“Crnomorska oluja” - Vreme za titulu?

Već par godina Trabzonspor koketira sa vrhom tabele. Pre dve sezone su osvojili kup i bili drugi u prvenstvu, što je povećalo ambicije i raspalilo maštu na obalama Crnog Mora.

Ali, kada se očekivalo da prošle godine preuzmu tron, bordo-plavi su bili tek četvrti, posle lošeg starta su se stabilizovali kada je nekadašnji igrač Čelsija Edi Njuton otišao, on je osvojio trofej, dobio stalni ugovor, ali nije potrajao ni par meseci. Zamenio ga je iskusni Abdulah Avči koji je sa Bešiktašom bio večito drugi, u prvenstvu i u kupu. Radi se o čoveku koji je veoma cenjen, vodio je reprezentaciju, a a omladincima je pre 16 godina bila prvak Evrope i polufinalista Mundijalita. Poznat kao "čvrsta ruka", on je sredio stvari do kraja prošle sezone, ovu je počeo u velikom stilu.

Pogled na tabelu u Turskoj govori za sebe, Trabzon je bez poraza, imaju tri remija iz 14 mečeva, nakon trijumfa nad Karamgurukom, drže +10 u odnosu na Hataju i Konju, a od velikih klubova četvrti je Fener koji je iza 12 koraka. Jasno, da su sada očekivanja ogromna, jer lider deluje fantastično, ubedljivo su najbolji napad lige.

Letos je došlo do promena, kao slobodni igrači su stigli Bruno Pereš, Žervinjo, Hamšik, Fode Koita, napadač Kornelijus iz Parme i Holanđanin Densvil iz Bolonje. Tim je mnogo jali i iskusniji nego prošle sezone, odlični Grk Bakasetas koji je doveden prošle zime je nastavio da daje golove, Nigerijac Nwakaeme i pomenuti Kornelijus su takođe efikasni. Na ruku Trabzonu ide i to što su u plej-ofu za Ligu Konferencija ispali od Rome, nakon što su eliminisali Malme, ne treba im ništa drugo osim prvenstva, u kome su do sada tukli Fener i Bešiktaš, jedino su protiv Galatasaraja na svom "Senol Gunješu" odigrali 2:2 od derbija.

Trabzon je prvi od klubova van Istanbula koji je osvojio titulu i to šest za devet godina, vladali su od polovine sedamdesetih, do polovine osamdesetih. Dva trenera Amhet Suat Ozajići i Ozkan Sumer su u toj deceniji pokupili trofeje, u poređenju sa velikim klubovima iz Istanbula, Trabzon preferira domaće trenere, mada je bilo i stranaca poput Brigela, Arveladzea, Lazaronija, Vahe Halilhodžića,ali se nisu dugo zadržali.

Razlog je što u klubu nemaju strpljenja, ljudi sa severa Turske iz ovih krajeva su poznati kao preki, kratak fitilj i sposobnost da se obračunaš se na crnomorskim obalama gledaju kao kvalitet. Mada recimo Senol Guneš po kome stadion nosi ime, legendarni trener, selektor koji je sa Turcima igrao polufinale Mundijala i čovek koji je 15 godina igrao za Trabzon je prilično muran. On je četiri godine bio na klupi (imao je i ranije mandat od četiri godine, ali i jednu epizodu), u poslednjem je kažu u Trabzonu osvojio i kup, ali i titulu 2011. koja im je oteta. Završili su sa istim brojem bodova kao Fener, kasnije je otkrivena afera, klub iz Instanbula je nameštao utakmice, posle hapšenja, peripetija, savez nije imao snage da velikanu oduzme krunu. Posle toga usledio je i onaj Erdoganov šou oko državnog udara, pa su u Feneru tvrdili da su "Gulenističke" snage pokušale da umešaju prste.

Sve je zataškano, u Trabzonu su bili besni i još jednom se uverili da je sve što je loše u Turskoj, u stvari u Istanbulu.

Ali, ova sezona bi zaista mogla da bude njihova, prednost je velika, imaju strašan tim, kako rekosmo svi pomenuti igrači koji su stigli su osvajali trofeje, trener ima dosta iskustva, postoje svi uslovi da bordo-plavi budu prvaci.

Zbog čega su bordo-plavi, postoji popularna teorija da kada su osnovani od strane pet lokalnih klubova dresove im je poklonila Aston Vila. Međutim, neki pouzdaniji izvori govore da je boja izabrana jer nijedan od klubova koji su bili deo ujedinjenja nije hteo da se složi sa nekim drugim kombinacijama, a ova nije upućivala ni na jedan od "pet očeva osnivača".

U svakom slučaju, kada su ušli, više nikada nisu ispali, bez ikakve dileme u pitanju je četvrti klub Turske, najveći van Istanbula, a jedino je još Bursa pre nešto više od deceniju osvojila titulu, uz Trabzon, velikane i naravno Bašakšehir pre dve sezone.

Trabzon je često nailazio ranije na sudijske nepravde, istanbulski lobi je veoma jak, pogotovo kada su sudije u pitanju, ali sa druge strane, ako zadrže ovu veliju prednost do polusezone, biće na korak od tituče. Jer, niko nikada u Turskoj nije stigao dvocifrenu prednost rivala u drugom delu.

Za vikend, lider se vraća na svoj “Guneš” koji sada po sponzoru nosi ime “Medikal Park”, rival je Adana, povratnik u elitu posle niza decenija. Na klupi gostiju je Vićenco Montela, a u timu zvučna imena poput Balotelija, Gokhana Inlera, Belhande, Lukasa Kastra, islandskog reprezentivca Bjarnasona i Stambulija koji je stigao iz Šalkea.

Prošle godine, Adana je eliminisala kao drugoligaš Trabzon u kupu, takmičenju u kome je lider branio trofej, a isto se desilo pre 13 godina što je dovoljno upozorenje.

Od ostalih mečeva turskog šampionata bismo izdvojili Konju, najboljeg domaćina lige, trebalo bi da dobiju Malatiju, a i Fener više nema pravo na kiks, u Istanbul stiže Rize jedini tim koji nije osvojio ni bod van svog terena u Tuskoj. Karamgumruk ne bi trebalo da izgubi na gostovanju Giresunsporu...