Breša - Kad su “pikali” Bađo i Pep…

 Postoji nekoliko asocijacija na Brešu. Prva je, kada je fudbal u pitanju svakako to da je veliki Bađo poslednje četiri godine odigrao u "Lavici" i da su za početak našeg veka vezani i najveći uspesi Lombardijaca. U tom timu je bio i Pep Gvardiola koji je i danas rado viđen gost u ovom delu Italije. Karijeru je počeo tu i lokalni momak Andrea Pirlo, koji je pre dolaska Bađa tu odigrao tri prve sezone profesionalne karijere.

Ne znamo da li vam je poznat podatak da je Breša klub sa najviše drugoligaških sezona na Apeninima, nešto kao čačanski Borac na prostorima bivše Jugoslavije. Ti zlatni dani su potpuno neuobičajeni za istoriju Rondinela jer su uspeli da u periodu od 2000. četiri sezone provedu u Seriji A.

Ranije bi uglavnom ispadali posle promocije. Tako je na primer devedesetih, kada je Serija A bila pravo čistilište i ubedljivo najjača liga na svetu Breša 1992. izborila plasman u elitu. Na klupi je bio nedavno preminuli Mirćea Lućesku. Za elitu je doveo svoje zemljake, Hadžija, Radučojua, Dorina Mateuta i Joana Sabaua. Ispali su odmah, ali je predsednik Korioni zadržao rumunskog trenera. Odmah su se vratili, ali ovoga puta gazda je tokom sezone izgubio strpljenje sa trenerom. Smena nije pomogla, ponovo su Lombardijci morali u Seriju B. Vrteška se nastavila, ponovo je došao Lučesku, tim je podmlađen (te 1996. je Pirlo debitovao za seniore, kao i braća Filipin) umalo nisu ispali iz lige.

A onda je kormilo preuzeo Edi Reja. Nadmoćno su osvojili drugu ligu, čini se da euforija nikada nije bila veća. Dovedeno je pet šest stranaca, stigao je i legendarni Dario Hubner, bod je nedostajao da prežive.

Čekala je "Lavica" dve godine, ali 2000. su ponovo uspeli da se probiju do elite, čuvene su te godine utakmice sa Atalantom, to je najveći provincijski derbi severne Italije. Gradovi se baš mrze, Brešani smatraju da su Bergamaski kukavice. Zanimljivo, taj nadimak "Leonesa" koji nosi Breša vezan je za grad. U 19. veku, stanovnici su ustali protiv austrijske vlasti u istom trenutku kada su armije Pijemonta krenule u napad na okupatore. Ipak, Austrijanci su se konsolidovali, Pijemontezi povukli. ali je stanovništvo nastavilo rat koji je završen krvoprolićem. To je poznato kao "Deset dana u Breši", ustanak je ugušen tako što su Austrijanci pobili pola grada. Na kraju, desetak godina kasnije, italijanske snage oslobađaju grad. Upravo ta hrabrost lava je donela nadimak ovom industrijskom gradu koji je isto ponovio u Drugom Svetskom Ratu protiv nacista kada je pala Italija.

Ali da se vratimo fudbalu.

Dolazak Robija Bađa okrenuo je stvari na glavu. Nije bio sam, na golu Srniček, od stranaca Švajcarac Turkilmaz, povratnik Radučoju, Albanac Igli Tare i od domaćih naravno Pirlo, Hubner, pomenuta braća Filipini, legendarni štoper Milana, Gali. Na klupi je bio Karleto Macone, to je Brešina najbolja godina u istoriji, završili su kao osmi na tabeli. Prva pobeda tek u osmom kolu, ali sačuvali su mrežu protiv Juventusa, zaustavili Milan, tukli golom Bađa sa penala Inter. Ovaj sjajni tim je debitovao u Intertoto kupu. Bili su blizu plasmana u Kup UEFA, remizirali u odlučujućem dvomeču protiv PSŽ u Parizu, ali je gol u gostima na krcatom Rigamontiju odveo "Svece" u UEFA kuo.

Te sezone je Breša bila u polufinalu italijanskog kupa, izbacili su Kapelovu Romu, pali protiv Parme.

Sa Bađom je mesto u sredini bilo zagarantovano sledećih sezona, tu se pojavio i Pep, ali i Luka Toni kao vođa napada. Bilo je dosta stranaca koje su prihvatili kao najrođenije, Maconea je nasledi Đani Bi Bjazi. Ali ta 2004. je bila poslednja Bađova sezona. "Il Divino codino" se povukao u leto 2004. uz suze "Rigamontija", i iako tim nije bio loš sa Almeidom, Di Bjađom, solidnim strancima (te sezone je debitovao Marek Hamšik), ispali su i ta najuspešnija era u istoriji je završena.

Onda je usledilo ono što se desi manje-više svakom provincijskom klubu u Italiji. Breša je lutala tu negde u gornjem domu Serije B, ali bez šanse da ponovo bude prvoligaš. Igrali su doduše finale 2009. pa onda ušli pre 15-tak godina. Publika je dobila novog idola "letećeg" Andreu Karaćola, ali su odmah ispali.

Prošla decenija je obeležena posrtanjima, spašavanjem za zelenim stolom, posle propasti Parme, kada su reinstalirani, iako su na terenu bili poslednji u Seriji B.

Poslednja vredna pažnje godina je 2019. nadmoćno su se plasirali u Seriju A, zahvaljujući golovima Alfreda Donarume. Menjali su se treneri u narednoj sezoni, bez efekta, ponovo su odmah ispali.

I onda slom. Pošto vlasnik Masimo Ćelino (luđa verzija Zamparinija, sečate se kako je u Kaljariju menjao trenere) nije izmirio dugove prema igračima i savezu od tri miliona evra, kažnjeni su oduzimanjem bodova i ispali u treću ligu. Pošto nisu ponudili ni garancije za narednu trećeligašku sezonu, usledilo je izbacivanje iz profesionalnog fudbala.

Ipak, znate i sami da su dovitljivi na Apeninima. Zbog pritiska javnosti i da grad ne ostane bez profesionalnog fudbala, osnovan je novi tim koji preuzima mesto lokalnog Feralpi Sala u trećoj ligi. Predsednik pomenutog kluba sa obala jezera Garda, Pazini, preuzima Brešu u dogovoru sa gradom i novi klub pod imenom Union Breša kreće u takmičenje.

Iako je sredinom sezone smenjen Aimo Dijana (bivši fudbaler kluba) tim je podigao glavu tokom proleća. Euđenio Korini koji je poznat i kao igrač (član zlatne generacije Kjeva, ali i dete Breše) preuzima tim. Uspeli su da se domognu plej-ofa i sada su na korak od povratka u Seriju B. Ako eliminišu Askoli, eto godinu dana posle, "novi" klub će ponovo biti tamo gde je i navikao, u Seriji B. Neće im biti lako, prvi meč na “Rigamontiju” je završen 1:1, biće dosta vatre u revanšu na stadionu “Duka”. Ako bude nerešeno posle 120 minuta, penali će odlučiti poslednjeg putnika u drugu ligu.