"Čolo" - Real kao sudbina!

Simeone i Real, to je priča koja se ponavlja i sigurno da ovi mečevi nisu ništa novo, ni neočekivano van Španije. Pauza je bila duga, sedam godina, ali setimo se prošle decenije kada su od finala 2014. do 2017. četiri puta u nizu madridski rivali su igrali u Ligi šampiona. Dva finala, jedno četvrtfinale i jedno polufinale, svaki put se radovao Real.

"Ćolo" priznaje da ga bole porazi, ali sam oni finalni, prvi je posebno brutalan, do 93. minuta u Lisabonu je Atletiko bio na korak od trofeja, onda je Ramos savladao Kurtou, u produžetku su Los Blankosi dotukli grogirane komšije. Iz tog tima dana su u Realu i dalje večni Modrić, naravno i Anćeloti, Karvahal je povređen. Kurtoa je promenio stranu prezren od navijača Atletika, biće na udaru i na "Metropolitanu" obično ga zasipaju pacovima, i to gumenim kao znak izdaje. Gotovo niko od igrača koji su progutali gorku pilulu iako su bili bolji i na pragu najvećeg trijumfa u istoriji nije više u Atletiku, izuzev "vojnika" Kokea.

Ako pričamo o drugom izgubljenom finalu, onom iz 2016. sa "San Sira" Koke, Grizman, Oblak, kao i Himenez i Anhel Korea (nisu ušli u igru) su i dalje tu. U tu titulu osim Karvahala, od sadašnjih igrača 15-tak minuta u finalu je ugradio i Lukas Vaskez.

Real Madrid je klub protiv koga je Simeone najviše puta vodio Atletiko, 45 mečeva, ima negativan rekord, dobio je 26.7% utakmica protiv Los Blankosa, ali je izgubio u raznim takmičenjima samo jednom u sedam mečeva.

Sadašnji Atletiko je veoma sličan svim "Ćolovim" verzijama za ovih 13 godina, dobro nauljena mašina, sa čvrstom odbranom, kontrom, ali i snažnim karakterom. Pokazivali su fanatičnu upornost da okrenu rezultat ove sezone. Ovo je verovatno najuspešnija era u istoriji Atletika, ne zbog trofeja, Simeone je uspeo da učini "Los Kolčonjerose" ravnopravnim članom velike trojke. Nije to malo, pre njegovog dolaska klub je bio 15 godina u Primeri, praktično posle Radomira Antića van te pozicije prvog pratioca "El Klasiko" rivala.

Naravno, to je pratilo dramatičan rast profita kluba, ali i nestvarno povećanje trošenja, dovoljno je reči da su letos na Le Normana, Serlota, Konora Galahera i Juliana Alvareza potrošili blizu 200 miliona evra. E, sada to uporedite sa vremenom u kome je "Ćolo" stigao, odnosno vratio se u Atletiko sa kojim je imao odličnu igračku karijeru.

Ako premotamo unazad u decembar 2011. Simeone je pred prazničnu pauzu zamenio Gregorija Manzana, nasledio solidan tim kome nije išlo. Ne samo da ih je stabilizovao već na kraju i uzeo EL. To nije baš popravilo finansijsku situaciju pa su u njegovom prvom letnjem prelaznom roku ulaganja bila zanemarljiva, što mu nije smetalo da se dokopa Kupa Kralja. Usledila je toliko puta opisana titula iz 2014. iako ni leto pre toga nije utrošen veliki novac, tačnije trošen je tek deo od transfera "Tigra" Falkaoa u Monako,

Šteta što zaista ta godina nije završena kompletnim trijumfom i osvajanjem LŠ, posle tog lisabonskog finala Simeone je bio blizu da ode iz kluba, ali eto, 11 godina kasnije i dalje je tu, sa istom gladi, ali i misijom da Atletiko dovede do krova Evrope. Za "Jorgandžije" vole da kažu da su najveći klub na svetu koji nije bio prvak Evrope.

Uvertira u osminu finala je bila pismo Reala sudijama posle nekoliko kontroverznih odluka u ligi. To je nateralo Simeonea u smeh i komentar da je Real uvek miljenik sudija, na šta su mu replicirali i Anćeloti i Sebaljos vezista Reala. Onda je Argentinac podsetio da je i Don Karlo kukao na suđenje i napadao Real kada je ispao od svog tada bivšeg, ali i kasnijeg kluba vodeći Bajern. Sebaljos je igrajući za Betis rekao posle jedne sporne utakmice sa Realom da sudije uvek greše u korist Madriđana i da je to zamorno.

Anćeloti i Simeone su se sudarili 26 puta kao treneri, Anćeloti ima osam pobeda, devet puta je slavio Simeone, uz devet remija, Taj skor zapravo hrabri navijače Atletika jer je Italijan svakako uvek vodio bolji tim. Pogotovo u poslednje vreme Karleto ne ume protiv Simeonea u ligi, a poslednja tri meča su završena 1:1. Dodajmo da Anćeloti sedeo na klupi Bajerna u polufinalu 2017. Saul je rešio meč na "Kalderonu", pogodak Grizmana na "Alijancu" je vredeo dvostruko, pa je Bajern ispao i pored pobede. U stvari "Ćolo" je čovek protiv koga je Anćeloti najviše puta sedeo na klupi, prošle godine na toj večnoj listi Argentinac je preskočio Lućana Spaletija.

Inače, manje je poznato da su još 1059. Atletiko i Real igrali u KEŠ, i to u baražu, pošto je posle dva meča bila 2:2, svako je pobedio kod kuće. Taj plej-of u Saragosi dobili su "Beli" golom Puškaša i Di Stefana i kasnije tukli Rems na "Nekaru" u Štutgartu za odbranu evropske krune.

Atletiko je pedesetih uspeo da na početku decenije pod Heleniom Hererom osvoji dve titule prvaka ali je Argentinac otišao u Malagu, a klub je skliznuo ispod Reala i Barse. Ali, u drugoj polovini te decenije generacija koju je vodio Čehoslovak Daučik, sa slavnim Enrikeom Kolarom, bombrderom Hoakinom Peirom i ostalima stiže do drugog mesta što im je omogućilo da odu u KEŠ (Real se plasirao kao branilac trofeja). Eto, malo im je nedostajalo da se upišu u istoriju, ali i taj tim je živeo u beloj senci.

Najbliže su naravno bili 1974. kada su vodili sa 1:0 protiv Bajerna i čekali da krenu sa slavljem. ali je Švarcenbek u 120. minutu raspalio po lopti, pričalo se da je tata Pepea Rejne, Migel, već počeo da se šepuri pred španskim fotoreporterima na Hejselu kada ga je lopta iznenadila. Po pravilima igrao se ponovljenim meč, Nemci su dobili razočarane Madriđane sa 4:0.

Dakle, KEŠ ili LŠ asociraju navijače na suze i propast u finišu, videćemo šta će se dalje dešavati ako Simeone uspe da skloni Real. Bez sumnje je ovo derbi osmine finala.

Ostale parove znate, derbi je i onaj nemački između Bajerna i Bajera, Alonso nikada nije izgubio od Bavaraca za koje je igrao u pet mečeva. Dortmund je blagi favorit protiv Lila, Aston vila će morati da se pripazi Briža. I Inter kao nauk ima eliminaciju komšija iz Milana protiv Fejenorda, Arsenal će u Ajndhoven, Juventusovo stratište.

Barselona igra protiv Benfike, u januaru u ligaškoj fazi bilo je neverovatnih 5:4 ko zna, možda nas opet čeka triler.