Brazilski način i engleski začin, Rege bojsi na Mundijalu

Kada je reprezentacija Jamajke tog 14. juna 1998. godine konačno istrčala na teren čuvenog zdanja Feliks Bolaer u Lansu na Svetskom prvenstvu u Francuskoj, to nije bio samo sportski trenutak, bila je to kulminacija 32 godine nade, borbe i neverovatnog bljeska jedne male karipske nacije.

Priča počinje davne 1965. godine, svega tri godine nakon sticanja nezavisnosti Jamajke. Pod vođstvom brazilskog trenera Žoržea Pene, ova ostrvska država prvi put ulazi u kvalifikacije za Mundijal. Pioniri jamajčanskog fudbala Frenk Braun, braća Velš, Oskar Blek i drugi možda nisu uspeli da naprave veliki iskorak, ali su postavili temelje sna koji će decenijama kasnije postati stvarnost.

Usledile su godine razočaranja. Od kasnih šezdesetih pa sve do 1990. fudbal na Jamajci prolazio je kroz težak period. Eliminacije u ranim fazama, problemi sa disciplinom, pa čak i odustajanja od kvalifikacija obeležili su to vreme. U pojedinim ciklusima, poput onih za 1982. i 1986. godinu, Jamajka se nije ni takmičila. Povratak u kvalifikacije nije odmah doneo uspeh jer je tim eliminisan od Sjedinjenih Američkih Država 1990, a slična sudbina zadesila ih je i 1994. godine. Ipak, sredinom devedesetih dolazi do ključne promene. Na čelo fudbalskog saveza dolazi Horejs Barel, nekadašnji kapetan Odbrambenih snaga Jamajke, kontroverzni biznismen i čovek sa jasnom vizijom - odvesti Jamajku na Mundijal. Njegov prvi potez bio je angažovanje živopisnog brazilskog stručnjaka Renea Simoeša (više od 40 trenerskih angažmana) koji je dobio zadatak da od razjedinjenog sistema napravi konkurentan tim.

Pod Simoešovim vođstvom stvari počinju da se menjaju. Država i privatni sektor počinju da ulažu u fudbal, a Nacionalni stadion u Kingstonu, poznat kao “The Office” (“kancelarija”, prim. aut), postaje gotovo neosvojiva tvrđava. Podrška navijača dostiže nezapamćene razmere, a 1996. godine Jamajka dobija priznanje FIFA za najveći napredak na rang-listi. Okosnicu tima činili su domaći igrači, kapiten i golman Baret, Vitmor, Gardner koji će posle Francuske ostvariti istorijski transfer u Bolton, te Vilijams i Bojd. Međutim, ključni potez dolazi kada stručni štab odlučuje da uključi i igrače jamajkanskog porekla iz Engleske. U tim stižu Erl, Barton, Gejl i drugi koji nisu mogli da se nadaju pozivu Engleske, a doneli su profesionalizam i iskustvo koje je nedostajalo.

U završnoj rundi kvalifikacija, čuvenom Heksagonalu, Jamajka nije dobro startovala. Težak poraz od Meksika i nekoliko slabijih rezultata doveli su ih u nezavidnu poziciju. Ipak, tim pokazuje karakter i uspeva da se vrati serijom važnih pobeda na domaćem terenu. Sve je kulminiralo 16. novembra 1997. godine u Kingstonu. Protiv Meksika, pred prepunim stadionom, Jamajci je bio potreban bod za istorijski plasman, a utakmica je završena bez golova što je bilo dovoljno za nacionalni praznik na Jamajci.

Dolazak u Francusku bio je ostvarenje sna. U grupi sa fudbalskim velesilama, Jamajka je debitovala protiv Hrvatske i tada je počela nova istorija. Robi Erl postiže prvi gol za Jamajku na Svetskim prvenstvima, a iako je meč završen porazom, taj trenutak bio je simbol dolaska na veliku scenu. Usledio je težak i očekivan poraz od Argentine, ali Jamajka nije otišla bez trijumfa. U poslednjem meču protiv Japana, Teodor Vajtmor postiže dva gola i donosi utešnu pobedu od 2:1, prvi i, za sada, jedini trijumf Jamajke na Mundijalima.

Od tada Jamajka nije bila ni blizu novog plasmana na Mundijal, sve do ovog proleća kada je očekuje interkontinentalni turnir u Meksiku. Da bi stigli do finalnog okršaja sa DR Kongom, Rege bojsi će morati da preskoče prepreku zvanu Nova Kaledonija u noći između četvrtka i petka od 4.00. Sve osim prolaza izabranika privremenog selektora Rudolfa Spida u finale baraža predstavljalo bi prvorazrednu senzaciju, a dodatni optimizam uliva povratak najzvučnijeg imena na spisak posle osam meseci pošto se Leon Bejli vratio nakon bojkota Fudbalskog saveza Jamajke zbog lošeg tretmana reprezentativaca.

Protiv Meksika je ostvaren plasman na Mundijal 1998. godine, možda će ova zemlja biti talična po Jamajčane i ovoga puta.