Derbi grada - Sitijevo zadovoljstvo, kako je Pep dva puta odbio Fergija?

Naravno da su klubovi neuporedivi. I naravno da je Junajted kroz istoriju imao mnogo više uspeha od gradskog rivala. Siti je kroz decenije važio za najsimpatičnijeg gubitnika u Engleskoj, oni su voleli svoj lepršavi fudbal, jedne godine su osvojili titulu, sledeće ispali iz lige, jedini kojima je to pošlo za rukom.

Kada je u pitanju igranje na "Mejn Roudu" koji je bio najveći stadion u Engleskoj posle Vemblija često je u prošlosti bio pun, a onda su ga sa 88000 smanjili posle uvođenja sedišta na 31 000 što je najveća redukcija jednog fudbalskog stadiona u istoriji.

"Građani" ne vole svoj stadion, koji i nije njihov već grada Mančestera, i građen je za neuspešnu olimpijsku kandidaturu koja je završila kao Igre Komonvelta, na "Mejn Roudu" su svojevremeno jer je bio pun i u trećoj ligi gde su proveli jedan deo istorije.

Ali, čime se diči još Siti u odnosu na gradskog rivala.

Pa, oni nisu morali da plaćaju Junajtedu 5000 funti zakupa, naime "Đavoli" su jedno vreme bilo na "Mejn Roudu".

Zidine grada, odnosno ono što je bio grad pre par vekova nisu obuhvatale "Old Traford", mesto na kome je izgrađen, pa će vam oni koji vole Siti reći da nije u pitanju gradski derbi jer Junajted nije iz grada.

Tako su i iznervirali Fergija kada je stigao Karlos Tevez iz Junajteda, onim čuvenim transparentom na kome je pisalo "Dobrodošao u grad", posle čega ih je Škot nazvao kompleksom umesto klubom  i kao najznačajniju odrednicu njihovog bitisanja naveo to što su bučne komšije velikog kluba.

Ali, kada je izgubio 6:1, na svom terenu, Sitijeva tribina mu je pevala, "Možemo li da igramo sa tobom svake nedelje".
Ako izuzmemo vladavinu Arapa i ovu deceniju u kojoj je Siti dominantan, čime se još diče?

Oasis je jedna, jer su braća Galaher ipak ostavili veći trag u muzici od Stone Roses koji su hardcore navijači Mančester Junajteda.

Jeste da su "Đavoli" sve godine stariji, ali je fudbalsku "nevinost" prvi skinuo Siti koji je 1904. doneo prvi važan trofej u grad, FA kup, najstarije fudbalsko takmičenje na svetu.

Ukupno 24 igrača su nosila dres oba kluba, zanimljivo da je slavni Bili Meredet otpušten početkom prošlog veka, tražio je povećanje dnevnice, pa je popio otkaz i otišao u Junajted.

Ali, znate li ko je jedini čovek koji je bio na obe strane i ostao neporažen.

Pogađate, u pitanju je Peter Šmajhel koji je branio sezonu u Sitiju, iako je legenda Junajteda i u toj poslednjoj dobio jedan meč i remizirao u drugom na golu "Građana". Kao golman Junajteda nije izgubio nijednom, ali je to onaj strašni period od 12 godina kada "Građani" nisu pobedili Fergijeve zvezde.

Najveći sportsmen u derbiju bio je svakako Denis Lou. On je posle više od decenije u Junajtedu prešao u Siti, dao je gol petom za komšije, u meču posle koga je Mančester Junajted ispao iz lige. Nije slavio jer je to značilo ispadanje kluba koji je voleo, ali ispostavilo se i da nije dao gol da bi "Đavoli" ispali iz lige.

Tuče su bile sastavni deo derbija, recimo 1974. Majk Dojl i Lu Makari su imali boks meč, sudija ih je isključio, Makari je odbio da izađe, pa su svi igrači napustili teren, a policija je odvela Makarija i držala ga da ponovo uđe na teren.

Sudar Alf Inge Halanda, Erlingovog oca i Roja Kina, opisan je u mnogim knjigama, Irac je završio karijeru Norvežaninu i kasnije priznao da je to bilo namerno, jer su imali neraščišćene račune iz prethodnog perioda.

Erik Kantona je čovek koji je bio "enfant terrible" za Siti, on ne samo da je debitovao za Junajted golom u gradskom derbiju, on je za četiri godine u gradu dao osam golova komšijama, drugim rečima punio ih je gde ih je video.

Fergi je dobio oba "prva" derbija, i u kupu i u prvenstvu, u ovom drugom je pogurao Siti ka staroj Drugoj ligi.

Ali, on je i imao ideju da dovuče Gvardiolu na svoju klupu.

O tome ima nekoliko priča, nije baš da je Mojes bio prva opcija, odnosno "izabrani". Samo da se vratimo na početak veka.
Šta se desilo?

Aleks Ferguson je želeo da dovede Gvardiolu kao igrača. Pepove akcije su već tada padale, u to vreme je Junajted imao značajno jači tim od Barselone koja je lutala sa povratkom Van Gala na klupu. Ipak, Gvardiola je odbio poziv za koji bi mnogi ubili jer nije želeo da izda Katalonce.

On čak nije hteo nakon što je posredno pregovarao sa Junajtedom, da se vidi sa Fergusonom, da ga prefrigani Škot ne bi pokolebao. Ostavio je mogućnost da dođe ako ga Barsa otera, to se nije desilo, pa je za neuporedivo manji novac ostao u svom gradu.

Kada je trenerska priča u pitanju, to nikada do kraja nije razjašnjeno.

Ono što se zna, kada je Pep otišao iz Barselone, uzeo je godinu dana odmora i proveo je u Njujorku. Škot je otišao u SAD, odveo Gvardiolu na večeru.

Šta se desilo, ne zna ni Gvardiola.

"Nisam tako dobro znao engleski, još Ser Aleks priča škotski, pa nisam razumeo da li mi je ponudio mesto. Pričali smo o fudbalu, PL, životu, možda ga nisam razumeo", šokirao je Gvardiola engleske novinare.

On je prihvatio ponudu Bajerna, kaže da mu nije žao Junajteda.

I čini se da je najbliža istini priča da nije želeo da pokvari šansu u Sitiju gde su mu Feran Sorijano i Čiki Begristajn pravili Barselonu u malom. Od kada je došao u PL, Gvardiola je postao prvi menadžer u istoriji koji je dobio Junajted tri puta na "Old Trafordu", i generalno bolje prolazi protiv gradskog rivala van "Etihada". Dobio je već u gostima u Liga kupu gde će imati šansu za jedan od trofeja.

U svakom slučaju može sebi da dozvoli i da taktizira, ima prednost na vrhu, sigurno korača ka tituli, a nama ostaje da se nadamo da ipak nećemo gledati još jedan dosadan derbi PL, kakvih je u poslednje vreme previše.