama, Bađo ih je sa jednom nogom odveo do finala, ali tu je i stao. Masaro je jurio brazilske štopere, Zola ostao na klupi, nikada nije prestao da mrzi Sakija zbog toga. Igrači bez energije, spečeni na suncu Kalifornije jedva su dočekali penale. Promašio je Marsio Santoš, ali i Barezi koji se posle operacije kolena vratio da igra. Svi ostali Brazilci, Romario, Branko i Dunga su bili precizni, Masaro i Robi Bađo su promašili, Brazil je četvrti put posle gotovo četvrt veka postao prvak sveta. 

Ekvador je na pobedu protiv Brazila čekao šest decenija, konačno su slavili u kvalifikacijama za Japan i Koreju. Bilo je 1:0 tada se "El Tri" prvi put pojavio na završnom turniru, a legendarni Augustin Delgado je dao jedini gol na stadionu u Kitu. Zanimljivo da je Ekvador u kvalifikacijama završio iza Argentine, a ispred Brazila i Paragvaja. I tada je bilo mnogo kritike na račun Skolarija. "Felipao" je imao strašan tim, ali je bio poznat kao dekadentan trener, odveo je igrače u vojni kamp, zaveo gvozdenu disciplinu kao u Palmeirasu, zabranio zabavu na terenu. I postao svetski prvak u Japanu i Koreji i to u velikom stilu, taj Brazil je bio baš moćan.