Dinamo Minsk - Ono kad pobediš i Lobanovskog!

Belorusi ne vole fudbal. I ne razumeju ga, tamo je hokej kralj svih sportova, pa nije ni čudno što klubovi iz ove zemlje nisu imali puno uspeha u nekadašnjoj crvenoj imperiji. Ni posle raspada, osim Bate Borisova, fabričkog kluba iz šire okoline prestonice.

Oni su praktično tek posle sticanja nezavisnosti osnovani (bolje rečeno obnovljeno je kratko trajanje iz doba komunizma) polovinom poslednje decenije prošlog veka. Prvu titulu prvaka su osvojili krajem veka, u našem stoleću dominiraju, sa 14 kruna.

Ali, zastavu fudbala u Belorusiji u SSSR držao je Dinamo Minsk. Kako to biva u takvim državama, obično je klub koji podržava tajna policija u prednosti u odnosu na rivale, pa je tako bilo i sa Dinamom. Ali u okvirima imperije, Belorusi su bili slabi, jo-jo klub, negde između prve i druge lige, sve do osamdesetih.

Tada je stvorena najbolja generacija u istoriji kluba i mada se o tome malo znalo iza gvozdene zavese, ta ekipa je bila antipod Lobanovskom i kijevskog Dinamu.

Klub iz Minska je postao jedini put prvak 1982. i to, verovali ili ne, igrajući lep fudbal!

Za razliku od Lobanovskog koji je nauku pretpostavio igri i čiji su fudbaleri često delovali kao roboti, trener beloruskog Dinama, Eudard Malofejev je fudbal posmatrao kao umetnost. Kako danas kažu, bio je to "pošten i iskren fudbal", bez foliranja, kupovine sudija, pritiska. Najpoznatiji igrači te generacije su bili Alejnikov koji će krajem osamdesetih stići u Juventus i Gocmanov koji je proveo par sezona u Brajtonu i Sautemptonu. Ipak, onaj najbolji je zaboravljen.

Lobanovski ga nije hteo ni blizu reprezentacije, ne zbog toga što je bio rival, već zbog raskalašnog života. Malo se zna o Aleksandru Prokopenku. Odbijao je da priča sa novinarima, bio je veoma ćutljiv, ali su ga navijači obožavali. Ovaj fabrički radnik iz Minska je bio majstor, jedan od najvećih u sovjetskom fudbalu, uz problem, bio je notorni akloholičar. Pio je sa navijačima, ali na terenu se nije videlo da mu to smeta, makar u prvim godinama. On je bio deo reprezentacije koja je osvojila bronzu na OI u Moskvi 1980. doneo je pomenutu titulu Dinamu iz Minska 1982. njegova peta u pobedi protiv kijevskog Dinama je ušla u knjige o beloruskom fudbalu. Ali, već se lečio, situacija se pogoršala, izbacili su ga iz tima. igrao je u Azerbejdžanu za Nefči, ali umro je već 1989. u 35. godini.

Ipak ostala je šampionska godina i dramatičan finiš. Naime, u poslednja dva meča Minsk je gostovao u Moskvi, spakovali su sedam komada slaboj Lokomotivi, ali je poslednji meč protiv Spartaka bio ključan. Remi bi značio baraž za titulu, ako Kijev pobedi u Jerevanu. Ali, u sumnjivom meču Minsk je slavio protiv Spartaka sa 4:3. I dan-dans se priča da su Moskovljani pustili taj meč, kako Dinamo iz Kijeva njihov omraženi rival ne bi bio prvak. Svejedno, Belorusi su slavili i dan danas stariji navijači kažu da je Dinamo Kijev imao veliku podršku i sudija i saveza i da su protiv establišmenta uspeli da se domognu krune.

Sledeće godine u KEŠ su ispali u četrtfinalu, izbacili su švajcarskog i mađarskog šampoiona, ali ih je eliminisao imenjak iz Bukurešta. Te sezone su bili drugi u prvenstvu (zanimljivo iza Dnjepra) pa su sledeće sezone stigli do četvrtfinala Kupa UEFA i ispali od jugoslovenskog Željezničara.

Par godina kasnije su igrali i četvrtfinale KPK, ali to je bilo sve.

Od raspada imaju osam titula, vratili su krunu prošle sezone, nakon 20 godina. Eliminisali su u prvoj rundi nekadašnje "zemljake" iz jermenskog Pjunika, ispali od Ludogoreca. U nastavku u LE prošli su Red Impse sa Gibraltara, Anderleht je u plej-ofu bio bio preveliki zalogaj. Ali, eto, igrače u grupnoj fazi Lige konferencija koja startuje u četvrtak. Minsk je igrao u grupnoj fazi LE pre desetak godina.

Igraju na neutralnom terenu, u Azerbejdžanu, pa će teško savladati prosečne, ali uporne Škote.

Od ostalih mečeva, Borac iz Banjaluke debituje u grupnoj fazi, u RS stiže Panatinaikos, Čelsi će mešati tim protiv "Indijanaca" iz Genta, sigurni su kečevi, ali na male kvote na Molde, Fiorentinu, Omoniju, Vitoriju Gimaraeaš (neke od tih mečeva obradićemo u našim rubrikama).

Srpski predstavnik TSC putuje u Astanu. Kazahstanci su vicešampion (za
promenu, obično dominiraju u poslednoj deceniji), imaju četiri Hrvata, tu je i Makedonac Amanović, Partizanovo dete. Nisu jaki kao nekada, ali ekipi iz Bačke Topole neće biti lako.