Džerardovo sećanje na ONO klizanje, detalji koje je otkrio godinama kasnije!

"Desilo se to u poslednjem minutu prvog poluvremena utakmice protiv vrlo zatvorenog Čelsija, predvođenog Žozeom Murinjom, rešenog da zaustavi naš juriš u slavu. Obično dodata lopta zakotrljala se ka meni, blizu sredine terena. Ništavan trenutak, mali predah u našem nezaustaljivom pohodu na titulu. Krenuo sam prema lopti, a ona mi je iskliznula ispod kopačke. Tako se desio obrt. Sapleo sam se i pao na tlo. Izgubio sam loptu i počeo je razoran napad Čelsija. Ustao sam i potrčao koliko su me noge nosile. Jurio sam Demba Bu kao da mi od toga zavisi život, znajući šta će se dogoditi ukoliko ga ne stignem. Ba je postigao gol i sve je bilo gotovo. Moja greška nas je skupo koštala", ispričao je Stiven Džerard u svojoj biografiji o svom najtužnijem trenutku u karijeri.

Zapravo, istina je da je ovo najtužniji trenutak u životu svakog navijača Liverpula.

Za one koje se ne sećaju, u pitanju je sezona 2013/14, trenutak kada je Liverpul izgubio šansu da osvoji titulu na koju je čekao pune 24 godine. Ispustio ju je, zbog svoje najveće legende, čuvenog "klizanja" Stivena Džerarda.

U tom trenutku, Liverpul je sve držao u svojim rukama, tri kola pre kraja. Da je pobedio dve od tri preostale utakmice, postao bi šampion. Ali, sudbina je bila okrutna. Tog  27. aprila, na "Enfildu" je gostovao Čelsi kome ova utakmica nije ništa značila. Žoze Murinjo je imao samo želju da pobedi velikog rivala, a to je, uz sreću, odnosno nesreću Džerarda, bilo dovoljno. Demba Ba i Vilijan dali su golove za pobedu Čelsija i potpuni raspad do tada savršene sezone Liverpula.

Nakon toga, Liverpul je imao još jednu šansu da sačuva nadu za titulu, ali je usledio šokantan remi sa Kristal Palasom rezultatom 3:3 i tada je bilo jasno da će Pelegrinijev Siti, te sezone, ni kriv ni dužan, osvojiti titulu.

Za one koji su zaboravili, Liverpul je te sezone postigao 101 pogodak, osvojio je 84 boda, poređenja radi, sada ima 83, tri kola pre kraja, dakle, nije daleko od tadašnjeg tima, koji je predvodio Brendan Rodžers.

No, da se vratimo još malo na Stivena Džerarda. Tragičara ove priče i večnog heroja, čak i pored tog "klizanja", za sve navijače Liverpula. Džerard je svoju "kompenzaciju" za ovu izgubljenu titulu, na neki način dobio, osam godina ranije. Liverpul je u tom "istanbulskom" finalu pod njegovom palicom osvojio istorijsku, petu titulu prvaka Evrope. Ipak, kako nikada nije ni krio, pa je tako ispričao i u toj svojoj biografiji, uvek je maštao, ne o Ligi šampiona, već o tome da osvoji titulu sa Liverpulom.

"Dvadeset i četiri godine ranije, u istom mesecu kada sam napunio deset godina, tu ekipu mojih i snova mog oca, vodio je Keni Dagliš. Čak i tada, kao dečak koji se sa osam godina pridružio Liverpulovoj akademiji, sanjao sam, želeo i molio se da jednog dana osvojim ligu pred "Kopom". Tada nisam imao pojma kako je biti tridesetrogodišnji muškarac i plakati na zadnjem sedištu automobila. Utrnuo sam od tuge, osećao sam se kao da sam izgubio člana porodice i kako se suze same slivaju niz lice. Imao sam želju da nestanem u mračnoj rupi. Na prethodnoj utakmici na Enfildu pobedili smo Mančester Siti, najvećeg rivala za titulu. Još jedna pobeda bi nam sigurno garantovala osvajanje lige, prvi put od tog maja 1990. godine", ispričao je Stiven Džerard.

Sudbina je tako htela, ali opet sa "klizanjem" Liverpula, baš meč pred duel sa Džerardom, da ne zavisi baš sve od njega. Redsi su kolo pre meča sa njegovom Aston Vilom bili na bod od tog istog Mančester Sitija, a onda su se, poput Džerarda, okliznuli sa Totenhemom i sada imaju minus tri. Možda je to i kompenzacija vasione, jer, zamislite da isti taj Stiven Džerard, sada kao menadžer Aston Vile, treba da bude taj "Demba Ba", koji će oteti titulu njegovom Liverpulu?

Džerard je, u međuvremenu, postao i veoma, veoma dobar trener. Rano je reći vrhunski, iako je na tom putu, jer je ostvario vrhunske rezultate sa Glazgov Rendžersom, koji su ga i preporučili usred ove sezone upravi Aston Vile.

Vila je bila ekipa koja je bila na pragu opasne zone, a sada je u sigurnoj, daleko od Čempionšipa i u duelu sa Liverulom nema nikakav imperativ. Unutrašnja borba koju ima Stiven Džerard, možda može da se opiše makar malo sa onom koju je imao tog 27. aprila 2014. kada je klizanjem odlučio titulu prvaka Engleske. Danas, osam godina kasnije, Liverpul ne sme da se oklizne ako želi titulu. Ako je neka uteha, Klopova četa je u međuvremenu prekinula crnu tradiciju i u godini "korone", 2020. postala šampion Engleske. Ipak, želja Redsa, i pored overenih finala FA kupa i Lige šampiona nije se promenila - biti prvak Engleske, oduvek je bilo iznad bilo koje druge želje.

Liverpul, nakon Totenhema u subotu, više nema prava na kiks. Mora da pobedi Džerardovu Vilu i da se nada porazu Sitija u preostala tri kola. Ipak, ni to nije sve, jer Siti trenutno ima čak i bolju gol razliku, i to za čak četiri pogotka, tako da Redsi moraju usput da budu i što ubedljiviji, jer ako budu imali isti broj bodova, šampion je onaj koji je dao gol više.

Stiven Džerard vrlo dobro zna da je sudbina okrutna i da Siti neće tako lako propustiti ovu šansu, baš kao što nije ni tog kobnog maja 2014. godine.

"Znao sam da je sudbina titule prešla u ruke Mančester Sitija i da oni neće propustiti ovu šansu. Neće biti povratka Liverpula. Neće se ponoviti čudo iz Istanbula, finala Lige šampiona iz 2005. godine, kada smo gubili 0:3 od Milana i kasnije pobedili na penale. Poznavao sam slavu pobede, baš kao što sam osetio i očaj poraza, zbog ONOG klizanja".

Kada sada uporedite ove sve situacije, da li verujete da može da se pojavi neki "Stiven Džerard" u svetlo plavom dresu, da neki Demba Ba oduzme već viđenu titulu Mančester Sitija i da Stivi Dži, kao menadžer Aston Vile, može ovaj put da se "oklizne" kao trener, da njegov tim postane ponovo šampion Engleske, kao u njegovim najslađim dečačkim snovima?