Derbi Italije - Dibalina raskrsnica, spašavanje sezone?

Italija nema veći derbi, značajniji, sa više animoziteta, poznatiji van Apenina, uz sav respekt prema Rimljanima, Juventus i Inter su mnogo veći klubovi.

"Derbi Italije" kako ga je krstio Đani Brera je sudar dva antipoda, ekipa koje su kroz istoriju uvek insistirale na svojim različitim filozofijama i pristupu stvarima, ne nužno samo na terenu. Jer, dok je Inter zavodljiv poput žene, ali i nestalan i "lud" kako kaže njegova himna (Brera ih je baš uporedio sa prelepom devojkom), Juventus je sve suprotno, trezven, uvek na zemlji, rešen da pobedi po svaku cenu i na svaki način. Ono što je kod Intera stvar trenutka, u Juventusu je konstantnost i samo rad, svi njihovi timovi bili su industrijski, iako je Inter najveće uspehe napravio kada je i sam bio takav. 

Upravo je za vreme legendarnog Erere i "Velikog Intera" dvostrukog šampiona Evrope, početkom šezdesetih rođena mržnja. Naime, savez koji je bio pod komandom rođenog brata Đanija Anjelija, Umberta (oca sadašnjeg predsednika Juventusa) naložio je Interu da ponovo igra utakmicu sa Juventusom koja je prekinuta zbog upada Juventusovih navijača na teren. Inter je odbio, da ne bi bilo izbačeni iz lige, poslali su klince, tada je debitovao legendarni Faketi, a rezultat je bio 10:1 za Juventus.

"Kalćopoli" je bio osveta Intera i praktično za njih ključni dokaz da je Juve uspešniji jer se bavi mutnim radnjama, ali navijači Juventusa će i danas reći da je to bila Moratijeva režija. Ničega prijateljskog nema, oba kluba i u ovoj deceniji odmeravaju snage, mada promenom vlasničke strukture u Interu stvari su se relaksirale.

Ipak, Inter je prekinuo Juventusovu seriju titula sa Konteom, koji je bio i kapiten i trener Juventusa na klupi, a direktor Intera Marota je najznačajniji za Juventusovu dominaciju u prošlog deceniji. Otpušten je pod izgovorom da su potrebni mlađi, bila je to greška koju Juve već plaća par sezona. Marota koji je poznat kao majstor u dovođenju igrača bez obeštećenja, setimo se Pirla, Ljorentea, Evre za simboličnu svotu, Pogbe na kraju krajeva i mnogih drugih.

Sada će isti trik probati da izvede, ali u korist Intera, sa Paolom Dibalom.

Argentinac odlazi iz Juventusa, navodno on ne bi u Inter iz poštovanja prema navijačima "Bjankonera", ali ko zna, Juve se odrekao njega, nije popustio pred finansijskih apetitima "La Hoje", probao je da smanji sumu koja je usmeno dogovorena i posle sastanka sa Horgeom Antunom, menadžerom igrača, sve je jasno, ovo je Dibalina poslednja sezona i možda i poslednji "Derbi Italije", ako se timovi ne sastanu u finalu kupa. Možda bude poslednji u Juventusovom dresu, odnosno sledeće godine bude sa druge strane, što je scenario koji diže kosu na glavi Juventina.

Inter mu nudi manje novca nego Juventus, oko sedam miliona, ali ugovor na četiri godine, ne vezuje ga bonusima kao sadašnji klub, pa ćemo videti hoće li to prelomiti. Za Dibalu, uz sav "hajp" nema mnogo interesovanja najvećih klubova, navodno ga je Ćavi nazvao precenjenim, Atletiko je zainteresovan, a od engleskih klubova tu je samo Totenhem, koji je Dibala odbio, oni najbolji nisu baš zagrizli. Dakle, Inter je daleko najveći klub koji mu nudi ugovor, pa videćemo.

Alegri verovatno neče početi sa Argentincem, mogao bi da ga ubaci tokom meča, Vlahović je rovit ali će igrati. Dibala je svakako pod pritiskom, kad smo već kod toga, recimo da su i pre njega igrači direktno prelazili iz kluba u klub, pa ovo ne bi bio presedan.

Recimo, Fabio Kanavaro je u leto 2004. prešao iz Intera u Juve, deo posla je bio i zaboravljeni urugvajski golman Karini, nikome nije jasno zbog čega, mada je imao problema za dve sezone na "Meaci" sa povredama. U Juventusu je postao najbolji štoper na svetu, osvojio Mundijal i podigao "Zlatnu loptu".

Ali tog leta je usledio "Kalćopoli", Kanavaro je prodat Realu, a Zlatan Ibrahimović i Patrik Viera su otišli u Inter. Ovom prvom to nikada nije zaboravljeno, uvek ga čekaju najstrašnije uvrede, a poznato je da Ibra najslabije igra protiv Juventusa, odnosno Kjelinija. Inače, Ibrahimović je sa igračima Intera slavio titulu dodeljenu klubu iz Lombardije 2006. posle izbacivanja Juventusa, "skudeto" koji navijači "Zebri" nazivaju posprdno "kartonskim". Ali, posle toga je uvek govorio da je svoje dve titule sa Juventusom osvojio na terenu. 

Jedan od junaka italijanskog trijumfa na Mundijalu iz 1982. Marko Tardeli je posle Hejsela (njegova poslednja utakmica u klubu) iz Juventusa otišao u Inter, ali nikada nije ponovio partije iz Torina jer su "Crno-plavi" tada imali slabiji tim. 

Salvatore Skilaći otkrovenje Mundijala nikada te partije nije ponovio u Juventusu, prodat je Interu, ali je ubrzo otišao u Japan. Ranije još sedamdesetih, sjajni napadač Roberto Bonisenja je otišao iz Intera u Juventus, ali dok je u Interu bio strašan, u Juventusu je brzo potonuo, ali imao je već 33 godine. I Aldo Serena je stigao u Juve 1986. kada je Tardeli otišao u suprotnom pravcu. Ali, on je ponovo zaigrao za Inter i bio najbolji strelac prvenstva 1989. kada je sa Trapatonijem, (trenerom koji je otišao iz Intera u Juve) osvojio titulu. Trapatoni se kasnije vratio u Juventus, i Lipi je iz Juventusa otišao u Inter, ali sa trenerima je drugačije, igrači su na većem udaru.

Edgar Davis je igrao sjajno za Juve, ali u Interu nikada nije ponovio te partije, pa se i dalje posmatra kao čovek Juventusa, gde je ambasador u klubu. Lusio je kao istrošen igrač iz Intera posle velikih godina stigao u Juve i bio očajan.

I da završimo sa Đovanijem Ferarijem koji je i najraniji slučaj, tridesetih je sa Juventusom osvojio pet titula u nizu, a onda se vratio u rodni grad, igrao pet godina za Inter, osvojio dve titule i jedan kup. On je jedan od najtrofejnijih italijanskih igrača do generacija Pirla, Maldinija, Bufona i ostalih.

Što se samo meča za vikend tiče, Juve će preteći Inter i praktično ih eliminisati iz trke za titulu, ako dobije meč, ali i sami teško mogu do “Skudeta”, učiniće uslugu Milanu i Napoliju- “Alijanc Arena” će biti krcata, ali neće biti Interovih navijača koji zbog protesta i sukoba sa klubom ne žele da putuju u Torino. Dakle, organizovanog navijanja za goste nema, to je, uz očajnu tradiciju, problem za Inzagija i njegovu ekipu koja ima problema u poslednje vreme. Ovi timovi su važili kao dva glavna kandidata za “Skudeto”, a po svemu sudeći završiće kao treći i četvrti. Ipak, ako Inter pobede, mogli bi da se vrate, samo biće veoma teško.

Jer, podsetimo, Inter ako se gledaju mečevi u svim takmičenjima, Juventus vodi 114:79, ogorčeni rivali su se sastali 257 puta. U Seriji A, taj rezultat je 93:59, uz 52 remija. Ni od jednog drugog tima Inter nije izgubio toliko puta, a skor na gostovanju je baš loš, u 87 utakmica u Seriji, Juventus je pobedio rivala 60 puta, Inter ima samo 11 pobeda u istoriji u derbiju u Pijemontu.

Od kada je Juve izgradio novi stadion u 10 prvenstvenih mečeva u Torinu, skor je 8-1-1. Jedini put Inter je slavio na svom drugom gostovanju, 3:1, kada je Milito zaledio "Bjankonere", u tom trenutku je Stramaćonijeva ekipa zasela na čelo tabele, ali uskoro se sunovratila. 

U svakom slučaju, nijedan od timova nije zadovoljan sezonom, oba su eliminisana u osmini finala LŠ, i dalje su u trci za kup, ko zna možda budu igrali u Rimu u finalu. Inter je osvojio Superkup protiv Juventusa onim golom Aleksisa Sančeza u nadoknadi, ali u prvenstvu jesenas bilo je 1:1, iako van forme gosti su odoleli na "Meaci".

Šta izdvojiti od ostalih mečeva u Seriji A ovog vikenda za klađenje?

Još jedan derbi je sudar Atalante i Napolija, ako Bergamaski ne dobiju goste sa juga, za njih će četvrto mesto postati gotovo nemoguća misija, a bolje je probati sa golovima nego konačnim ishodom. Isto se može reći za duel uzdrmanog Lacija protiv rasterećenog Sasuola, i tu bi mogli da vidimo golove. Milan je favorit protiv Bolonja, ali kvota je mala, dok bismo recimo probali keca na Veronu protiv Đenove. Gostima je potrebnije, ali je Verona bolji tim i mislimo da neće imati popusta tim pre što Ligurijci imaju dosta problema sa povređemom igračima.