Duh Juventusa - Heroji sa katedrale

Juventus je praktično od početka ere Anjelijevih (napunili su 100 godina na čelu kluba) dominirao u manjoj ili većoj meri u Italiji, ali od šezdesetih nikako nije uspevao da se domogne evropskog trofeja. Iako su prvi kompletirali triplu pobedu, u sva tri premijerna evropska takmičenja (to se desilo 1985. u tužnom trijumfu na Hejselu) oni do 1977. nikada nisu osvojili evropski trofej, dakle u prvih dve decenije postojanja evro-kupova. Do tada, poraženi su u beogradskog finalu KEŠ 1973. od Ajaksa, i dva puta su izgubili finale Kupa Sajamskih Gradova, mada je to takmičenje, preteča Kupa UEFA bilo van "kišobrana" UEFA. Niko posle pomenutog poraza od Krojfovog Ajaksa nije mogao da pretpostavi da će izgubiti još šest finala za evropsku krunu, i znate i sami, zajedno sa Benfikom (oni su pod Gutmanovim "prokletstvom") Juventus je klub sa najviše izgubljenih mečeva za najvažniji trofej.

Kada je u leto 1976. bivši defanzivac, a onda i mladi trener "Rosonera", Đovani Trapatoni stigao među "Bjankonere", niko nij očekivao da će postati najtrofejniji italijanski trener u istoriji. Prethodne godine "Trap" je sa Milanom kada je preuzeo tim od nekadašnjeg saigrača Ćezarea Maldinija kao privremeni trener stigao do finala KPK. Tu ih je na opšte iznenađenje savladao istočnonemački Magdeburg u Roterdamu. Opak, zaradio je ugovor, ali sledeće sezone je izgubio finale Kupa Italije od Fiorentine, bio peti u prvenstvu, pa nikome nije bilo žao kada je otišao u Juventus.

U to vreme, verovali ili ne, Juve je bio drugi tim (makar privremeno u gradu). "Zebre" su završile prvenstvenu trku sa dva boda manje od šampionskih "Bikova", Anjelijevi ne praštaju. Karlo Parola koji je godinu dana pre toga osvojio "Skudeto" je bio prinuđen da ode, delom i zbog sukoba sa starijim igračima Kapelom i "Turčinom" Anastazijem, kao i Betegom i kapitenom Furinom.

Kao drugoplasirani, igrali su sa novim trenerom Kup UEFA i tu počinje velika Trapatonijeva priča.

Te sezone žreb ih nije milovao u Evropi, u prvom kolu im je dodelio Mančester Siti. Taj tim "Građana" je igrao odličan fudbal, na kraju krajeva te godine bili su vicešampioni Engleske , trčali do poslednjeg kola sa moćnim Liverpulom. U prvom meču na "Mejn Roudu" Juve je imao sreće, Brajan Kid je postigao jedini gol, a Englezi su zaslužili i ubedljiviju pobedu. Iako je javnost bila skeptična povodom šansi Juventusa, Italijani su golovima mitskog kapitena tragično stradalo Gaetana Širee i Roberta Betege dobili sa 2:0 i otišli u drugu rundu. Morali su ponovo u Mančester, ovoga puta protiv Junajteda. Usledio je deja-vu, ponovo su prvu utakmicu izgubili sa 1:0. Ali, sada je optimizam bio veći, prošlo je par meseca sezone i Juve je igrao sjajan fudbal tih dana. Ispostavilo se da su prejaki za "Đavole". Bonisenja ili "Bonimba" (zbog atraktivne igre ga je tako prozvano čuveni novinari Đani Brera) je postigao dva gola, a Stefnija je savladao i reprezentativac Italije Boneti koji je dominirao na sredini, pa je Juventus otišao u treće kolo. Posle je na red došao Varšavski pakt, stradao je Šahtjor (3:1 ukupan skor, sve je bilo rešeno na Komunaleu u prvom meču), pa onda pomenuti Magdeburg. Juventus je pobedio u DDR sa 3:1, a potvrdio je prolazak u revanšu, pa su stvari počele da deluju više nego ozbiljno.

AEK je iznenadio KPR u četvrtfinalu, ali to je bio trenutak magije Grka, videlo se u porazu od 1:4 da su nedorasli, a izgubili su od Juventusa i u Solunu.

Sve je bilo spremno za finalni dvomeč protiv Bilbaoa.

Atletiko je na krilima baskijskog nacionalizma u vremenu tranzicije vlasti u Španiji odnosno u post-periodu Frankove diktature (Kaudiljo je umro 1975. godine) igrao strašan fudbal. Potpuno su dominirali na San Mamesu te sezone. Do finala Baski su izbacili Ujpešt Dožu, Bazel, Milan, Barsu i belgijski Molenbek. Kod kuće su u prven četiri utakmice postigli neverovatnih 18 golova, a jedino su Belgijanci ostali neporaženi kraj katedrale. Ali i tih 0:0, s obzirom na gol Čuruge u Briselu bilo je dovoljno za plasman u završnicu.

Usledio je strašan dvomeč koji će ostati zauvek upisan u istoriju Juventusa.

U prvom meču Baski su zaigrali bunker, odbranom je komandovao čovek kasnije nazvan "Kasapin iz Bilbaoa", Andoni Goikoečea (slomio Maradoni nogu da zasluži nadimak). Zof je na golu Juventusa bio nezaposlen, ali "Bjankoneri" nisu uspevali da priđu golu rivala. Bonisenja se povredio još na startu, Trap ga je držao u igri do poluvremena, što je izazvalo lavinu kritika u medijima u danima koji su sledili. Betega je bio potpuno usamljen, a kao i obično Širea se pokazao kao lider. Štoper je probio po desnom boku, Tardeli akrobatskim skokom zatresao mrežu rivala. Sve to je bilo u prvih 15 minuta, no Španci su nastavili tvrdoglavo da se brane. Hoze Anhel Iribar, najbolji golman Primere tog vremena je spasao siguran gol nakon šuta glavom Širee. Posle meča čini se da je više bio razočaran Juventus, imajući u vidu da je Atletiko dominirao do tada protiv jakih rivala kod kuće. 

Sivo majsko veče na "San Mamesu", 40 000 ljudi, Juventus izgubljen, bez pomoći svojih navijača, tek par desetina je uspelo da nađe karte i doputuje u Baskiju. Lasa i Roho su odmah pretili Zofu, gol je visio u vazduhu, ali umesto toga šok. Betega se iskrao i pored uspavane odbrane Bilbaoa pogodio mrežu. I tada se činilo da je sve gotovo, iako se igralo tek šest minuta. Ali, kratko je trajala radost Italijana, Irureta (jeste, taj, čovek koji je bio na klupi La Korunje kada su krajem veka osvojili titulu) je poravnao već nakon desetak minuta, a onda je Juve bio na konopcima. Atletiko je u prvom delu promašio tri zicera, tražili su i penal, a Čuruka je na boku izludeo obično pouzdanog Klaudija Đentilea. U drugom delu, ofanziva domaćina se nastavila, pa je 15-tak minuta pre kraja Karlos doveo "Lavove" do prednosti.

Ali, istorija kaže da je Juventusov pobednički duh rođen te noći kraj katedrale. Do kraja su se povijali, nabijeni u svoj kazneni prostor, čak je i Betega bio na tridesetak metara od gola. Idržali su i osvojili prvi evropskih pehar u istoriji. Uz sva izgubljena finala ovo je bio prvi od ukupno osvojenih šest trofeja u tri evropska kupa i prvi od tri Kupa UEFA koji klub ima u vitrinama.

Četiri dana kasnije, pobedom na "MarasijU" protiv Sampdorije, Juve će osvojiti i titulu, prvu od šest za devet godina Trapatonijeve ere u kojoj će se domoći i KPK, Kupa Šampiona i svetske titule na penale protiv Argentinos Juniorsa!

Juventus je osvajao Kup Uefa krajem osamdesetih, ali i početkom devedesetih (opet sa Trapatonijem), ali u novije vreme, osim što je uglavnom igrao u Ligi šampiona, u tri nastupa u ovom veku, najdalje je stigao do polufinala 2014. gde ih je eliminisala Benfika. Tada su bili strašno motivisani, jer se igralo finale u Torinu. U tom finalu, na istom stadionu na koji će istrčati u četvrtak uveče, Sevilja se radovala protiv Portugalaca. O njima znate sve, šest trofeja od 2006. specijalisti za ovo takmičenje.

Teško je videti konačan ishod, Andalužani imaju lošu sezonu, ali kada je LE u pitanju oni uvek pokažu najbolje lice. Probajte malo golova, to je najbolja ideja...