Dobri duh Anćeloti - Kako se protiv Sitija vratiti principima?

Pre godinu dana izgledalo je da je Karlo Anćeloti na nizbrdici, makar kada su veliki klubovi u pitanju. Tih poslednjih 18 meseci u Evertonu nisu bili loši, kada ih uporedimo sa sadašnjim "gorkim Karamelama" koje se grčevito bore za opstanak. Završio je kao deseti, a zanimljivo da je dobio manje od polovine utakmica. Statističari su požurili da to proglase najgorom sezonom u karijeri Italijana, manji procenat pobeda imao je samo na startu, u premijernoj sezoni sa Ređanom u Seriji B.

Jasno, takva poređenja ne mogu da stoje, na pobede utiče i jačina tima, ali suštinski pre povratka u Englesku, Anćeloti je bio neuspešan na poslednja dva posla.

Nasledio je Pepa u Bajernu, igrači nisu uspeli da se naviknu na njegove opuštenije metode, žalili su se da im nedostaju detalji na kojima je insistirao opsednuti Katalonac, a pričalo se da drže sami treninge krišom bez Anćelotija. On jeste u Nemačkoj osvojio titulu, nekoliko meseci pre otkaza, ali doveden je zbog Lige šampiona, ne "Salatare". U Napulju je otpušten, već tada se govorilo da je u silaznoj putanji.

Samo, oni koji proglašavaju Anćelotija bivšim trebalo bi ipak da se prisete njegovih ranijih neuspeha. Sa Juventusom nije osvojio titulu, ali je u prvoj deceniji našeg veka sa Milanom osvojio sve. Imao je epizodu u Parizu gde je izgubio titulu u prvoj godini i čudio se što ga nisu oterali (pre toga je posle duple krune u prvoj sezoni i suše u drugoj dobio otkaz u Čelsiju).

Ali, nakon PSŽ je završio u Realu, možda i neočekivano, no Perez je kao i uvek gledao napred, Anćeloti zna kako se osvajaju evropske titule i kako sam kaže preferira kupove. Jer, on je tokom bogate karijere u Milanu osvojio sedam trofeja, ali samo jedan "Skudeto".

Postoji još jedna stvar, Anćeloti je terapija za klubove kojima je potreban tehnokrata umesto razbarušenog individualca. Real je posle Murinja odveo do krova Evrope, u Milanu je trajao gotovo deceniju uspevajući da artikuliše lude zahteve Berluskonija. Išlo je dotle da kaže Kaki da glumi napadača jedno 15 minuta na početku, dok gazdi popusti koncentracija.

Da, i njemu je Berluskoni na ručkovima u vili Arkore crtao taktike, sugerisao promene, nametao želju za ofanzivnim fudbalom, ali Anćeloti je stvari radio na svoj način, uspevajući da ubedi Berluskonija da pobeđuju baš zbog njegovih saveta.

Kao takav on odgovara i predsednicima, ali i svlačionici u kojoj divlja ego fudbalera. Jer, sam nije pretenciozan, fudbal doživljava kao posao, kao zanat i ne vidi revolucionarne stvari u igri.

Videćemo to na Zidanovom primeru.

On je stasavao uz Anćelotija kao pomoćnik. Kada je Karleto smenjen nakon druge sezone u kojoj nije bilo trofeja (čak su Ronaldo i Ramos išli kod Pereza da ga mole da ostavi Anćelotija), na klupu je stigao Benitez. Do januara se pokupio i počela je vladavina Zidana.

I nikako se ne može reći da je Zizu Anćelotijev učenik. Francuz je mnogo inovativniji, spreman na promenu, rizik, nalaženje novih pozicija za igrače (vidi pod "Kazemiro"), dok se Anćeloti drži onoga što zna.

Bio je veoma iskren posle poraza od 4:3 na "Etihadu", zaslugu za povratak je prepustio igračima jer Real zavisi od nadahnuća Benzeme. Ono što Anćelotija, ali i navijače brine što odbrana koja je kod njega uglavnom zanatski besprekorna prima u poslednje vreme previše golova.

Igrači kažu da se nije mnogo promenilo od odlaska Zidana, ali da i pored inicijelnog dobrog uklapanja Alabe i Militaoa, timu nedostaje automatizam Ramosa i Varana koji su dugo igrali zajedno. Real je ove godine primio 29 golova u ligi, više od Sevilje, i mada je to dobar prosek, u poslednje četiri utakmice pre vikenda i meča protiv Espanjola primili su 10 golova. To je i najveći strah pred Siti, teško da možemo da vidimo goleadu, ali ako odbrana ne bude na daleko višem nivou, teško da strašni Karim Benzema može da izmisli nešto (ovaj termin "izmisli" Anćeloti je upotrebio nakon poraza u Mančesteru prošle nedelje).

Ono što je sigurno je da će Real osvojiti titulu, u prvom mandatu je Karleto nije osvojio, i već smo rekli, kada su nacionalni šampionati u pitanju, on ima četiri lige za više od dve decenije rada (ili hajde da uzmemo 18 sezona, da ne računamo tri godine Napolija i Evertona).

Real je u sezonama Zidanovih titula primao manje golova nego što je Anćelotijev tim primao do sada, ali nije bio ovako ubedljiv, ima nešto i do slabosti rivala. Ali i prošle godine kada su Merengesi završili kao drugi iza gradskog rivala, takođe je primljeno 29 golova, onoliko koliko je Anćelotijev tim primio do sada, pet kola pre kraja.

I to nas dovodi do zaključka da će Mbape, ako stigne, biti bonus za Karleta, ali da njega više zanima ono što će se dešavati u defanzivi. Plan je da promeni lice odbrane, već je na pragu Ridiger, traže i desnog i levog beka, jedan bi mogao da bude Maks Arons iz Noriča, drugi Fran Garsija koji se zaobilaznim putem preko Raja vraća u klub (desetak godina je proveo u Realovoj kanteri), a priča se da bi Rafa Marin iz Kastilje mogao da bude prekomandovan u prvi tim. Cilj je jasan, podmladiti odbranu, pojačati konkurenciju bekovima i formirati ozbiljan trio štopera, mada videti Real u 3-5-2 je retkost i prinuda, Anćeloti je tradicionalista bilo sa 4-3-3 (čitaj 4-5-1) bilo da se vrati božićnoj jelci, 4-3-2-1. To su varijacije na temu u osnovi je isto, četvorica u odbrani u liniji su ključ, Karlo je fudbal učio od Ariga Sakija.

Real ne treba otpisivati pred revanš, oni su dobili PSŽ, i kada je delovalo da su potpuno nadigrani u prvom meču u Parizu. Siti je svakako bolja ekipa od Parižana, mentalno jača, uigranija, ali i oni su svesni da su ispustili da sve reše na “Etihadu”.

Neće se braniti, kao ni protiv Atletika u Madridu, Gvardiola sigurno želi novu goleadu, prosto u takvom meču su njegove šanse veće, dok će Anćeloti probati da nađe rešenje za rupe u odbrani, a ostako će prepustiti Benzemi i Viniju Žunioru.

Ipak, po nama, iako je Liga šampiona Realova teritorija, Englezi su bliži pariskom finalu.