Don Karlov gambit

Svi žele tim koji najbolje igra u 90. minutu. 

Možete odigrati fantastičnih 20-30 minuta i da izgubite utakmicu i to je ispisano milion puta do sada u istoriji fudbala, a lekciju će naučiti i u Borusiji iz Dortmunda. 

Tim Karla Anćelotija je igrao sve bolje, povećavao je brzinu kako je meč odmicao da bi na kraju uzleteo do trofeja, 15. po redu namenjenom najboljem timu starog kontinenta. 

Kako je Italijan nadmudrio Terzića?

Nisu u pitanju čudesne bombone koje je uzimao kada je gledao svoj tim kako ga Borusija "gazi" u prvom poluvremenu i kada je gol visio u vazduhu, samo je dokazao da je mozak bitniji od srca, iskustvo od poletnosti, a ako nas pitate, ovo je bilo njegovo finale. 

Jer, 99% trenera bi napravilo makar jednu izmenu posle napadački skandaloznog prvog poluvremena gde je Real više ličio na Bohum, nego na kandidata za šampiona Evrope, ne i don Karlo koji je čekao 85. minut da nešto promeni. Nesumnjivo, takve stvari radi čovek koji zna da će njegov tim preuzeti kontrolu. 

Da se ne zavaravamo, i daje Borusija vodila posle prvih 45 minuta, ne bi se ništa pitala u nastavku koji je već bio nacrtan. U šahu davanje materijalne prednosti protivniku na startu naziva se gambitom, sve zarad inicijative u kasnijem razvoju partije, ovaj današnji gambit sa razlogom možemo nazvati Don Karlov. 

Realova apsolutna dominacija od 70. minuta je jedna velika lekcija za mladog trenera kakav je Terzić na klupi Dortmunda, možda je bilo i prerano slati onih šest igrača u kontru u 40. minutu utakmice. 

Sve će ovo biti zaboravljeno, a ono što će ostati upisano jeste 15. trofej Real Madrida, šesti trofej Reala u poslednjih deset godina, a ukupno peti trofej prvaka Lige šampiona za Karla Anćelotija.