Brest - „Pirati“ od bankrota do Lige šampiona

Sredinom jula 2016. godine u francuskim medijima se pojavila vest da će dotadašnji fudbaler Bresta Gregori Lorenci postati sportski direktor.

Tek nekoliko rečenica posvećenih ovom Korzikancu u najuglednijim sportskim listovima bile su prikladne reputaciji kluba koji je sredinom prošle decenije tavorio u drugom rangu francuskog fudbala.

Osam godina kasnije francuska štampa u Lorenciju vidi glavnog arhitektu Brestovog istorijskog plasmana u Ligu šampiona, utrkujući se da od ambicioznog sportskog direktora sazna informaciju više o projektu koji mu je promenio život.
To leto dovelo je do promene upravljačke strukture kluba pa je sa 51% udela većinski vlasnik postao biznismen Denis Le Sen, drugi po značaju u Francuskoj u sektoru trgovine voćem i povrćem.

Naslednik unosnog porodičnog biznisa u Bretanji, pokrenutog sredinom prošlog veka, prepoznao je u Lorenciju čoveka spremnog da od Bresta načini stabilan evropski klub.
Korzikanac je to i učinio idući u suprotnom smeru od ustaljenih tokova u Francuskoj, utkanih u oblandu podmlađivanja timova što Ligu 1 svrstava u red onih sa najmanjim prosekom životnog doba fudbalera.

„U sve mlađoj Ligi 1 iskustvo je postalo užasno potcenjena prednost. Sezonu ranije bili smo deveti klub po prosečnoj starosti igrača, a sada smo se praktično sa nepromenjenim timom popeli na visoko treće mesto“, rekao je Lorenci sredinom februara ove godine.

Već na startu ove sezone, Brest se popeo poziciju više sa neznatnom razlikom u odnosu na prvoplasirani Nant, ali znajući da „Pirati“ imaju brojniji roster jasno je da su oni neformalni nosioci titule najstarijeg kluba u ligi.

Ako bismo ovakvo Lorencijevo razmišljanje uvrstili u stragejsku odluku kluba, onda je namera da se januara 2023. godine angažuje Erik Roj bila čisto hazarderstvo jer 57-godišnji stručnjak iz Nice nije imao trenerski angažman još od početka prošle decenije.

Bil je to još jedna ou nizu lucidnih rešanja koje su Lorenciju donele slavu. Po mišljenju mnogih sumanut potez imao je skrivenu logiku za kojom bi retko ko posegnuo u datom trenutku.

„Želeo sam da donesem nešto drugačije, a ne nužno da dovodim trenera koji je promenio 10 klubova u francuskoj ligi pa da mu to bude referenca da nas spase“, obrazložio je ovakvu odluku sportski direktor Bresta, verujući da je upravo ova pozicija omogućila Roju da se što bolje snađe u trenerskom poslu.

Izboren opstanak u debitantskoj sezoni bio je samo uvodno poglavlje priče koja će dostići vrhunac istorijskim plasmanom u Ligu šampiona, među društvo u kojem Brest predstavlja „uljeza“.

Pod tim ne mislimo na manjak kvaliteta u redovima bretonskog kluba. Naprotiv, fenomeni poput Bresta čine ljubitelje fudbala ponosnim, ali zadirući u moderne trendove najvažnije sporedne stvari na svetu jasno je da su u Bretanji udarili kontru.

Neki bi prošlosezonsko treće mesto francuskog kluba uporedili sa uspesima koje su u komšiluku načinili Bajer Leverkuzen i Đirona, ali kada uporedimo finansijsku moć nemačkog i španskog predstavnika sa jedne i Bresta sa druge strane jasno je da nisu ista kategorija.

Bankrotstvo početkom devedesetih i finansijske vratolomije rivala u Francuskoj ugradili su Brestu spoznaju da novac nije sve u fudbalu, ali da bez njega najpopularniji sport ne vredi ničemu.

Zbog toga su težili da domaćinskim poslovanjem preduprede inferiornost u odnosu na konkurente, znajući da je takmičenje sa njima u ovoj kategoriji unapred izgubljena trka.

Zbog toga su nagrađeni plasmanom u Ligu šampiona gde će predstavljati sve ono što moderni fudbal danas nije. 

Premijeru u eliti imaće ovog četvrtka od 21 sat kada im u goste stiže austrijski šampion Šturm, još jedan u nizu klubova koji su zasenili ove godine.

Za oba kluba biće to prilika da protiv uslovno rečeno slabijeg rivala trijumfalno započnu sezonu na međunarodnoj sceni, pa očekujte veliku borbu i makar po gol na obe strane.