“Bugre” - Kad je provincija pobeđivala velike!

U Brazilu su počela državna prvenstva, kao i obično ono što vredi su "Paulista" i "Karioka", San Paulo i Rio gde ima mnogo velikih klubova i bitka za titulu najboljeg je zaista neizvesna.

U ovom broju vam donosimo priču o Gvaraniju, koji se upisao davno u istoriju, postavši kako ističu, jedini klub "iz provincije", tačnije van velikih glavnih gradova Brazila (Santos ne računaju, mada nije jasno po kom principu jer ni oni nisu iz glavnog grada već sa ostrva Sao Višente koje je tridesetak kilometara od Sao Paula) koji je uspeo da se domogne titule prvaka.

Poznati su kao "Bugre", što je bio naziv za starosedeoce kontinenta sa kojima je Kolumbo došao u kontakt misleći da je otkrio Indiju.

Ovaj klub nije šala, iako su osnovani 1. aprila na "Dan Budala" kako to kažu u Brazilu. Da ne bi bili predmet zadirkivanja promenjen je datum osnivanja za dan kasnije.

Zlatne godine su kako rekosmo kraj sedamdesetih, kada je kroz plej of (tadašnji sistem posle takmičenja podeljenih po grupama) , preko Resifea, Vaska i Palmeirasa stigao do svog jedinog pehara šampiona čitavog Brazila. Čak 74 kluba su tada igrala u prvoj ligi, sledeće godine je Gvarani igrao u Kopa Libertadores, san je u polufinalu prekinula paragvajska Olimpija. Najpoznatiji igrač te generacije bio je Kareka, brazilski reprezentativac i bombarder koji je sa Maradonom doneo Napoliju titule. On je kasnije otišao u Sao Paulo, pa u Italiju, pet godina je nosio dres Gvaranija.  Treći je strelac i istoriji "Bugre" sa preko 110 golova u pet godina.

Imali su "Zeleni" još jednu strašnu generaciju, Rikardo Roča (kasnije u Realu), Žulio Cezar (Juventus i Dortmund), Evair (bio je odličan u Atalanti krajem osamdesetih) su dve godine u nizu završili kao vicešampioni celog Brazila (i jedne sezone Lige Paulista). Gvarani se posle toga seljakao po nižim ligama, čak bio u Seriji C, da bi se pre sedam godina vratili u drugoligaše. Svo to vreme u ovom veku, jednom su bili drugi u državnom prvenstvu Sao Paula, pre desetak godina. U finalu im je Santos predvođen mlađanim Nejmarom u dva meča dao sedam golova.

Posle toga nisu imali nikakvih uspeha, kako rekosmo makar su se vratili u Seriju B i tu nekako preživljavaju. Ni prošla godina nije bila dobra, čak su strepeli do pre nekoliko kola pred kraja, a onda su naređali nekoliko pobeda, tukli i Kruzeiro i Baiju koji su već slavili povratak u elitu i završili na 10. mestu.

Paulista se igra po grupama, četiri grupe po četiri tima, Gvarani je sa Sao Paulom, Mirasolo, Agva Santom (svetom vodicom, ako baš hoćete). Ali, ne može jednostavno u Brazilu, ne igrate samo sa timovima iz grupe, tako je "Bugre" prvo izgubio od slabog Santo Andrea, ali su onda na opšte iznenađenje savladali "ribe" iz Santosa, dok su za vikend igrali nerešeno za Ituanom, bez golova.

Sredinom nedelje rival je Korintijans (obrukali su se remijem bez golova protiv nepoznate Limeire)  koji su u poslednjih 20 godina u prvenstvu države pobedili samo jednom. Slede im mečevi sa Botafogom, Red Bul Bragantinom, neće biti lako. Treba biti drugi u grupi kada se saberu bodovi kako bi išli u četvrtfinale.

Ova generacije ne izgleda sposobno da napravi neki veliki rezultat, čak i ako bude svirala po Mocartovim notama. Tačno tako, na klupi je Mocart, oni koji prate pomnije italijanski fudbal sećaju ga se iz zlatnih godina Ređine početkom veka, kasnije je igrao za Spartak iz Moskve, pa se vratio u Seriju A u Livorno. Od leta je u Gvaraniju, obezbedio je opstanak, ali klub želi više...